adl adl

Filmovi koji su bolji od knjiga po kojima su snimljeni

2

Filmovi bolji od knjige po kojoj su snimani? Mnogi bi rekli da ne postoje. Kada nakon pročitane knjige pogledamo njenu filmsku adaptaciju, uglavnom budemo razočarani. I u obrnutom slučaju, gotovo uvek nam je knjiga bolja. Filmsko platno je suviše ograničeno u odnosu na čitalačku maštu. Ipak, postoje primeri gde su muzika, gluma, režija i specijalni efekti podigli doživljaj na jedan viši nivo. Ovo su filmovi koji su bolji od knjiga po kojoj su snimljeni.

Filmovi bolji od knjiga - filmovi koji su zasnovani na knjigama

#1 Forest Gamp (Forrest Gump – 1994.)

Film koji nikog ne ostavlja ravnodušnim. Nagrađen je sa čak šest Oskara. Jedna od kategorija je za najbolje adaptiran scenario. Naime, film je snimljen po istoimenom romanu Vinstona Gruma. Veličanstvena gluma Toma Henksa nadilazi maštu čitalaca. Stav, hod, facijalne ekspresije, njegova ličnost nadogradili su književni lik. 

Sam film ne prati u potpunosti svoj književni predložak, koji je obogaćen satiričnim elementima. Tako izostaje odlazak u svemir, ljudožderi, druženje sa orangutanom po imenu Sju. Scenario je ostao u granicama suve realnosti, balansirajući između komičnog i tragičnog. Kroz jedan lik sa margine društva postavljena su važna životna, emotivna i socijalna pitanja, što ovaj film čini bezvremenim. Zanimljivo je reći da je film Forest Gamp izašao 1994. godine, koja je postala poznata kao najbolja filmska godina! Barem ako je suditi prema IMDb ocenama.

#2 Ralje (Jaws – 1975.)

I danas je jednako zastrašujuć, realan i originalan kao pre više od trideset godina. Film je nastao po bestseleru „Ralje“ Pitera Benčlija. Za razliku od knjige, radnja je sa psihološkog aspekta prebačena na akcioni i to prilično uspešno. Tome su najviše doprineli režija i muzika.

Spilberg je u ovom filmu dostigao vrhunac svoje genijalnosti. Izazvao je napetost, strah, a da do poslednjih kadrova nije prikazao samu morsku neman, već je scene dao iz njene perspektive. Gumena ajkula mu je delovala suviše nerealno i gotovo smešno. Jedna od najpoznatijih filmskih tema je upravo muzička podloga iz ovog ostvarenja.

#3 Beležnica (The Notebook – 2004.)

Jedan od retkih filmova gde je emocija opipljiva, gotovo čitalački doživljena. Roman Nikolasa Sparksa je svetski poznat bestseler, štampan u milionskom tiražu. Scenario prati radnju knjige, ali je dinamičniji, sa jasnijom kompozicijom.

Već ostareli Noa priča svojoj voljenoj Ali, koja boluje od Alchajmerove bolesti, njihovu ljubavnu priču. Rajan Gosling i Rejčel Mekadams su jedan od onih glumačkih parova koji su jednostavno „kliknuli“ i koji isijavaju predivnom energijom. Najlepši delovi filma su idilični kadrovi prirode pre i posle letnje kiše.

#4 Zelena Milja (The Green Mile – 1999.)

Suvišno je pisati hvalospeve o romanima Stivena Kinga, a ako već niste, OBAVEZNO pročitajte. Frenk Darabont je hrabar reditelj, koji je adaptirao tri njegova romana u veoma uspešne filmove – Bekstvo iz Šošenka, Zelenu Milju i Maglu.

I jedan i drugi su, svako na svom planu, dostigli savršenstvo. Jedina prednost filma u odnosu na književni izvor jeste Majkl Klark Dankan u ulozi dobroćudnog diva.

#5 Leptirica (1997.)

Prvi domaći horor film nastao po pripoveci Milovana Glišića „Posle devedeset godina“. Epizoda pripovetke sa elementima fantastike proširena je na čitav film, tako da ljubavna priča izmedju Živana i Radojke nije u prvom planu.

Film je snimljen bez ikakvih specijalnih efekata, scenografija je na niskom nivou ali, ima bogatu glumačku postavu. U Američkoj kinematografiji je jedan od cenjenijih jugoslovenskih filmova.

#6 Borilački klub (Fight club – 1999.)

Borilački klub je maksimalno kontraverzan u oba formata. Ključna razlika je u tome što je kraj drugačiji. Priče o anarhiji i sociopatskoj ljudskoj analizi su slične u filmu i knjizi. Autor istoimenog romana, Čak Palahnjuk, otvoreno je priznao da mu je film Dejvida Finčera sjajan i da mu daje prednost. Otišao je toliko daleko da je izjavio kako se stidi knjige.

Život zapadne civilizacije opisan je (a i prikazan) sirovo i surovo. Film je uspeliji uglavnom zbog vizuelnih tehnika, pregledniji je i koncizniji. Takođe, kritika potrošačkog društva je u njemu jasnija i provokativnija.

#7 Djavo nosi Pradu (The Devil Wears Prada – 2006.)

Osrednji film, sa osrednjim scenariom, osrednjom produkcijom i visokom modom. No, u odnosu na svoj literarni predložak, istoimeni roman Lorin Vajsberger, u prednosti je, ako ni zbog čega drugog, onda zbog fantastične Meril Strip u ulozi urednice modnog časopisa „Pista“.

#8 Kad jaganjci utihnu (The Silence of the Lambs – 1991.)

Ovaj triler postigao je ogroman uspeh kako u pisanoj, tako i u ekranizovanoj verziji. Entoni Hopkins u ulozi višestrukog ubice, nadmoćnog intelekta, istančanog osećaja za estetiku, čuvar džentlmenskih manira, Hanibala Lektora dao je jedan od najupečatljivijih likova svetske kinematografije svih vremena.

Za svega dvadeset minuta, koliko ima prostora u filmu, uspeo je da otelotvori savršeno intelektualno zlo. Zbog toga prednost dobija ekranizovana verzija priče. Istoimeni roman napisao je Tomas Heris. On se može posmatrati i kao primer kako jedan triler treba da izgleda u pisanoj formi, maestralno napet i bez napora čitljiv.

#9 Kum (The Godfather – 1972.)

Legendarni film snimljen je po istoimenom romanu Maria Puza. Zapravo, prva dva dela prate literarni predložak, još preciznije, preuzete su sve scene u kojima je Robert de Niro. Najidealnije je knjigu čitati po gledanju filma, koji pokriva sve bitne događaje, onda se vaša slika širi i obogaćuje detaljima, sporednim likovima.

Samoj knjizi se ne mogu pripisati gotovo nikakve zamerke ali, ona nije ni približno medju najboljim delima svetske književnosti, dok je film jedan od najveličanstvenijih ostvarenja ikada!

Kojim filmovima vi dajete prednostu odnosu na knjigu? Postoji li još neki film koji je bolji od knjige? Pišite nam u komentarima.

Komentari2 коментара

  1. U potpunosti se slazem sa izborom, knjige su zaista super ali kad pogledate filmove, daleko su upecatljiviji i zivopisniji.

  2. Slobodanka Matković

    I stari filmovi:
    Prohujalo s vihorom
    Rebeka.
    Pokušala sam da pročitam ove knjige, ali nisam uspela da ih savladam.
    Zanimljiv je slučaj Smrti u Veneciji, gde se ne može reći da je Viskontijev film bolji od Manove pripovetke, ali je svako delo veliko u svom domenu. Film ima nešto manje (filozofsko-estetička polemika sa Platonom) i nešto više (živopisnost slika uličnih pevača i Ašenbahove smrti).

Ostavite komentar