Beleške!

-         teorijska, struktura metala i dobijanje. Ispituje se kristalna struktura.

-         Bazna, ekstraktivna, najviše se bavi dobijanjem i legiranjem metala.

-         Preradjivačka, prerada metala i legura u komade odredjenih oblika.

Osobine metala: čvrsti su osim žive, sivo bele boje, Cu crvene, Au žućkaste, dobri su provodnici, imaju magnetne osobine (gvoždje, kobalt i nikal). Imaju tačno definisanu temperaturu topljenja. Grade dve vrste kristalnih rešetki, kubne i heksagonalne. Negativna osobina im je da podležu koroziji.

Legure su materijali koji nastaju mešanjem ili spajanjem dva ili više hemijska elementa. Bronza, legura Cu + Sn. Čelik, legura Fe + C (manje od 1,7%). Pozitivne osobine legura su bolja otpornost prema koroziji, veća tvrdoća u odnosu na pojedinačne metale. Loša osobina da slabo provode toplotu i struju.

Podela metaka prema boji:

-         crni, Fe, Cr, Mn i čelik kao legura

-         obojeni su svi ostali.

Obojeni metali se dele na:

-         plemenite: Au, Ag, Pt

-         lake: Al, Mg

-         teške: Cu, Pb, Zn

-         radioaktivne: U, Th

-         raspršene (u tragovima).

Rude su oni minerali iz kojih se dobijaju metali na ekonomičan način:

_- oksidne: magnetit Fe₃O₄

_- sulfidne FeS₂

_- samorodne Au, Ag, Pt

Rude se sastoje iz korisnog dela i nekorisnog dela. Korisni deo su metali, a nekorisni, jalovina (kvarc, krečnjak, silikati).

Tehnološki postupak: prvo se usitnjava ruda a zatim slede faze:

Obogaćivanje rude, dobijanje koncentrata, odvojiti korisno od nekorisnog.

Redukcija koncentrata do metala, tri postupka:

1. Pirometalurški: oksid metala se redukuje pomoću pirometalurškog koksa. Koks sagoreva u prisustvu nedovoljne količine vazduha i nastaje CO, on služi za redukciju. 2C + O₂ -> 2CO .... CO + MO(koncentrat) -> CO₂ + M(metal)
2. Hidrometalurški: koncentrat se prevede u rastvor, a dodatkom se izvuče samo metal iz tog koncentrata.
3. Elektrometalurški: elektroliza, putem struje se razdvoje metal i kiseonik.

Poslednja faza je prečišćavanje metala.