Branko Miljković biografija

Pripadao je drugoj generaciji posleratnih pesnika, neosimbolistima.

Dve generacije posleratnih pesnika:

1. Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Stevan Raičković
2. neosimbolisti Ivan Lalić, Branko Miljković, Borisav Radović i Jovan hristić

Odlike neosimbolizma:

• višeznačnost
• suprotstavljanje normativnoj poeziji i jasnost
• težnja ka formalnom usavršavanju
• okretanje ka mitu odnosno predanju

Branko Miljković (1934-1961)

• rođen u Nišu, završio filozofski fakultet u Beogradu
• rano je počeo da piše
• pretpostavlja se da je izvršio samoubistvo
• u pesničkom izrazu i formi, Miljković je težio da spoji moderno izražavanje sa klasičnim zahtevima
• smatrao je da nema velike poezije bez stroge i određene forme
• bio je odličan versifikator i jedan od obnovitelja soneta u našoj poeziji
• objavio je 4 zbirke pesama:

1. „Uzalud je budim” (1957)
2. „Smrću protiv smrti” (1959)
3. „Poreklo nade” (1960)
4. „Vatra i ništa” (1960)

Na njega su uticali Malarme, Verlen, Rembo, Bloh i Pasternah.
Miljković je napisao brojne eseje kojima objašnjava svoje stvaralaštvo.