Beleške!

Monetarna neravnoteža kada je veća količina novca u opticaju od potrebne količine.

Pojam inflatio znači nadimanje, rast.

Preterano povećanje količine novca (novčane mase) bez odgovarajućeg rasta robnih fondova.

Uzorci:

1. ekspanzija (rast) budžetskih raskohda (nisu finansirani iz poreza, prihoda, veliki budžetski deficit)
2. preterana emisija novca (štampanje novca)

Vrste inflacija možemo podeliti po više kriterijuma.

Uzročno posledične veze:

-         Inflacija tražnje je rast cena usled veće tražnje za robama od ponude tj. brže rastu kupovni (novčani) od robnih fondova. Veća emisija novca i veće zarade (nominalno).

-         Inflacija troškova, povećanje troškova proizvodnje i brži rast plata (cena rada) od produktivnost.

-         Strukturna inflacija, uzork je neuskladjenosti izmedju sektora u privredi.

-         Uvozna inflacija, brži rast uvoznih cena, raste cena sirovina, energije na svetskom tržištu.

-         Psihološka inflacija, inflatorna očekivanja stanovništva. Stanovništvo pretvara novac u robu, dragocenosti, valute.

-         Inflacija izazvana socijalno – političkim uslovima – prelazak na tržišne uslove privrednog i slobodnog formiranja cena (delovanje P i T)

Prema intenzitetu:

-         jednokratna (kratkog veka trajanja)

-         hronična (dugoročna)

Prema dejstvu:

-         aktivna (slobodna)

-         neaktivna (prigušena, kontrolisana)

Prema nameri:

-         nameravana (rezultat monetarne politike, da bi se osnivala proizvodnja)

-         nenameravana (rezultat ekonomske nužnosti). Stihijska, spontana.

Prema poreklu:

-         endogena (unutrašnja)

-         egzogena (spoljna), dolazi iz inostranstva putem robne razmene.