adl adl

Arno Gujon: Srbija i mladi u očima jednog Francuza

0

Na Pravnom fakultetu u Beogradu, nedavno je održana tribina na temu Drugačiji pogled na Srbiju. Arno Gujon, francuski humanista i osnivač NVO Solidarnost za Kosovo, približio nam je svoju viziju Srbije, mladih i dešavanja u našoj zemlji, pogledajte kako ona izgleda.

Arno Gujon francuz u Srbiji - tribina Drugačiji pogled na Srbiju

U prepunom amfiteatru tražilo se mesto više. Među prisutnima bilo je studenata, veći broj starijih građana ali i neke poznate ličnosti.

Uvodnu reč dobio je je profesor Žika Vujuklić koji se studentima i drugim posetiocima obratio ispred Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Veliki deo svog izlaganja je posvetio problemu Kosova. Podseća da su mnogi profesori sa Pravnog fakulteta sedamdesetih godina bili sankcionisani zbog bavljenja ovom osetljivom temom.

Završava pohvalama Gujon-a, ističući da je ova tribina važna jer predstavlja ogledalo nas samih.

Prepuna sala oduševljeno je pozdravila aplauzom govornika čije se obračanje iščekivalo.

Arno: O Srbima sve najlepše

„Tribinu sam nazvao Drugačiji pogled na Srbiju. Drugačiji pogled jednog Francuza u odnosu na koga? U odnosu, kao prvo, na jedan deo Francuza. Ali, to je takođe drugačiji pogled jednog srpskog državljanina, a to sam opet ja, u odnosu na ostale Srbe.“

Kako kaže, o Srbiji i Srbima ima samo pozitivne misli. Najviše je saznao od svog dede i oca, slušajući razne anegdote i priče o velikom ratu i prijateljstvu između dva naroda. „Svi u mojoj porodici smo se oduvek osećali blisko sa Srbijom, Srbima“, ističe Gujon.

Govori o ’99. godini i propagandi medija u Francuskoj. „Tada su govorili na televiziji da su Srbi jedini odgovorni za rat… Oni su prikazivali u medijima istinsku patnju albanskog naroda koji je stvarno patio, ali sakrili su istinsku patnju srpskog naroda.“

Prvi put u životu, politički stav odbranio sa trinaest godina

Na času istorije vodila se debata o bombardovanju Srbije.

„To je bilo dva dana posle bombardovanja RTS-a. Profesor je branio stav da je RTS bio vojni cilj… Uzeo sam argumente od svog oca i javio se za reč, i rekao da medijska kuća kakva god da je ne može da bude posmatrana kao vojni cilj. Da time što bombardujemo prijateljski narod ne činimo humanitarno delo.“

Bilo mu je jasno da su moćnici spremni da svoje interese brane bombama.

Vraća se u 2004. koja je ključna za njegovo angažovanje po pitanju huanitarnog rada. Slike iz medija, paljenje crkava i manastira na Kosovu, nisu mu dale mira.

„Nisam hteo da sedim skrštenih ruku, i da pasivno posmatram te užase. Hteo sam nešto konkretno da uradim. Shvatio sam da imati drugačiji pogled nije dovoljno. Shvatio sam da moram da pređem sa reči na dela.

Tada sa svojim rođenim bratom osniva humanitarnu organizaciju za pomoć Srbima na Kosovu – Solidarnost za Kosovo. Priznaje da je bilo teško. Kada je posao oko organizaacije pomoći bio gotov, ostalo je pitanje kako će ih Srbi sa Kosova dočekati.

„Dočekali su nas toplo, srdačno, sa osmesima. Tada sam uvideo da ono što su mi govorili otac i deda, da je to bilo tačno.“

„Siromaštvo je bilo neverovatno“

„Znao sam da će biti teško ali nisam znao da će biti ovoliko teško. Tada sam dao jednu lutku devojčici, imala je 11 godina, to je bila njena prva lutka u životu.“

Po povratku u Francusku je shvatio dve stvari. Da je imao najsrećnije detinjstvo, koje svako dete može da poželi, i da je prvi konvoj pomoći u stvari prvi kamen kojim će izgraditi humanitarnu organizaciju.

Prikazana su dva kratka filma, od po nekoliko minuta, na kojima se moglo videti dopremanje pomoći Srbima iz ruralnih područja Kosova, ali i slike sa letovanja mališana, od kojih su neki zahvaljujući Gujonu i njegovom timu prvi put u životu videli more.

Sve  vreme Arno se obraća na tečnom Srpskom jeziku bez gramatičkih grešaka i sa vrlo dobrim akcentom.

„Želeo sam da naučim srpski, a nisam morao. Mogao sam da se zadovoljim time da se sporazumevam sa ljudima na engleskom jeziku. Ja sam želeo da razumem narod, a jezik je ono što mi je nedostajalo.“

Pre deset godina doneo je odluku da nauči, kako kaže, naš prelep i pretežak jezik. Posle nekoliko meseci uspeo je da se sporazumeva sa ljudima.

Jezik nije samo sredstvo komunikacije, u njemu se krije duša jednog naroda. Tako što sam naučio srpski upoznao sam tu dušu… Danas bez lažne skromnosti mogu da kažem da sam ga odlično savladao.“

Mnogi me pitaju zašto si došao kad svi mladi beže odavde?

  1. godine Arno Gujon se preselio u Beograd gde je osnovao svoju porodicu.

„Posle pet godina života u Srbiji moj pogled na Srbiju se izoštrio. Bolje razumem narod, mentalitet, državu. Imam ponekad taj čudan osećaj da objektivnije gledam na Srbiju nego pojedini Srbi. To je nažalost, tačno.“

Poredeći Srbiju i Francusku, ističe razliku u ekonomskoj situaciji koja jeste velika ali, ne i najvažnija.

„Verujem ne samo da će Srbija da pretekne, već je ispred te zapadne Evrope na nivou sreće, načina života i vrednosti.

Nije isto biti stranac u Srbiji i Francuskoj

„Ne zbog toga što su Francuzi netolerantni, daleko od toga, već zbog toga što smo ovde retki, a pošto smo retki onda smo zanimljivi svima.“

Više puta naglašava medijsku manipulaciju kako u Francuskoj, tako i u Srbiji.

Da bi bolje razumeo kako funkcioniše sistem, 2012. odmah po dolasku u Srbiju, upisuje master na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer – Politikologija.

Srbija je onakva kakvu je vidite. Zato, ako hoćemo da ona bude bolja, treba da promenimo naš pogled na nju… Možda sami nećemo promeniti svet, ali ćemo svakako malčice doprineti da on bude bolji“, zaključio je Arno.

Na kraju, prisutni, pre svega mladi studenti, su se zahvalili govorniku aplauzom čiji se kraj nije nazirao. Ostavljeno je mesta za pitanja iz publike, a zainteresovnani su imali priliku i da se pozdrave i slikaju sa Arnoom.

„Meni se ovo predavanje izuzetno dopalo, zato što već dugo pratim njegov rad i jako sam se obradovala kada sam čula da će držati predavanje na Pravnom fakultetu. Mislim da je bilo zaista poučno i zaista se divim njegovom radu i sve što radi za naš narod i to što ima humanitarnu organizaciju mislim da je zaista sjajno. Posle ovog predavanja moj utisak o ovom čoveku je još bolji“ po završetku tribine, izjavila je Dušica, studentkinja iz Beograda.

Kakvo je vaše mišljenje o ovom neobičnom Francuzu iz Srbije?

Ostavite komentar