“Bašta sljezove boje” Branko Ćopić

“Bašta sljezove boje” je okvirna novela.
Pisac je uputio prijatelju, književniku Ziji Diždareviću, koji je poginuo u logoru u Jasenovcu.

Najstravičniji od svih logora bio je Jasenovac, osnovan septembra 1941. činilo ga je pet logora, proglašen je za radni (iscrpljujući rad i minimalna hrana, odnosili su živote velikog broja ljudi).

Mučenja, ponižavanja, iživljavanja ustaša!
Žrtve su sahranjivane u masovne grobnice, bacane u Savu, “Da idu kući u Srbiju” i spaljivane u krematorijumima!
Ne zna se tačan  broj  žrtava, oko 700.000 ljudi!

Branko sluti da će njega odvesti kuga sa kosom, u smrt. Zato žuri da ispriča zlatnu bajku o ljudima, priča priču o starim starcima i zanesenim dečacima.
Njegovo oružje je pero, ni jedna osoba ne može da ubije naše snove, naša nadanja.

• Jutra plavog sljeza
• Dani crvenoga sljeza

Od prvog svetskog rata , do posleratnih godina drugog svetskog rata, Žan Pol Sartr (francuski filozof) kod njegove prijateljice Simon de Bovoar, naišao je na pridev  “sljezov”.

Pridev je u njemu oživeo baštu ispred porodične kuće, oživela je sećanje na detinjstsvo.
Detinjasto je obeležio deda Rade, autoritet u kući, on je u njemu negovao maštu.

Način gledanja na svet, crno – belo.
Deda je naučio dečaka da boji svet svojim očima!
Naučio ga je kako se ulazi u život.
Učiteljica je za dedu rekla da je “mudar”, kada je došao da očita bukvicu učiteljici, završio je u buvari.
Od tada se povlači i postaje slep za boje.