Beleške > Druga godina > Srpski jezik druga godina > “Ana Karenjina” Lav Nikolajevič Tolstoj

“Ana Karenjina” Lav Nikolajevič Tolstoj

Iako roman nosi naziv jednog lika, ovo nije roman jedne ličnosti; u romanu naslova ličnost (Ana)  deli sa drugima pripovedanje – “Evgenije Onjegin” Puškin.

”Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način” – rečenica kojom Tolstoj pocinje ovaj roman – u ovoj konkretnoj situaciji, problem nastaje zbog poremećaja u odnosima supružnika – Stjepana i Deli – zbog njegovog neverstva sa guvernantom (dadiljom).

Tip “slučajne porodice” – tip porodica stvorene iz egoizma, lenjosti; po principu: Neka bude, šta bude, lako ćemo” (Stepan)! (Dostojevski), dolazi do propadanja porodice, problema u vaspitavanju dece, do otuđenosti između roditelja (očeva) i dece, zbog nedostatka ljubavi i brige u samom detinjstvu.

Svi junaci u ovom romanu su jako obrazovani ljudi – Ljevin – “Toplota” Tindal; Sergej Ivanovic – bavi se filozofskim pitanjima;

Kod Puškina je društvo poluobrazovano; mada je položaj umetnika u tadašnjem ruskom društvu krajne bedan – tuberkolozni slikar i njegova porodica u banji; umetnost je veoma cenjena i pored toga.

Skoro sve scene se odvijaju u jako luksuznim enterijerima, sto ukazuje na samu izolovanost visokog društva.

Život u Rusiji je znatno drugačiji od ovih prethodnih godina; devojke se slobodnije ponašaju prema muškarcima, hodale same ulicom, išle na kurseve, i sada njihova udaja nije stvar njihovih roditelja nego njihova, mladi sada dele ljude na 2 suprotne vrste;

1) niža vrsta -  glupi, smešni ljudi; sa mišlju da devojka treba da bude nevina, muž veran samo ženi; da hleb treba zarđivati na pošten način;

2) viša vrsta – totalna suprotnost  malopre pomenutoj;  treba se prepuštati strani, ne crveneći, a svemu ostalom se podsmehivati.

* Lik Ane Karenjine:

predstavljena kao “posrnula žena iz visokog drustsva”;

*kontrast između Tatjane (Puškin)

“brak je svetinja!”

(“Ja vas volim, ali sam drugom žena i ostaću mu do groba verna”)

I Ane – ne priznaje ga! – razara brak napušta muža i sina.

Ona je dama iz najvišeg Petrogradskog društva, žena izuzetne inteligencije, obrazovanja; lepote, uvek se držeći savršeno pravo;

Prvi put se u romanu pojavljuje u XVIII glavi – u Moskvu dolazi kao spasitelj; a ustvari ona je ta koja kasnije treba biti  tasena!

* Svi su je smatrali za izuzetnu ženu – Stepan na stanici čeka “veoma lepu ženu”, po očima Vronskog, ona je veoma lepa, graciozna, elegantna, lice joj je milo, umiljata, sa divnim osmehom na licu;

grofica Vronski je rekla da je Ana jedna od onih zena pored kojih se čovek prijatno oseća, ne samo kad razgovara, već i kad ćuti”

Kiti je bila zaljubljena u nju; mislila je da je Ana potpuno prirodna i da ništa ne skriva (nije je gledala kao majku, već kao živahnu i razdraganu 20-godišnjakinju).

Ana prvenstveno u Mosvku dolazi radi pomirenja frata i njegove žene; ona uspeva da uteši Dohi, sa puno razumevanja i saosećanja; ueravajući je da Stepan pati, i da se jako kaje zbog greške; Ana govori kako ga nikad nije ….

Dante Aligijeri je u 2. krugu pakla prikazao Frančeska i opravdava ih; oni čitaju knjigu, i ona ih je zavela i zato crkva ne podržava knjigu Tolstoja;

Balzak u ovim situacijama predstavlja i Dafinu i Anastaziju  kao nemoralne u svakom pogledu – prema mužu, sinu, ocu…

Oblanski porodica – neverstva; Karenjina, Vronski, Ljenin, Scerbancki.

*Fabula romana sadrzi 2 ljubavne priče – Ana i Vronski; Kiti i Ljevin

*Ekspozicija romana – porodica Oblanski; u kući je sve stalo;

5 zive i 2 umrle dece; ona je dobra majka (Doli)  celo društvo osuđuje samo njega; Ana dolazi da ga spase – njen dolazak omogućava susret sa Vronskim;

Smisao života  Ana vidi u ljubavi prema muškarcu (u nastavku romana); a na samom početku prema sinu – vodi se borba između ove dve ljubavi u njoj.

1) ljubavni trougao: Ana, Karenjin, Vronski – sin je razlog ostanka u ovome; društvo je odbacilo Anu Karenjinu,zbog razora braka – druge žene ostaju u ljubavnom,

od drugih žena (srećna i grize je savest)

2) Ostavila je muža i dete – početak novog živoga sa Vronskim (nezadovoljna je) – ne može da dobije razvod braka: prezrena je od sredine, odvojena je od sina, zivi u divljem braku..

* Smatra da je njena žrtva prevelika i zahteva od Vronskog isto (žrtvuje karijeru)

3) Mogla je da potisne i iskontrolise svoja osećanja, i nastavi život sa mužem… (platonska ljubav prema Vronskom je mogućnost, bez fizičkog kontakta i strasti!)

brakom sa Karenjinom imala je sigurnost, bezbednost, položaj…

imala je nerealna očekivanja – “Život nije bajka”

Dodaj komentar

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

komentari