Otkrivamo sve o fami oko kurseva knjigovodstva

Knjigovođe su (navodno) najplaćenije i najtraženije na tržištu rada! Da li je ovo istina ili samo još jedna u nizu marketinških podvala zbog kojih su kursevi knjigovodstva popularni?!

Svedoci smo opšte fame u javnosti koja ne jenjava već nekoliko godina. Knjigovodstvo je (navodno) najtraženiji i najplaćeniji zanat u zemlji i šire. Mnogi ljudi završavaju razne obuke za knjigovodstvo. Sa druge strane, po forumima i Fejsbuk grupama često nailazimo na protivna mišljenja i neslaganja sa opštim stavom javnosti. Rešili smo da istražimo ko je u pravu i evo šta smo saznali i zaključili.

Knjigovodstvo (ili Računovodstvo) JESTE jedno od pet najtraženijih i najplaćenijih zanimanja ALI samo ukoliko posmatramo oba kriterijuma ISTOVREMENO. Dakle knjigovođa nije ubedljivo najtraženije zanimanje (kada posmatramo samo ovaj kriterijum) niti je najplaćenije (ima mnogo plaćenijih npr. u reviziji, oblasti sličnoj knjigovodstvu) ali, kada se sagledaju oba ova važna kriterijuma istovremeno, knjigovođa „skače“ visoko – među prvih pet top zanimanja!

Dakle, zaista je relativno lako naći posao koji je prilično dobro plaćen – u oblasti knjigovodstva.

Istina je i da su škole knjigovodstva shvatile ovu kombinaciju i „udarile“ po marketingu što je izazvalo „poplavu“ škola i kurseva knjigovodstva, naročito u Beogradu. Srećom, izgleda da je „vrh poplavnog talasa“ prošao. Mnoge „škole“ su prestale sa radom ili su neaktivne u smislu da već mesecima ne vrše upis novih polaznika. Ostale su, mahom, one koje su i ranije bile na dobrom glasu.

Istraživali smo njihove veb sajtove i zvali smo ih da se raspitamo u vezi uslova upisa, programa obuke i sl. Evo nekih zaključaka:

• Na tržištu postoje dve vrste kurseva knjigovodstva – kursevi za tzv. prosto i dvojno knjigovodstvo što naročito zbunjuje zainteresovane kandidate koji uglavnom nisu upućeni u u razlike između ove dve vrste knjigovodstva. Sudeći po broju ponuda i kurseva za dvojno knjigovodstvo, nameće se zaključak da je dvojno knjigovodstvo standard, da je dosta primenjivije u praksi, i da su ovi kursevi značajno traženiji. Međutim, u jednoj školi koja u ponudi ima oba ova kursa tvrde upravo suprotno tj. da kod njih značajno više polaznika upisuje kurs prostog knjigovodstva. Kada smo istu školu pitali da nam preporuče koji kurs da upišemo, dobili smo interesantan i slikovit odgovor: „Znate, to Vam je dilema slična onoj kada odlučite da učite neki strani jezik. Globalni engleski jezik je uvek dobar izbor ali njega već svi govore te će vam neki „egzotičniji“ (npr. ruski ili nemački) jezik biti od veće koristi u smislu eksploatacije, zarade i sl. Rzmislite i zaključak donesite sami“.
• Kurs knjigovodstva uglavnom može da upiše svako, bez obzira na stručnu spremu i obrazovanje (iako je poželjna minimum srednja a visoko) ili prethodno iskustvo u knjigovodstvu koje takođe nije neophodno.
• Kurseve knjigovodstva polaznici masovno upisuju u jesen i proleće dok su termini i rokovi zimi i leti manje popularni.

Da li knjigovodstvo zaista može da se nauči na kursu?!

Nikada i nigde ne može da se nauči sve kada je u pitanju ozbiljna nauka ali, da biste postali stručnjak od nekud morate da krenete. Kurs knjigovodstva je dobra „odskočna daska“ za ulazak u svet knjigovodstva a znanje stečeno na njemu biće dovoljno za servisiranje jednostavnijih ili prosečnih klijenata. Kasnije, sa praksom dolazi i iskustvo i nova saznanja. Tako se, kažu, postaje knjigovođa.

PAŽNJA!!! Pravite razliku između knjigovođe i operatera u knjigovodstvu

Nije svako ko nešto„knjiži“ knjigovođa iako bi se prosto logikom mogao izvesti takav zaključak! To se vidi po ovlašćenjima ali i po „novčaniku“. Plata knjigovođe je iznad 50.000 RSD neto a operatera ispod 50.000 RSD neto. Vrlo često značajno ispod ili iznad „granične“ cifre.

Razlika je u tome što poslove operatera može da bude manje-više svako ko prođe kraću obuku kod poslodavca dok poslove knjigovođe, koji podrazumevaju prilično veliku odgovornost, poslodavci ne poveravaju svakom, već isključivo stručnjacima i odgovornim ljudima.

Dakle, urednost i pedantnost (u smislu vođenja i arhiviranja dokumentacije) su osnovne vrline potencijalnog knjigovođe a stručnost se manifestuje u konstantnom usavršavanju u smislu informisanja o novim propisima, aktuelnostima i sl. koji se, inače, često menjaju (novi zakoni, podzakonska akta i sl.).

Dakle, naš zaključak je da se knjigovodstvo može „naučiti“ (jednom za svagda), izuzev njegovih osnovnih principa i operacija, već je važno biti u toku i praksi. Ako „ispadnete“ iz toka neko vreme, opet ste početnik!