Pravni fakultet – Moj (budući) fakultet #13

3

U Engleskoj se svake godine organizuje takmičenje u laganju. Takmičari imaju 5 minuta da ispričaju najveću i najuverljiviju laž žiriju, koji nakon toga bira pobednika. Advokatima i političarima je zabranjeno učešće. Pod predpostavkom da čitate ovaj tekst jer vas zanima upis na Pravni fakultet koji školuje i jedne i druge, bar vas ovaj put niko neće lagati. A u budućnosti se spremite na nešto drugačiju sliku. Ovo je moje viđenje Pravnog fakulteta, na kom studiram već dve godine, a koji je i meni nekada bio „Moj (budući) fakultet“.

Pravni fakultet, advokatura i serija Suits

Prijemni ispit – nije tako teško da od oktobra budemo kolege

Dok ideš u srednju školu (u mom slučaju Osmu beogradsku gimnaziju) prijemni ispit za upis na fakultet ti deluje kao najvažniji trenutak u životu, ili barem jedan od. I jeste tako. To je dan u kome moraš da pokažeš da su se tvoj rad, trud i poverenje tvojih roditelja u tebe isplatili. A kako da to uradiš? Za upis na Pravni fakultet treba da polažeš 3 predmeta za prijemni ispit:

  • Ustav i prava građana,
  • Istorija i
  • Srpski jezik.

Test za polaganje prijemnog ispita sadrži 60 pitanja, raspoređenih na sledeći način: 25 pitanja iz istorije, 25 pitanja iz srpskog jezika i 10 pitanja iz ustava i prava građana. Svako pitanje nosi po 1 bod.

Pripreme koje organizuje Pravni fakultet vam omogućuju da smanjite obim gradiva za učenje što je od velike pomoći. Fakultet organizuje pripremnu nastavu za polaganje prijemnog ispita u dva ciklusa. Prvi ciklus obuhvata četiri vikenda tokom maja meseca, dok se drugi organizuje početkom juna u trajanju od osam uzastopnih dana. Preporučujem vam prvi ciklus jer je potrebno da se materija slegne i obradi.

Ustav i prava građana u okviru pripremne nastave predaje prof. Vladan Petrov koji je profesor Ustavnog prava na prvoj godini studija. Koncept predavanja je takav da profesor diktira tekst koji ti zapisuješ u svesku. Moj savet je da od reči do reči naučite tu materiju i ne brinite da ćete kao nagradu dobiti svih 10 bodova iz ovog predmeta.

Istoriju predaju prof. Vojislav Stanimirović i prof. Žika Bujuklić. Profesor Stanimirović će vam u prvoj godini biti profesor iz predmeta Uporedna pravna tradicija, dok će profesor Bujuklić neke od vas da ispituje čuveno Rimsko privatno pravo. Koncept profesora Stanimirovića je takav da odmah izdiktira strane koje se ne uče a nakon toga sa vama obradi materiju stranu po stranu, što je za srednjoškolce idealan tok učenja. Profesor Bujuklić je jako harizmatičan čovek i njegovi pripremni časovi a i sama predavanja u prvoj godini studija su legendarni (preporučujem predavanje o Hilandaru), tako da on ima nešto drugačiji sistem koji je opet jako interesantan za buduće studente.

Srpski jezik je kamen spoticanja za mnoge. Savetujem vas da kupite priručnik za pripremu prijemnog ispita u skriptarnici fakulteta i da, nakon naučenog gradiva, pitanja iz srpskog jezika obradite upravo iz tog priručnika. U tom priručniku možete pronaći primere prijemnih ispita iz prethodnih godina a pitanja iz srpskog jezika se često ponavljaju (što ne znači da će tako biti i ove godine ili bilo koje naredne). Sama pripremna nastava iz ove oblasti meni nije bila naročito interesantna i korisna, a sam pokazatelj je i to da jedino ime te profesorke sa čitavih priprema nisam zapamtio.

Čuvena „Petica“, semestri, ispiti i smerovi na faksu

U sadašnju zgradu, koja je zaštićeni spomenik kulture, fakultet se useljava 1937. godine i svakako da ona predstavlja ponos Univerziteta u Beogradu. U amfiteatrima, slušaonicama, čitaonici, muzeju i svim ostalim prostorijama ćete se osećati isto kao i generacije koje su studirale decenijama pre vas jer je enterijer fakulteta netaknut već 80 godina i pažljivo ga neguje, kako osoblje, tako i studenti samog fakulteta. To je tradicija koja se nastavlja i danas. Jedini smo fakultet koji poseduje i amfiteatar na otvorenom gde određeni profesori predaju ukoliko vremenske prilike to dozvole, a plato Slobodana Jovanovića ispred ulaza u zgradu fakulteta je rekonstruisan prošle godine.

Predavanja u amfiteatru na otvorenom, Pravni fakultet

Predavanja i vežbe na fakultetu nisu zahtevna. Morate prisustvovati vežbama iz minimum 2 predmeta po semestru, a one se održavaju jednom nedeljno i traju 90 minuta. Predavanja uglavnom traju par sati i za studente prve godine se održavaju u „petici“ (amfiteatar Radomir Lukić). Na samom početku fakulteta biće potrebno da dolazite pola sata pre početka predavanja na fakultet da bi ste zauzeli mesto u amfiteatru, dok će već nakon mesec dana situacija da se iskristališe i „petica“ neće više biti popunjena do narednog oktobra.

Da bi se obavila overa semestra potrebno je da ispunite 2 uslova: prvo da dobijete potpis vežbača kod kog ste pohađali vežbe i drugo, da ste bili prisutni na 30% predavanja iz svakog predmeta. Sistem je takav da se vašom studentskom karticom (koju ćete koristiti i za menzu i za mnoge druge aktivnosti) otkucate na početku predavanja i iskucate na završetku predavanja, pa Fakultet ima uvid u to koliko ste vi predavanja odslušali. Karticom se ne otkucavate na vežbama.

Svaki ispit od početka do kraja fakulteta je jednosemestralan a rokovi na pravnom fakultetu su januarski, februarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Takozvani „oktobar 2“ je ukinut i jako je mala mogućnost da fakultet u skorijoj budućnosti omogući studentima da polažu ispite u sedmom roku.

Nastavnu grupu odnosno smer birate na drugoj godini studija i to:

  • Pravosudno-upravni,
  • Poslovno-pravni,
  • Međunarodnopravni i
  • Teorijsko-upravni smer.

Naglašavam vam da ne zavisi od izbora smera da li će vam polje rada biti diplomatija, advokatura ili privredno pravo.

Ti smerovi pružaju mogućnost studentu da izabere granu prava koja ga najviše interesuje a sve zbog predmeta sa nastavnih grupa, pa će tako student koji izabere međunarodnopravni smer, u drugoj godini studija, slušati predmet koji se zove Diplomatsko i konzularno pravo, dok će student teorijsko-pravnog smera slušati Crkveno pravo.

U okviru većine predmeta je moguće pohađati stručne grupe koje broje 30-ak studenata. U prvoj godini uslov da budete njen deo je polaganje testa iz predmeta čiju stručnu grupu želite da pohađate, dok narednih godina uslov predstavlja prosek preko 8,00 i položeni svi ispiti iz prethodne godine studija. Studenti koji pohađaju stručne grupe su „povlašćeni“ u odnosu na druge i mogu da polože ispit u predroku a takođe su i profesori blagonakloni prema njima a ja vam najdobronamernije preporučujem da date sve od sebe i položite taj test jer će beneficije koje ćete dobiti biti ogromne.

Prednosti i mane Pravnog fakulteta u Beogradu

Fakultet je pružio mogućnost studentima da u svakom drugom roku imaju pravo na izbor ispitivača te je nezahvalno pričati o profesorima pojedinačno jer možete sami da odaberete ispitivača u zavisnosti od toga koga želite. Skoro svaka katedra ima bar 3 ispitivača, neke i po 7, a profesori iz prve godine, čijim predavanjima bih preporučio da prisustvujete, su prof. Katančević iz Rimskog prava, prof. Stanimirović iz Uporedne pravne tradicije, prof. Spaić iz Uvoda u pravo i prof. Bovan iz Sociologije prava.

Takođe postoji mogućnost odlaganja termina polaganja ispita u svakom roku i plaća se određena cifra, u zavisnosti od toga da li je rok počeo ili nije (da, dobro ste čuli, možete da odložite termin polaganja čak 2 dana pre samog ispita!).

Studentska služba je prilično ažurna kada su brucoši u pitanju ali ne i kada završite prvu godinu studija. Vi kao brucoši ćete već 1. oktobra saznati koji vam je datum polaganja ispita u januarskom roku i kog ste profesora dobili za ispitivača. Nakon prve godine stvari se menjaju i mogu biti lošije po neke studente. Tako na primer samofinansirajući studenti mogu da čekaju i po mesec dana od početka semestra da dobiju knjige za učenje od fakulteta.

U šalter sali radi 1 do 3 šaltera uglavnom, iako ih ima mnogo više. Na sajtu pravnog fakulteta imate mogućnost pristupa kameri u šalter sali, pa u svakom trenutku možete videti da li ima gužve u istoj (a uglavnom je ima jer sam fakultet broji oko 12.000 studenata).

Prednost je takođe to što se na fakultetu organizuju mnoga dešavanja: od takmičenja u besednišštvu, koncerata, predstava, do naučnih i društveno obrazovnih takmičenja, na kojima smo domaćin svetskim i domaćim stručnjacima iz prava, politike i sociologije. Često nam u goste dolaze glumci, pesnici i drugi umetnici. „Petica“ je često mala za sve one koji žele da prisustvuju ovim događajima, u šta ćete se svakako uveriti kada upišete Pravni fakultet.

Kada položiš Rimsko pravo, završio si fakultet.

Nikako „ne nasedajte“ na ovu priču!

Rimsko pravo je prva deonica maratonske trke koja traje od trenutka kada prisustvujete prvom predavanju 1. oktobra, pa sve dok ne diplomirate. Od ovog ispita ima bar 10 obimnijih ispita i težih za savladavanje ali je težina Rimskog prava u tome što se susrećete prvi put u životu sa knjigom od 400 strana i bezbroj latinskih termina, čije gradivo morate znati u pola noći kada vas neko probudi, a koje predstavlja bazu za nadgradnju znanja iz ostalih ispita koji su pred vama. U prvoj godini svakako najteži ispit za položiti ali i to zavisi od studenta do studenta, jer neki steknu uslov da ga polože preko kolokvijuma a neki zbog ovog ispita odustanu od studija. E u tome je važnost Rimskog prava.

Prva godina studija se bazira na učenju o tome kako se pravo razvijalo kroz istoriju. Dominiraju predmeti sa katedre za istoriju (Srpska pravna istorija, Rimsko privatno pravo, Uporedna pravna tradicija) ali takođe se upoznajete i sa terminima iz pozitivnog odnosno današnjeg prava (Uvod u pravo, Ustavno pravo). Prva godina je po mišljenju mnogih studenata najnezanimljivija, ali je takođe i daleko najlakša prepreka koju ćete morati da preskočite dok diploma Pravnog fakulteta ne bude u vašim rukama. Već na drugoj godini studija se stvari komplikuju i sati, koje ćete provesti na stolici učeći, se utrostručuju, ali se takođe i susrećete sa predmetima koji će vam približiti pravo naše države, a do kraja fakulteta će se održati taj semestralni kontinuitet novih interesantnih predmeta.

„Pravni fakultet – škola za političare“

Pravni fakultet zgrada u Beogradu

Studentski parlament Pravnog fakulteta i organizacije koje delaju u okviru njega se često nazivaju škola za političare, što i ne čudi ako znate podatak da je najveći broj predsednika države, predsednika vlada i potpredsednika vlada Republike Srbije upravo diplomirao na ovom fakultetu.

Samo članstvo u parlamentu ili bilo kojoj drugoj organizaciji na fakultetu, je od izuztene važnosti za studenta ukoliko želi da ostvari poznanstva, konekcije i sazna informacije koje će mu biti korisne u budućnosti. Izabrali ste fakultet iz oblasti društvenih nauka pa se od vas svakako i očekuje da se posvetite studentskim aktivnostima raznovrsnog sadržaja, kako biste doprineli razvijanju bliskih međusobnih odnosa, kao i svestranijih veza sa fakultetom.

Organizacije na Pravnom fakultetu su:

  • Studentski parlament,
  • Sportsko društvo „Viktorija“,
  • „ELSA“ – Evropsko udruženje studenata prava,
  • Debatni klub,
  • Studentska asocijacija za međunarodnu saradnju i mnoga druga udruženja.

Saveti za učenje pravnih predmeta i studiranje na Pravnom fakultetu

Na kraju (last but not least) želim da vam napomenem da materija Pravnog fakulteta nije materija koja se buba! Ljudi koji su vam to govorili i zastrašivali vas time da nećete videti nijednu sliku u udžbenicima za Pravni fakultet do završetka studiranja, nisu bili u pravu. Dobro, činjenica je da nećete videti nijednu sliku u udžbeniku od prve do četvrte godine studija, ali to ne znači da je materija dosadna i da je učenje napamet jedini metod kojim ćete je savladati.

Posmatrajte pravo kao ogromnu slagalicu, a svaki predmet odnosno svaku granu prava koju izučavate kao njen deo. Da bi ste bili dobar pravnik, neophodno je da na celokupno pravo gledate sa logičkog aspekta i da ga ne doživljavate dogmatski već da često postavite pitanje sebi: „A zašto je ovo regulisano baš na ovaj način?“, odnosno da učite sa razumevanjem. To je jedini način da sklopite slagalicu.

Treba napomenuti i da Pravni fakultet nudi najširi spektar zanimanja kojima se možete baviti u životu. Upravo iz tog razloga se mnogo ljudi i odluči baš za pravo. Jer ne znaju šta dalje nakon završene srednje škole. Nadam se da vas je ovaj tekst usmerio ka samom fakultetu ili od njega i da više nemate dilemu da li je ovo prav(n)o mesto za vas.

Komentari3 коментара

  1. hmm preporucio bih sto se tice profesora sa prve godine da sami proverite ko je kakav, recimo meni je licno iz rimskog najbolji zika,koji mozda deluje strasno,bar po pricama,al je ubedljivo najkorektniji profesor po mom misljenju,za voju se slazem,iz uvoda dajovic,spaic su okej…neka predavanja su korisna,al generalno moze i bez njih, gledajte da na vreme ocistite semestar(do februara) il za april da vam ostane jedan, sve preko toga je cimanje i blokira vam ucenje za drugi semestar gde imate glomazno ustavno,koje savetujem kod petrova

  2. Pohvala za tekst. Objektivno i sveobuhvatno koliko je to moguće. Verujem da mnogima može da olakša izbor fakulteta u određenoj meri. Ipak, preporučio bih budućim brucošima da sami procene kakav je koji profesor kada počnu predavanja.

Ostavite komentar