Fakultet organizacionih nauka – Moj (budući) fakultet #3

FON „Fakultet Opuštenih Nauka, Fakultet Ofarban u Narandžasto, Fakultet Olakšanih Nauka…“ samo su neke od ‘fora’ koje svakodnevno možete čuti o Fakultetu organizacionih nauka.

Svakako, ljudi koji se na taj način šale su ili večiti studenti ETF-a, Pravnog, pa čak i Ekonomskog fakulteta ili jednostavno ljudi koji, na prvom mestu, nisu uspeli da polože prijemni i upišu FON i sada studiraju neki od popularnih privatnih fakulteta kao što su Megatrend i Singidunum.

Svi žele na FON

Pre svega, potrebno je spremiti prijemni i izboriti se za svoje mesto (po mogućstvu, budžetsko). Priprema podrazumeva vežbanje zadataka iz matematike do iznemoglosti. Prilikom prijavljivanja imate mogućnost odabira studijskog programa na kojem želite da se rangirate – Menadžment i organizacija, Informacioni sistemi i tehnologije i Informacioni sistemi i tehnologije (studije na daljinu).

Kada ste konačno preživeli čitavo to iskustvo i uzeli indeks u ruke, nastupa jedan potpuno novi period vašeg života.

Posebnu pažnju bih posvetila prvoj godini, verovatno i najtežoj. Nakon 12 godina ušuškanog života u školskoj klupi, gde vam je najveća muka bila, na primer, da naučite dvadesetak stranica iz Istorije, u rukama sada držite knjigu od 400 strana iz Ekonomije i apsolutno vam nije jasno kako ćete vi to pročitati, a kamoli naučiti i jednog dana položiti.

Smatram da je najbolje voditi se mišlju “Ako je moglo toliko ljudi pre mene, položiću i ja”. Međutim, nikakva logika, ni činjenice ne važe kada se radi o Matematikama (da, ima ih 2 na prvoj godini). I kada položite zadatke, u proseku iz nekog trećeg puta, čeka vas usmeni gde se susrećete sa živim legendama zvanim Lazović, Đorić, Vera… kod kojih odgovarate teoriju iz Matematike. Uz sve to, nikako vam ne pomaže kada čujete da stariji kolega koji sedi pored vas već nekoliko godina neuspešno polaže tu istu Matematiku.

Na svakoj od 4 godine osnovnih studija ima po 11 ispita. Ukupno 44 ispita za 4 godine studija? Iako zvuči strašno, apsolutno je izvodljivo. Dalje, većeg dela ispita se možete osloboditi preko kolokvijuma, što je zaista odlična stvar na ovom fakultetu. Ali, naravno, postoji začkoljica, a to je tzv. Kolokvijumska nedelja. Naime, svi kolokvijumi se održavaju za previše kratak vremenski period, npr. 5 kolokvijuma za 7 dana. Tih dana zaista iskusite studentski život o kojem su vam stariji pričali – nespavanje, kafa i energetska pića u neograničenim količinama, neizlaženje iz kuće, itd.

Po čemu se FON razlikuje od ostalih?

Ono što svakako prikazuje FON u najboljem svetlu jesu studentske organizacije. AIESEC, FONIS, ESTIEM, SportFON, SSFON… One su samo neke od aktivnih organizacija na ovom fakultetu. Moje mišljenje je da svaki student treba da bude angažovan barem u jednoj od navedenih organizacija. Kroz učestvovanje na raznim projektima, studenti imaju prilike da primene određena teoretska znanja u praksi. Takođe, projekti koje organizuju pružaju ostalim studentima mogućnost da učestvuju na različitim konferencijama, seminarima i radionicama.

Još jedna zaista pozitivna stvar na FON-u je svakako mogućnost slušanja nastave na engleskom jeziku. Studenti se prilikom upisa godine izjašnjavaju koje od ponuđenih predmeta žele da prate na engleskom jeziku. Manje grupe, interaktivna nastava, izrade projektnih radova su razlozi zbog kojih se studenti odlučuju za ovaj princip. Naravno, lakše ispunjenje predispitnih obaveza i dodatak u diplomi su dodatni podsticaji. Takođe, asistenti i profesori, koji učestvuju u realizaciji nastave na engleskom jeziku, svake nedelje dovode gostujuće predavače – domaće i inostrane stručnjake iz oblasti menadžmenta, marketinga, finansija…

Nekad stvarno imam osećaj kao da studiram privatni fakultet. Klime u amfiteatrima i svim salama, kompjuteri u hodnicima dostupni svima (iako trenutno rade 2 od 7), velika čitaonica (i tu ima kompjutera), biblioteka, imamo roze i plavi amfiteatar (da, zidovi i sedišta su u istoj boji). Sećate se svi sigurno one čuvene diskusije “mi imamo toplu vodu i sapun u toaletima”. Reč je bila o privatnom fakultetu, ali eto, mi na FON-u imamo i to. Jedan kolega je fino odgovorio na sve to u svom blog postu.

Da se vratimo na malo ozbiljnije stvari. Svi često možete da čujete kako studenti FON-a po završetku studija odmah nalaze posao. Pa, nikome ne pada posao sa neba. Već od 3. godine studija možete konkurisati na nekim od bezbroj oglasa za praksu u kojima neretko kao jedan od uslova stoji “student Fakulteta organizacionih nauka”. Shvatate i sami da studenti koji odu u neko preduzeće na praksu i tamo se pokažu, dobijaju mogućnost zaposlenja nakon te prakse. Što znači da značajan broj kolega nađe posao i pre nego što diplomira. To je slučaj i sa studentima Menadžmenta i ISiT-a. Međutim, kada je slučaj o studentima ISiT-a, to su uvek studenti koji se van fakulteta bave web dizajnom, programiranjem, razvojem aplikacija, itd.

Što se zabave tiče, nikako ne smemo zaboraviti čuvenu Menadžerijadu za koju smatram da je svaki student FON-a mora posetiti barem jednom tokom svog studiranja. Jedni je pljuju (uglavnom oni koji je nikad nisu posetili), a drugi postavljaju rekorde u broju odlazaka na istu (čini mi se da  je jedan kolega na prvom mestu sa desetak odlazaka). Tu su naravno i čuvene FONcy i FONtastične žurke, kao i KaFONske večeri.

Pranje diplome na FON-u…

Da, svi znate o čemu pričam. Studenti nakon završenog privatnog fakulteta imaju skoro jednaka prava prilikom upisa na master studije na FON-u (jedina razlika je što studenti sa FON-a koji su diplomirali u roku ne polažu prijemni, već im se priznaje maksimalni broj bodova). I onda možete čuti priče od starijih kolega da se na predavanjima na masteru desi da neko ne zna najosnovniju matematiku. Ovo je trn u oku svakog
FON-ovca.

Još jedna negativna stvar koju bih izdvojila su zaista visoke cene školarina, prijave ispita i knjiga. Studenti koji su na budžetu imaju prava besplatnog prijavljivanja ispita tri puta, nakon čega se prijava plaća 1100 RSD. Studenti koji su na samofinansiranju svaku prijavu plaćaju 700 RSD, što bi značilo da, pod uslovom da svaki ispit polože iz prvog puta, samofinansirajući studenti plaćaju ukupno 7700 RSD, pored školarine koja iznosi 129.000 RSD. Naravno, tu su i knjige, koje, sva sreća, možemo kupiti u skriptarnici pored fakulteta. U supotnom, komplet knjiga bi za prvu godinu iznosio, na primer, oko 13.000 RSD.

Ono po čemu smo oličenje državnog fakulteta je studentska služba. Kada dodje period podizanja čekova za kredite ili vreme za žalbe, nastane opšti haos i čeka se i po nekoliko sati.

Kada se sve sabere i oduzme, zaista verujem da sam donela najbolju odluku kada sam odlučila da upišem FON.