Beleške > Druga godina > Srpski jezik druga godina > “Cigani” Aleksandar Sergejevič Puškin

“Cigani” Aleksandar Sergejevič Puškin

Poema (lirsko epska vrsta) Aleksandra Sergejeviča Puškina.

Tema: raličito viđenje slobode iz ugla Aleka građanina i ugla cigana.

Glavni junaci su Aleko, Zemfira i stari ciganin.

Lik Aleka

Aleko je predstavnik građanskog sveta koji pokušava da za sebe pronađe cilj i svrhu života. On ne uspeva iako želi da se prilagodi novom načinu života i ciganima, jer ga u tome sprečava vlastiti mentalitet. Navike i sve naučeno u gradskoj sredini.

Na početku odlomka prikazano je Alekovo unutrašnje stanje kada se budi mučen ljubomorom i slutnjama o neverstvu svoje drage u mračnoj i jezivoj noći u njemu se istovremeno i ledi i gori.

U poemi postoji i jedna dramska scena, razgovor dvoje ljubavnika na groblju. Aleko nije okoreli zločinac, već tako postupa iz nepromišljenosti, u afektu. Dokaz za to jeste i njegovo kajanje nakon svega. Stari ciganin govori Aleku da je uzrok nesporazuma u njegovoj sebičnosti i neprilagodjenosti. On slobodu želi samo za sebe. Za Aleka sledi i kazna, ali ne ona koju bi dobio u gradjanskom svetu, već je dobio prezir i odbacivanje i svest o sebi samome. Na kraju je on još usamljeniji i prazniji nego na početku.

Natalija Gončareva  (Ruska lepotica). Smrtno je ranjen u dvoboju, braneći čast svoje žene. Prosio ju je više puta; prvi put je odbijen, što dokazuje koliko mu je ona značila i koliko je voli.

Puškin je romantičar, ali pripada I realistickoj epohi.

  • poema “Kavkavski zarobljenik”
  • drama  “Boris Todunov”
  • roman “Kapetanova kći”
  • pripovetka “Pikova dama”
  • roman u stihu “Evgenije Onjegin” (radio je skoro 8 god.)

Poema – tvorevina romantizma (lirski, epski i dramski elementi – posledica mešanja književnih radova.

Poema “Cigani”:

Uvodni deo poeme: ciganski način života (lutaju stepom, bedni su, siromašni, ali su uvek veseli, živi – što za njega postaje idealna slika – slika slobodnog idealnog života)

poslovi: zanati, trošenje, predstave, igranje, pevanje…

Slika starca: Zemeririn otac, usamljen je, čeka ćerku koja je navikla na slobodu, fleksibilan je ništa joj ne brani, prihvata mladića kog je Zemfira dovela u čergu; dao mu je mogućnost izbora (Zemerira ga zove  “muže”).

Ona se zaljubila, dopao joj se, međutim nesigurna je, postavlja sebi pitanja (da li mu nedostaje grad, razne gradske devojke) i nakon toga Puškin daje Alekov doživljaj o gradu. – Prisutan je kontrast između gradskog i seoskog života.

Slika gradskog života, koji Aleko ne voli: smatra da su ljudi zli, opterećeni novcem, da je grad leglo zla, da u gradu nema prave ljubavi (oni su robovi novca), ljudi su zli, neverni, puni predrasuda, stalno su zatvoreni (nasuprot ciganskom načinu života): Zemfira ima mnogo drugačije viđenje grada (uvek se nesto dešava, ukrasi joj se dopadaju, kuće su predivne).

Aleka je ljubav vezala za Cigane (uz Zemfiru je  doživeo ljubav, veselje…); po njemu, toga nema u gradu i shvata da je ona žena s kojom želi da provede ostatak života.

Problem nastaje zbog pesme – Zemerira je tu pesmu čula od svoje majke (radi se o starom mužu, prvoj ljubavi).

Aleko je ljubomoran, oseća se ugroženo, on voli posesivno – želi da Zemfira bude samo njegova i u snu i u mislima, i na javi!

Stvar koja je zajednička Zemfiri i njenoj majci (ona ih je ostavila i krenula u nepoznato sa novim ljubavnikom – tada je ništa nije zanimalo, osim te  ljubavi).

U istoj situaciji, stavio je starca i Aleka, kako bi uporedio njihove reakcije, Aleko najavljuje da bi krenuo u potragu, i da bi se osvetio.

Zamfirin lik: slobodna je, navikla je na takav život, na lutanje i divljinu; mlada je, neiskusna, neverna, kukavica je, povedena je emocijama i strastima – ona je jako strasna devojka, voli strasno – i takve ljubavi  su nepostojane i najčešće pogubne.

Prirodni opisi u ovoj poemi dočaravaju trenutno emotivno stanje junaka – pa tako i u ovom delu.

Aleko je ljubomoran, mračan, strasan, skamenila mu se duša, oseća strah, drhti, osvetoljubiv je, svirep, egoističan, želi u potpunosti da poseduje ženu, slobodu želi samo za sebe, neprilagodljiv je, gord, mračan, razara ga osećanje ljubomore, on je tragičan junak – ne moze da nađe autentičan način života;

Prvo ubija Ciganina – ubija svog rivala, suparnika, jer je mislio da upravo on razara njegovu “sreću” sa Zenfirom ; i nakon toga shvata da nije Ciganin kriv, nego Zemfira – priznaje mu da više ne voli; ona se njega plaši i oseća strah, a i strast – opredeljuje se za strast, vodi ljubav sa mladim Ciganinom na groblju.

Kada je Aleko ubio mladog Ciganina, tog trenutka se sve preokrenulo, Zemfira prestaje da ga se plaši, priznaje mu da ga više ne voli, suprotstavlja mu se; bori se za svoju slobodu,ali je on ubije.

Tipičan romantičarski junak, jer je usamljeno tragična ličnost, bitna crta romantičarskog karaktera i protivrečnost: potreba za društvom i težnja  ka usamljenosti; izrazita subjektivnost je karakteristična, individualizam, bolno doživljavanje sveta, bežanje od života prema dubokom osećanju života.

Junak je proesetljiv i razdražljiv, uvek je u konfliktu sa svetom; u jednom trenutku se ostvari, a onda se negira; deluje kao nedovršen čovek; teži ka slobodi.

Puškin je jedini slobodni život video u Ciganima.

Dodaj komentar

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

komentari

  1. moze te li da mi napisete nesto ukratko o ovoj temi u vezi poeme ,,Cigani” je : Motiv ljubavi i tragike u poemi ,,Cigani” ako mozete da mi brzo odg jer mi treba za sutra za domaci! HWALA! <3

  2. Nažalost ovo je sve za sada, a svi smo davno završili srednju da bi smo pisali o konkretnim stvarima, ovo su beleške sa časova. Ako saznaš nešto, slobodno nam javi, a mi ćemo dodati na sajt, pa da drugima koristi. Možeš poslati i skenirano/slikano stranicu nekog od drugara, ako ima zapisano :)

  3. Kakav bre slobodan zivot, zive kao zivotinje. Na stranu materijalizam, nego zive bez ikakvih ciljeva u zivotu, bez ikakvih pravila, bez ikakvog osecaja duznosti ili casti ili bilo cega, bas kapo sto je tu opisano, ma kao stoka. Izem ti slobodan zivot. Takav zivot moze da bude ideal samo onima koji jos nisu dostigli stupanj civlizacije koji imaju recimo Germani. I zato ce na lraju svi takvi “dusevnici” i “strastvenici” da nestanu, sto se vec polako desava, a zamenice ih prava civilizacija u kojoj vlada hladni red, i nema tih jakih strasti i ostalih gej hipi budalastina i animalizama. To je dobro.