INTERVJU: Nikola Miljković, šampion Evrope na brdskim stazama

Nikola Miljković je primer mlade osobe koja upornošću, zalaganjem i željom za uspehom može sve što poželi. Pročitajte intervju sa Nikolom Miljkovićem, mladom zvezdom automobilizma, sporta, kojim se ne bavi baš mnogo mladih i dece u našoj zemlji. Ipak, rezultati su tu i govore za sebe. Ovo je Nikola Miljković, šampion Evrope na brdskim stazama i uspešan student iz Beograda.

#1 Nikola, na prvom mestu čestitam Vam na osvajanju šampionata na takmičenju EHCC – Brdske trke Evrope i vanserijskom uspehu! Vaš uspeh zaista podstiče interesovanje i na našim prostorima za automobilizam.

Hvala Vam. Logično je da „svetski uspeh”, odnosno, uspeh van okvira zemlje predstavlja dobru informaciju za medije, a to automatski znači i veće interesovanje svih. Takođe je logično da se ne mogu očekivati dobri rezultati van granica naše zemlje, ako nisi „dobar”, odnosno, ako ne napraviš rezultate i u svojoj zemlji. Svakako je uspeh u našoj ligi jedan od preduslova za takmičenje na višim nivoima.

#2 Jasno je da se ovim bavite iz ljubavi, a ne radi materijalnih ciljeva. Osim toga što ste još od detinjstva bili okruženi automobilizmom, šta Vas motiviše da ostanete na toj životnoj stazi?

Automobilizam je jednostavno deo mog života – u našim genima je. Ja sam naslednik onoga čemu je moj otac posvetio život a naravno da su postignuti rezultati i uspesi dodatni motiv da nastavimo dalje.

#3 Pored profesionalnog angažmana, Vi i studirate. Kako uspevate da uskladite obaveze? Imaju li profesori razumevanja kad odsustvujete s predavanja?

Velika zahvalnost svima zaposlenima na MEF fakultetu, koji su uložili izuzetan napor da mi pomognu da uskladimo moje školske sa mojim sportskim obavezama. Zaista ogromno razumevanje i želja profesora da mi pomognu takođe predstavljaju veliki motiv da istrajem u pokušaju da završim fakultet i ostvarim jedan akademski uspeh, mimo svih sportskih.  Logično je bilo opredeljenje baš za MEF fakultet, odnosno, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije, s obzirom na moju želju da posle završetka sportske karijere ostanem u svetu sporta, a zanimanje za koje sam se opredelio, pošto sam na osnovnim studijama iz oblasti menadžmenta, apsolutno će mi to i omogućiti.

#4 Svaka trka podrazumeva dobru pripremu i veštinu upravljanja vozilom na terenu. S obzirom na to da se i menadžment bazira na ispitivanju i sprovođenju planiranog, koje biste Vi srodnosti istakli između auto-trka i studija?

Na studijama se stiče znanje iz mnogih oblasti, kako u naučnom pristupu tako i u praktičnom, bar ja imam takvo iskustvo na ovom fakultetu, a sport je jedna velika životna škola sa svim lepim i ružnim stranama. Bavljenje sportom razvija kod sportiste vrlo često određene ljudske vrednosti, vrline, ali ga i uči upornosti, istrajnosti i naravno najvažnije uči ga kako se izboriti sa nedaćama, odnosno, neuspesima. U životu je neophodno imati i naučno, ali i životno znanje.

#5 Vi ne posedujete svoj trkački automobil, ali zato postižete fenomenalne rezultate! Da li je to čuveni inat kojim karakterišu ovo podneblje ili je više reč o veštini snalaženja s postojećim resursima?

Tačno je da mi ne posedujemo svoj sportski automobil, već smo ga dobili na korišćenje od našeg prijatelja, vlasnika kluba koji je uvideo moj ogroman talenat i želju za uspehom. Pre je u pitanju velika strast nego inat. Inat ipak nije previše lepa definicija za ono osećanje koje kod nas izaziva bavljenje auto-trkama.

Moj moto je da uvek dam 100% sebe, tako barem znam da činim sve što mogu.

#6 Živite u Beogradu, koji je poznat po saobraćajnim gužvama. Kako Vi reagujete kad se zadesite u sred saobraćajnog kolapsa?

Smireno. Mi, sportisti, moramo imati razvijenu disciplinovanost, te ne dozvoljavam sebi da ne postupam racionalno.

#7 Koji deo Beograda najviše volite?

Centar, širi centar, prigradska naselja, obale reka, mostove, Avalu, Košutnjak…i svaki drugi njegov deo. Beograd je moj grad, moj koren. 

#8 Kako se pripremate za trku? Puštate li neku muziku, šetate u tišini…?

San je najbolja relaksacija pred trku s obzirom na sve tenzije pre početka trke i po završetku. Vrlo često mi se dešava da po završenoj vožnji dok čekamo na vrhu planine povratak kolone na start zaspim i odremam u mom trkačkom auto. To je moj najudobniji i najbezbedniji krevet.

#9 Na koji način se opuštate posle trke?

Po završenoj trci organizam se sam po sebi opušta, a pogotovo ako sam ja srećan i zadovoljan rezultatom. On se sam isključuje i resetuje mimo moje svesne želje.

#10 Pošto ste i student i afirmisani profesionalni auto-trkač, a i ocene na ispitima i trofeji na takmičenjima su produkti zalaganja, truda i rada, šta biste istakli kao svoju najbitniju osobinu koja Vas usmerava da „vozite“ pravim putem – rada i obrazovanja?

Moj otac me je jednom prilikom pohvalio, pored svih kritika koje često upućuje na moj račun, da imam jednu divnu osobinu u svojim genima, a to je da uživam u radu. Kaže da mi je to bogomdan dar. Valjda je u pravu.

#11 Da li ste razmišljali da u budućnosti osnujete svoj karting-centar, s obzirom na to da ste tu i počeli i ostvarili isto značajne rezultate još kao dečak?

Nisam razmišljao o pravljenju karting centra, jer su to nekakvi uski okviri onoga čime ja želim da se bavim, a ja i dan danas imam svoje učenike-male drugare, sa kojima vrlo često provodim vreme na karting stazi, gde ih obučavam umeću vožnje kartinga. Moj karting je i danas na svom počasnom mestu, u dvorištu moje kuće.

#12 Vi ste jako mladi, a postigli ste više nego mnogi Vaši vršnjaci. Šta biste poručili mladim ljudima, kako da izaberu „pravu stazu“?

Živite svoje snove, ili barem pokušajte to. Moj moto je da uvek dam 100% sebe, tako barem znam da činim sve što mogu.