Kulturni život studenata – “Kol’ko para, tol’ko muzike?”

Da život studenata nije lak, opšte je poznato. Kriza identiteta, psihička opterećenja, rušenje sistema vrednosti, besperspektivnost, ekonomska zavisnost, neki su od faktora koji u našem regionu dodatno opterećuju. Ali šta je zapravo realnost a šta još jedan urbani mit? Kakav je kulturni život studenata zaista i koliko je utican ekonomskim faktorom? Prođimo kroz jedno zanimljivo istraživanje.

Period demokratske tranzicije je trebalo da donese stabilnost, povezivanje sa svetom, i razvoj ekonomije. Pokazalo se da su se optimizam i nerealna očekivanja brzo istrošila u sudaru sa realnošću.

Jedan od najvažnijih pokazatelja kvaliteta života studenata može se posmatrati kroz učestalost poseta nekim od kulturnih događanja (bioskop, pozorište, koncert, muzej, galerija itd.).

Većina mladih ljudi učestvuju kao pasivni konzument proizvoda kulturne industrije (masovne kulture najčešće).

Svoje slobodno vreme studenti koriste kombinujući druženje sa prijateljima, bavljenje spotom kao što je vožnja bicikla, praćenje TV programa i slušanje muzike.

Najviše zainteresovanih je za zabavu i druženje sa vršnjacima u klubovima i diskotekama, što je posebno karakteristično za srednjoškolsku omladinu i studente. Posete bioskopu i sportskim događajima su učestalije, ali su zato dosta ređi odlasci u biblioteke, galerije, na izložbe.

“Slobodnog vremena ni nemam toliko, ali kad ugrabim slobodno vreme trudim se da ga što kvalitetnije iskoristim sa ljudima koji mi prijaju. Idem na sportske manifestacije najčešće i često idem da se vidim sa familijom” rekao nam je Ognjen, student iz Beograda.

“Što se tiče izlazaka, nisam tome sklon i zbog ekonomske situacije i zbog nedostatka vremena, ali Interneta definitivno ne mogu da se odreknem”.

Ekonomska zavisnost studenata veliki problem

Studentski standard prilično je nizak, novca je u većini slučajeva dovoljno tek za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Studente u Srbiji najčešće izdržavaju roditelji, manji broj kao dodatni izvor prihoda navodi stipendiju, kredit ili posao.

Od ukupnog broja oko 60% studenata mesečno samostalno raspolaže sa manje od 10.000 dinara. Većina mesečno može da izdvoji do 2.000 dinara, što je nedovoljno za kvalitetno zadovoljavanje potreba iz oblasti kulture i zabave.

Beogradski i novosadski studenti su u nešto boljoj situaciji u poređenju sa svojim kolegama iz Novog Pazara, Prištine i Kragujevca.

Neke od potreba kojih se studenti najlakše odriču jesu:

• letovanje/zimovanje,
• garderoba,
• kozmetika,
• izlasci,
• tehnički uređaji,
• Internet.

Društvene mreže – ubice slobodnog vremena

Prva najčešća kombinacija kod načina informisanja studenata o događajima iz oblasti kulture upravo je Internet i televizija. Oko 80% koristi neki vid društvenih mreža.

“Najviše vremena provodim na fejsu, možda sat, dva, tri, zavisi. Informišem se najčešće putem interneta u poslednje vreme ali ranije sam na TV-u pratio vesti” ističe Aleksandar, student na Beogradskom Univerzitetu.

Možemo da zaključimo da biti student danas u Srbiji ima i svoje prednosti i mane. Ipak čini se da se omladina nije predala i da u skladu sa svojim mogućnostima popunjava svoje vreme proizvodima kulture. Svima nam ostaje da se nadamo nekom boljem vremenu

Na inicijativu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka objavljeno je istraživanje pod nazivom “Kulturni život i potrebe studenata u Srbiji” 2011. godine u Beogradu. Za sve zainteresovane detaljnije informacije se mogu dobiti klikom na ovaj link, gde je istraživanje u potpunosti dostupno.

Kako vi provodite slobodno vreme, i koliko ste novca u mogućnosti da izdvojite za kulturna dešavanja? Pišite nam u komentarima.