Osnove upravljanja kreditnim rizikom u bankama

0

Kreditni rizik – credit risk, default risk.

Latinski – credere – verovati.

Kredit predstavlja sposobnost pribavljanja vlasništva i prikupljanja dobara i usluga za upotrebu u sadašnjosti dok se plaćanje za ta dobra događa na neki datum u budućnosti. Kredit bez rizika ne postoji.

Prednosti bankarskih kredita za finiansijski suficitarne i finansijski deficitarne subjekte:

  • Transakcioni troškovi – to su svi troškovi koje moraju da snose ova dva subjekta da bi se transakcija realizovala. Prednost smanjenja ovih troškova najviše osete finansijski deficitarni subjekti.
  • Ročna transformacija resursa – finansijski suficitarni subjekti žele što pre da dobiju novac nazad od deficitarnih subjekara.
  • Diversifikacija rizika.
  • Informaciona prednost i ekspertiza – procena kreditnog rizika je ključno polje ekspertize poslovnih banaka(poslovne banke su superiorne u prikupljanju, procenjivanju i primeni informacija).
  • Koncept „upoznajte svog klijenta“(„know your client“).

Teorijsko uporište kreditnog rizika je vezano za koncept asimetričnih informacija. Taj koncept se u slučaju bankarskog kredita objašnjava kao situacija u kojoj zajmoprimac uvek poseduje brojnije, tačnije i potpunije informacije o projektu koji je predmet zajma nego zajmodavac i to kako pre dobijanja zajma, tako i nakon njegovog odobravanja.

Postoje dva oblika asimetričnih informacija:

  • Moralni hazard – rizik da zajmoprimac može da se angažuje u aktivnostima koje smanjuju izgled za urednu otplatu kredita.
  • Negativna selekcija – rizik da se zajmotražiocu sa najvećom verovatnoćom negativnog ishoda po banku odobri kredit. Banka nekada i svesno može da primi ovaj rizik. Negativna ishod je situacija kada se uzeti kredit ne vraća banci.

Osnove kreditnog rizika u praksi su:

  • Kontraktualni oportunizam – to je oportuno ponašanje zajmoprimca prilikom izvršenja njegovih obaveza onda kada je činjenje od najveće važnosti za njega u kreditnoj transakciji već obavljeno. Za zajmoprimca najvažnije činjenje u kreditnoj transakciji je isplata sredstava kredita. Kontraktualni oportunizam je sličan moralnom hazardu ali je opširniji. Pomoću kontraktualnog oportunizma želimo da zaštitimo svoje interese. To je npr. kad zajmoprimac ne želi da vrati pozajmljena sredstva, želi da ih vrati po nižoj kamatnoj stopi itd.
  • Ostvarenje nepovoljnih događaja – ovo je čest razlog za neostvarenje kreditnih obaveza u praksi. Ostvarenje nepovoljnih događaja se tretira kao objektivna dimenzija kreditnog rizika, dok se kontraktuelni oportunizam tretira kao subjektivna dimenzija,

Banka ima na raspolaganju četiri opcije za upravljanje kreditnim rizikom:

  • izbeći rizik,
  • prihvatiti rizik,
  • preneti rizik,
  • ublažiti/umanjiti rizik.

Osnovni cilj banke kad upravlja kreditnim rizikom je stabilan i profitabilan portfolio rizičnih kreditnih plasmana. To bi bio onaj portfolio koji odbacuje stabilne i zadovoljavajuće stope prinosa kroz vreme bez obzira na moguća negativna kretanja u privredi i širem okruženju. Osnovni uslov koji jedan portfolio mora da ispuni da bi bio stabilan i profitabilan je da bude dovoljno diversifikovan. To bi bio onaj portfolio koji poseduje široku bazu klijenata koji su raspoređeni ili potiču iz različitih delatnosti ili geografskih područja. Kada banke ne zadovolje ovaj cilj, one ne mogu da opstanu(primer Borske banke).

Diversifikacija kreditnog portfolia se postiže postavljanjem limita koji se ostvaruje na dva načina:

  • Definisanje maksimalnog apsolutnog iznosa kredita koji može biti plasiran jednom klijentu koji potiče iz jedne delatnosti ili jednog geografskog područja.
  • Kreditna aktivnost banke se veže za nivo njenog kapitala na način da se klijentima koji potiču iz jedne delatnosti, regiona ili geografskog područja ne može plasirati iznos koji prelazi 10 ili 20% sopstvenog kapitala banke.

Ostavite komentar