Analiiza profitabilnosti

0

Analiza profitabilnosti iz perspektive investitora

  • Informaciona osnova je šta
  • Na bazi ovih pokazatelja investitori formiraju svoja očekivanja
  • Vrednost ovih pokazatelja nije lako komentarisati, često nisu uporedivi
  • Komentar je često delikatan jer su poneke od tih vrednosti zavisne od politike dividendi itd.
  • Različitim računovodstvenim politikama možemo uticati na kretanje vrednosti ovih pokazatelja.

DOBITAK PO AKCIJI

Prevođenje ukupnog dobitka na dobitak po jednoj običnoj akciji. Mera stvarnog prinosa za vlasnike stvorena po jednoj akciji.

Bilans uspeha se završava dobitkom po akciji.

Koji dobitak po akciji ćemo izračunati zavisi od sturkture kapitala.

Osnovni – jednostavna i složena struktura kapitala.

Razređeni (umanjeni) – samo kada postoji složena sturktura kapitala.

Dobitak koji pripada običnim akiconarima
Ponderisani prosečni br. običnih akcija

Osnovni dobitak

Po akciji              

(BEPS)                =

 

dobitak koji pripada običnim akcionarima se dobija kao razlika između neto dobitka posle oporezivanja i preferencijalnih dividendi.

BEPS postoji onda kada među izvora finansiranja ne postoje konvertibilne HoV.

Iznos neto dobitka po akciji posle poreza – to je dobitak koji pripada akcionarima.

Vreme koje akcije provode u preduzeću, učestvuju u stvaranju dobitka – najbolji ponderi (npr. broj meseci koje su provele / 12; broj dana koje su provele / 365).

Obračun ponderisanog prosečnog broja akcija:

Akcije u opticaju * ponder

2007.   15.000 * 1 ( 12/12 ili 365/365) = 15.000

5.000 * 0,75 ( 9/12 ili 275/365) = 3.750

18.750

2008.   20.000 * 1 =     20.000

1.500 * 0,25 = –   375

19.625

 

BEPS (2007.) = (29.520.000 – 1.045.000) / 18.750 = 1519

BEPS (2008.) = (36.540.000 – 1.045.000) / 19.625 = 1809

BEPS važan za investitora:

  • Pokazuje sposobnost menadžera da stvara prinose za vlasnike,
  • Često vide vezu između kretanja dobitka po akciji i tržišne vrednosti preduzeća
  • Definišu se okviri politike dividendi
  • Upućuje na raspoloživost internih izvora finansiranja

U konkretnom primeru preduzeće ostvaruje rastući dobitak po akciji (stopa 19%), menadžment stvara prinose za vlasnike, može se računati na interne izvore finansiranja.

Poređenjem dobitka po akciji sa nominalnom vrednošću akcije zaključujemo o atraktivnosti za investitore što viši dobitak po akciji to su one atraktivnije.

Komentarisanjem ovog racia treba porediti kretanje BEPS sa kretanjem tržišne vrednosti akcije.

Logično je očekivati da se dobra profitabilnost, jaka finansijska struktura, pozitivni novčani tokovi pretvaraju u povećanje tržišnih cena. U ovom preduzeću se to i dešava.

Opreznost pri komentarisanju BEPS:

  • Nesporno je da postoji veza između BEPS i tržišne vrednosti. Rast BEPS je praćen rastom tržišne vrednosti, ali je moguće da BEPS pada, a tržišna vrednost raste – kada preduzeće ima neke troškove (reklamna kampanja npr.), to obara BEPS, ali ako investitori to prepoznaju dovešće do povećanja tržišne vrednosti. Moguće je da BEPS raste, a tržišna vrednost pada. To se dešava u onim situacijama kada preduzeće nastoji da u kratkom roku poveća rezultat, investitori to prepoznaju i to dovodi do pada tržišne vrednosti.
  • Obaj pokazatelj ne uzima u obzir visinu angažovanog kapitala
  • Problem interpretacije komplikuje njegov neuporedivost. Manifestuje se na dva načina, između dva preduzeća; neuporedivost u jednom preduzeću u nizu uzastopnih perioda – emisija novih akcija, otkup akcija, usitnjavanje i ukrupnjavanje, neuplaćeni upisani kapital.
  • Kvalitet BEPS zavisi od kvaliteta finansijskih izveštaja, ako je kvalitet dobitka loš, onda je i vrednost pokazatelja manja.

DOA + PD + RK

Prosečni ponderisani  + pros. pondr. Br.običnih akcija + PPBOA Br. običnih akcija          po osnovu mog,                                       konverzije pref.akcija

Umanjeni dobitak

Po akciji

(DEPS)   =                

Konvertibilnost HoV (preferencijalne akcije, obveznice, …) – složena struktura kapitala.

Poenta je kakav bi dobitak bio da sve prevedemo u obične akcije.

DOA – dobitak običnih akcionara

PD – preferencijalne dividende

RK – rashodi kamata korigovani za poreske uštede

 

Rashodi = vrednost  * kamatna * uštede u porezu  * ponder

kamata      obveznica   stopa         (1- stopa poreza)  

2007. 567.000

2008. 14.000.000 * 9 * (1/0,1) * 1 = 1.134.000

Obračun ponderisanog prosečnog broja postojećih i potencijalnih običnih akcija:

Vrsta HoV * broj *  ponder * faktor konverzije

2007. 15.000 * 1 =                15.000

            5.000 * 0,75 =             3.750

2.500 * 1 * 0,8 =         2.000

4.000 * 0,5 * 0,7 =      1400 – konvertibilne obveznice

22.150

2008. 20.000 * 1 =                20.000

1.500 * 0,25 =             (375)

2.500 * 1 * 0,8 =         2.000

4.000 * 1 * 0,7 =          2.800

24.425

DEPS (2007.) = (22.475.000 + 1.045.000 + 567.000) / 22.150 = 1358

DEPS (2008.) = (35.495.000 + 1.045.000 + 1.134.000) / 24.425 = 1542

DEPS ukazuje na mogući stepen razvodnjavanja vlasničkih interesa. Ako bi došlo do konverzije u 2007. 15% novih akcija bi bilo u str.kaiptalu, a u 2008. 19,65%.

DEPS je konzervativnija mera prinosa, jer pokazuje šta će se desiti ako svi imaoci konvertibilnih hartija izvrše konverz8iju. Iskazuje se najniži mogući dobitak po akciji.

Ostalo sve važi kao i za BEPS!

P/E = Tržištna cena / Dobitak po akciji

Koliko je neki investitor spreman da plani za 1 din dobitka po akciji.

Tržišna cena na kraju godine ; koristimo osnovni dobitak po akciji.

P/E (2007.) = 7.000 / 1.515 = 4,61

P/E (2008.) = 8.700 / 1.809 = 4,81

Još pokazuje za koliko godina pri datim tržišnim cenama i datom dobitku po akciji investitor može da zaradi tržišnu vrednost akcije.

Generalno investitori visoke vrednosti ovih pokazatelja razumeju kao postojanje dobrih prilika za rast. Dok misiju vrednosti gledaju kao nepostojanje uslova za dalji rast preduzeća.

  •  Generalno visoke brednosti su dobra osnova za rast i obrnuto. Akcije koje imaju nizak P/E racio mogu da budu atraktivne za investitore, npr.stabilna preduzeća koja imaju dobru finansijsku strukturu i stabilne dobitke, akcije likvidne, očekuju da će cena skočiti u budućnosti. Akcije preduzeća čiji je P/E racio visok su skupe. Mogu i one da budu atraktivne kada je preč o preduzećima koja intenzivno rastu, sigurni u sposobnost menadžmenta da stvara dobitke i prihode za vlasnike; kada postoje visoke barijere za ulazak drugih preduzeća.
  • Kvalitet ovog pokaztelja ugrožen je problemima koji su vezani za njegovu neuporedivost. I između preduzeća i u okviru samog preduzeća tokom različitih perioda. Zbog toga što je sastavni deo P/E racia dobitak po akciji.
  • U interpretaciji treba biti oprezan zbog činjenice d ase u obračunu ovog pokazatelja ne uzima u obzir visina angažovanog kapitala. (videti komentar kod BEPS).
  • Informacione vrednosti P/E racia određena je između ostalog kvalitetom dobitka,m može biti ugrožen neadekvatnom primenom računovodstvene politke.
  • P/E racio se vrlo često u praksi od strane investitora koristi u procesu projektovanja tržišne vrednosti preduzeća. Treba biti oprezan u onim situacijama kada u skazanom dobitku postoje i tzv. tranzitorni (povremeni, prolazni) dobitci.
  • Treba imati u vidu da ponekad visoke vrednosti P/E racia mogu da budu posledica niskog dobitka po akciji.

P/B = Tržišna cena / Knjigovodstvena vrednost akcije

P/B (2007.) = 7.000 / (( 139.600.000 – 9.500.000) / 20.000) = 1,08

P/B (2008.) = 8.700 / ((142.200.000 – 9.500.000) / 18.500) = 1,21

Knjigovodstvenu vrednost akcije dobijamo kao količnik između razlike kapitala (iznos iz bilansa stanja) i preferencijalnih akcija i broja akcija u opticaju.

  • Uspešno preuzeće, progitabilno, dobra stuktura kapitala ima P/B racio veći od jedinice. Te vrednosti predstavjaju potvrdu očekivanja investitora da će se dobra ostvarenja preduzeća pretvoriti u rastuće tržišne cene.
  • Vrednost P/B racia zavisi od eltanosti i strukture kapitala neke delatnosti zahtevaju veće iznose sopstvenog kapitala što će uticati na imenilac. Struktura kapitala iz različitih preduzeća se razlikuje. Uticaće na vrednost P/B racia.
  • Na osnovu ove vrednosti može se uticati računovodstvenom politikom. Vredsnot kapitala može da odstupa od neke ekonomske realnoti.
  • Na vrednost ovog racia utiče otkup sopstvenih akcija.

U konkretnom slučaju vrednost P/B racia je veća od 1, ali nisu naročito visoke vrednosti, ono što je dobro jeste što su te vrednosti rastuće.

P/B racio govori o tome koliko su investitori spremni da plate za 1din. Knjigovodstvene vrednosti akcija.

Dividende običnim akcionarima

Neto dobitak – preferencijane dividende

Racio plaćanja

Dividendi        =             * 100

Obračun upotrebljenog dobitka:                 2007.               2008.

  1. Rezerve na početku                             3.400              7.200
  2. Neraspoređeni dobitak na početku     9.200              16.400
  3. Neto dobitak                                       29.520             36.540
  4. Očekivano stanje (1+2+3)                   42.120             60.140
  5. Rezerve na kraju                                 7.200              9.700
  6. Neraspoređeni dobitak na kraju          16.400             27.600
  7. Upotrebljeni dobitak                           18.520             22.840 (ukupne dividende)
  8. Preferencijalne dividende                   1.045              1.045 (11%)
  9. Dividende običnih akcionara (7-8)     17.475             21.795

RPD (2007.) = 17.475.000/ (29.520.000 – 1.045.000) *100 = 61,37%

RPD (2008.) = 21.795.000 / ( 36.540.000 –  1.045.000) *100= 61,40%

Stopa zadržavanja

Zadržani dobitak

Neto dobitak – preferencijalne dividende

Dobitka                 =       * 100

 

 

Neto dobitak –  ukupne dividende

Neto dobitak –  preferencijalne dividende

                                   

                                     * 100

 Možemo doći do vrednosti jednog od ova dva racia razlikom između 100% i vrednosti poznatog racia. Ali, samo kada nemamo učešća u dobitku.

SZD (2007.) = (27.520.000 – 18.520.000) / (29.250.000 – 1.045.000) * 100 = 38,63%

SZD (2008.) = (36.540.000 – 22.840.000) / (36,540.000 – 1.045.000) * 100 = 38,60%

Zbirni pokazatelji kažu:

Investitorima se isplaćuje u vidu dividendi 61,37% dobitka u 2007. godini, a 61,40% dobitka u 2008. godini.

U isto vreme vidimo da se preostali deo zadržava u preduzeću.

Detaljnija analiza podrazumeva stavljanje dobijenih rezultata u kontekst politike dividendi i potrebe za investicijama. Politka nižih kvartalnih + ekstra dividendi na kraju; politka stabilnih dividendi i politika fluktuirajućih dividendi – moguće politke dividendi u preduzeću.

Zadržani dobitak

ND – pref. dividende

ND – pref.dividende
Prosečna ukupna imovina

Interna

stopa rasta =       *       *100

 

 

Interna stopa        Stopa                            Stopa neto

Rasta              =     zadržanog dobitka *   prinosa na imovinu * 100

 

 

Koliko preduzeće može da raste uz uslov da se finansira samo iz internih izvora finansiranja.

 

ISR (2007.) = 11.000.000 / 28.475.000 * 28.475.000/(175.270.000 + 222.280.000)/2*100

= 0,386 * 0,143 * 100 = 5,52%

 

ISR (2008.) = 13.700.000/35.495.000 * 35.495.000/(222.280.000 + 238.200.000)/2 *100

= 0,386 * 0,154 * 100 = 5,94%

 

Interna stopa rasta je pokazatelj koji nam govori o tome po kojoj stopi preduzeće može da raste ako bi koristilo samo interne izvore finansiranja. Važan u situacijama kada preduzeće nemože da dođe do eksternih izvora finansiranja ukoliko je ostvarena stopa rasta veća od onekoje se očekuje na bazi interne stope rasta to onda znači da je preduzeće koristilo dodatne eksterne izvore finansiranja. Pri donošenju odluka investitora o kupovini novih akcija za njih je veoma važno da porede interne stope rasta za različita preduzeća. Na taj način oni mogu sagledati atraktivnost ulaganja iz ovog ugla.

Specifičnost – važan za odlučivanje ako se zasniva na projekotvanim vrednostima. Ostvarene vrednosti se mogu koristiti samo u neke kontrolne svhe.

 

 

Dividendni prinos = Dividende po akciji / Tržišna cena akcije na kraju perioda

 

Dividendni prinos (2007.) = (17.475.000/20.000) / 7.000 * 100 = 12,48%

 

Dividendni prinos (2008.) = (21.795.000/18.500) / 8.700 * 100 = 13,54%

 

Vrednosti ovog pokazatelja predstavljaju meru ostvarenih prinosa akcionara po osnovu dividendi. Pri tome treba imati na umu da ovaj pokazatelj predstavlja najrigorozniju meru prinosa. Ovi prinosi bi trebalo da budu veći od prinosa preferencijalnih akcionara i kreditora. Iskazani rezultat pokazuju da preduzeće iskazuje stabilne prinose akcionara. Vrlo važno sa stanovišta sigurnosti invetitora. Pri donošenju odluka o kupovini akcija nekog preduzeća investitori porede dividende prinose različitih preduzeća.

Projektovanje TC akcije – naročita vrednost.

Na sličan način se koristi kao P/E i P/B racio.

 

TC = dividende / dividendni prinos = 1.400/ 0,14 = 10.000 – pretpostvke!

 

Kao i kod drugih pokazatelja moramo biti oprezni u interpretaciji.

Ne smemo zaboraviti da je ovo samo jedan deo ukupnih prinosa akcionara, drugi deo predstavlja kapitalni dobitak.

Politika dividendi i finansiranje novih profitabilnih ulaganja – nekada se zadržava više dobitka da bismo finansirali neke projekte.

 

Dividende po         Tržišna cena akicja na kraju /

Akciji              +/-   Tržištna cena akcija na početku

Tržišna cena akcija na početku

 

 

 

Ukupan prinos

Akcionara       =    *100

 

 

Ukupan prinos akcionara (2007.) = (873.75+7.000-5.800) / 5.800 = 2073,75 / 5.800 *100

= 35,75%

 

Ukupan prinos akcionara (2008.) = (1178,11+8.700-7.000) / 7.000*100 = 41,12%

 

 

Ukupni prinoc =     Dividende po akcji/TC na početku *100

Akcionara           + (TC na kraju-TC na početku)/TC na početku *100

 

Govori o ukupno stvorenom prinosu za akcionare, potvrđuje činjenicu da jedan deo dolazi po osnovu dividendi, drugi kapitalnih dobitak. Tek na bazi ukupnog prinosa dajemo procene o ulaganjima u hartije konkretnog preduzeća.

Integralna mera prinosa vlasnika; nije dobar za sagledavanje kvaliteta rada menadžmenta jer u sebi sadrži informacije o TC, poznato je da na TC utiču ostvarenja preduzeća u menadžmentu, ali mogu uticati i neki eksterni faktori koji nisu pod kontrolom menadžmenta.

Ostavite komentar