Aleksa Šantić biografija

Aleksa Šantić (1868 – 1924) rođen je u Mostaru, a tu je proveo i veći deo života i umro.

Bio je jako vezan za Mostar, retko kad ga je napuštao, tu su bili u Dučić i Svetozar Ćorović koji su tamo pokrenuli časopis „Zora”.

Dučić je pisao o njmu u knjizi „Moji saputnici”.

Svi su bili okupljeni oko društva „Gusle”.

Od 1891. do 1901. je objavio 3 knjige pesama (plodan pesnik).

Prvo je bio pod uticajem Zmaja i Radičevića, ali i Ilića i Hajnea – romantičari.

On šalje Popoviću pesme da ih objavi u Srpskom glasniku, a onda Bogdan Popović objavio kritiku koja je Šantiću teško pala, kritikovao je njegov stil pisanja, okarakterisao ga je kao epigona romantičara, uputio ga je da se okrene moderni, rekao je da mu nisu jasne misli, ali da poseduje talenat, smatrao je da nova osećajnost mora da pronađe nova izražajna sredstva.

Šantić se okrenuo nemačkoj moderni, nije bio zainteresovan za francusku modernu.

Posle 1912,13 je psihički oboleo, došao je u Beograd na lečenje.

Pisao je: ljubavnu poeziju, elegije, rodoljubivu, socijalnu, deskriptivnu i refleksivnu poeziju.

Pstavio je iza sebe 6 knjiga pesama, ali nisu sve umetnički podjednako uspele – najbolje su posle kritike Popovića (u prvoj deceniji).

Veče na školju (1904)

Na osnovu naslova vidi se da ima elemanata deskripcije.

Mirno more, sve se sprema na počinak – slika zalaska sunca.

Zvuci razbijaju tišinu – slika zvonjave zvona.

Slika vernika koji se mole.

4. strofa se ponavlja, zatvorena struktura pesme – vraća se na početak.

Javljaju se motivi zalaska sunca i motiv molitve.

Narod je u teškom položaju, siromašni, žive na ostrvu gde je sve krš i golet.

Oni ištu – traže – prkose se, izražavaju nezadovoljstvo.

Bog ćuti, ako sami sebi neće da pomognu, neće im bog pomoći; oni su izgubili snagu i volju upravo zbog tog načina života, rezignirani su, pomirili su se sa sudbinom.

Sve u pesmi dočarava tu atmosferu teškog života na ostrvu.

Peterac, dvosložna rima, šesterac (opkoračenje) – melodičnost, spor lagan ritam.

Proširio sliku, govori o mukotrpnom životu i teškoj sudbini čoveka – time je to i refleksivna pesma.

Pretprazničko veče

Elegična pesma, osećanje tuge, ali i radosti – idila, ditiramb.

I – prve 3 strofe – usamljenost, sumornost srca, pustoa soba, gluha jama, srce tavno.

II – od 4 počinje sećanje – osećanje sreće, idila, patrijarhalnost, gusle – tradicija; kult porodice; religioznost – praznik, kandilo, ikona; miran, radostan, porodični život.

Pored pesmizima (moderna) uipak se javljaju i vedra osećanja.

III – 3 strofe – opet tužna sadašnjost i bol

IV – ostaje mu umetnost, pesme, daju mu snage da se okrene životu, opet vedrina prisutna

Dosta auditivnih i vizuelnih efekata, na kraju se pojačava.

Pesme su mu porodica – personifikacija.

Himnički završetak.