Hekšner, Olin, Samjuelsov model komparativnih prednosti (Hosov model)
Hekšner – 1919. Pokušao da odgovori zašto neke zemlje imaju komparativne prednosti (kao i Hosov mode). Zemlje koje imaju obilje nekih faktora proizvodnje utiču na niže troškove, a samim tim i cene. Ako oskudevamo u nekim faktorima proizvodnje više cu cene i troškovi.
Olin – 1933.isto pokušao, dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju. Tvrdi da su činioci proizvodnje: rad, kapital i zemlja. Rad i kapital su mobilni izmedju zemalja. Dokazao je da se pod uticajem ponude i tražnje formiraju cene. Specijalizacija je veoma bitna pri formiranju cena. Produktivnost raste, troškovi padaju, cena koštanja je niža pa smo samim tim konkurentniji na stranom tržištu.
Troškove je podelio u grupe:
- Prirodni – rad, kapital, zemlja
- Stečeni – trgovinska politika u okviru spoljnotrgovinske razmene, carine (carini se roba koja se izvozi, imamo je malo cena se povećava), transportni troškovi i kod uvoza i kod izvoza – treba da budu niski, ako visoki roba nije konkurentna, devizni kurs – treba da bude uravnotežen.
Olin je bio pobornik liberalizma – treba ući u spoljnotrgovinsku razmenu sa što manje ograničenja. Trgovinu posmatrao kao celinu – postoji razlika medju cenama u zemlji i inostranstvu.
Npr.
Španija proizvodi šunku, ima rad, kapital i zemlju i nudi po nižoj ceni dok Francuska da bi proizvodila šunku mora da se specijalizuje za to, poboljsava tehniku i tehnologiju, snižava cene da bi došlo do uravnoteženja.
Uravnoteženje cena roba na svetskom tržištu dovodi do uravnoteženja cena faktora proizvodnje.
Govorio je o: čvrstom novcu, deviznom kursu i platnom bilansu.
Samjuelson – postavio je pitanje da li će doći do razmene izmedju zemalja ako su cene proizvoda iste – doći će do razmene jer su ukusi potrošača različiti iako su cene iste.
