Aluminijum

Prirodni, nalazi se u zemlji. Trece mesto u svetu po zastupljenosti. U prirodi se nalazi u vidu minerala, najčešće od gline. Najvažnija ruda je boksit Al₂O₃ * 3H₂O, Al₂O_{3 *} nH₂O n = n – 3

 

Dobijanje Al:

 

–         prva faza: dobijanje glinice iz boksita, Bajerov postupak. Proces započinje, boksit se drobi, pa prži, kako bi se odstranila voda i sagorele organske primese. Nakon toga, taj proizvod se samelje u prah i dodaje se rastvor NaOH pri čemu se reakcija izvodi na temperaturi od 160 – 170 stepeni i pritisku od 500-700 kPa. Dobiju se dva proizvoda odnosno rastvor(soli Na, Na-silikat, Na-aluminat) i talog. Odvoji se rastvor od taloga cedjenjem, pa se uvodi CO₂ u rastvor i prilikom toga Na-aluminat se raspada, pa onda opet nastaju rastvor i talog, u talogu nastaje Al(OH)₃, rastvor se odvoji. Al(OH)₃ ispiramo više puta pa nakon toga žarimo u peći na temperaturi 1200-1300 stepeni. To se dešava u vidu reakcija
2 Al(OH)₃ -> Al₂O₃ + 3H₂O
Al₂O₃ glinica.

–         Putem struje se od glinice dobija Al čistoće 99,5 – 99,7 %.

 

Osobine aluminijuma: metal sivo bele boje, spolja podseća na srebro, ne podleže koroziji, spada u grupu lakih metala, čvrst je rastegljiv (može da se izvuče u tanke žice), dobar provodnik toplote i struje, lakši je od bakra. Ima osobinu da se na vazduhu prevuče slojem oksida koji ga štiti od dalje oksidacije. Mekan je (mora da se legira sa Mn, Mg, Si, Cu) i tek kao takav se koristi u agro induststriji, u brodogradnji, hemijskoj industriji. Koristi se za izradu posudja. Legure:

–         antikorodal Al, Mn, Mg – u brodogradnji, hemijskoj industriji, za izradu delova aparatura

–         duraluminijum Al, Mn, Mg, Cu – delovi aviona

–         silumin Al, Si – za oblikovanje tankih zidova