Pojam i vrste deviznog kursa
Cena domaće valute na inostranom tržištu.
Zakonito sredstvo plaćanja u jednoj zemlji – valuta.
Strana sredstva plaćanja i sva potraživanja – devize
Spoljna trgovina je uslovila pojavu deviznog kursa. Do 1933. Godine važio je zlatni paritet – svaka deviza je mogla da se zameni za zlato.
Valutni paritet – osnova za odredjivanje deviznog kursa. Može se odredjivati u odnosu na zlato, valutu, više valuta (korpa valuta). Može se odrediti na osnovu specijalnih prava vučenja, veštačka valuta koju je odredio MMF kako bi zemlje mogle da pokriju deficit u plantom bilansu.
Vrste deviznih kurseva:
I prema načinu formiranja:
- Fiksni devizni kurs – formira ga država (vlada). Svojstven je manje razvijenim zemljama. Deficit u platnom bilasu kada je u pitanju fiksni devizni kurs smanjuje se kada se cena domaćeg proizvoda smanjuje, povećava se izvoz i smanjuje deficit. Suficit kod zemalja koje imaju fiksni devizni kurs smanjuje se ukoliko cene domaćih proizvoda rastu u odnosu na strane pa se i uvoz povećava. Prednosti: pozitivno utiče na sklapanje dugoročnih aranžmana sa inostranim partnerima, štiti privredu od svih poremećaja koji se dešavaju na svetskom tržištu, cene u zemlji su stabilne. Mane: nacionalna valuta je najčešće precenjena, devizne rezerve su mnogo veće nego kod fleksibilnog , nego što su potrebne, cela nacionalna ekonomija je poodredjena deviznom kursu.
- Varijabilni devizni kurs – formira se pod uticajem ponude i tražnje za devizama uz mali uticaj monetarne, fiskalne i devizne politike. Prednosti: olakšana je privredna saradnja zemlje sa svetom, manja je mogućnost da dodje do precenjenosti nacionalne valute, smanjena je potreba za držanjem velikih deviznih rezervi. Mane: može da podstiče veću inflaciju u zemlji (koja je izazvana svetskom inflacijom), zaključivanje dugoročnih aranžmana je smanjeno. Kod ovih zemalja deficit se smanjuje povećanjem deviznog kursa dok se suficit smanjuje smanjenjem deviznog kursa.
II prema broju kurseva koji se primenjuju:
- Jedinstveni devizni kurs – isti je prilikom zvoza i izvoza roba, usluga, faktora proizvodnje i kapitala (isti je u okviru kapitalnog i tekućeg bilansa). MMF se zalaže za jedinstven devizni kurs.
- Višestruki devizni kurs – koriste se različiti kusevi pri uvozu i izvozu. Takav način zahteva potpunu deviznu kontrolu, oni najčešće stvaraju pogrešnu sliku o komparativnim prednostima koje zemlja ima. MMF ne prihvata višestruki kurs.
U Jugoslaviji višestruki devizni kurs važio je u periodu od 1952.-1961.
