Beleške!

Tužba je pismeni podnesak kojim tužilac traži od suda zaštitu nekog svog subjektivnog prava protiv optuženog.

Tužba se uvek podnosi sudu. Bitni elementi tužbe su:

1. sud
2. ko su stranke (ko je tužilac, a ko optuženi)
3. činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev (kako je povredjeno neko naše pravo)
4. dokazi

Pored ovih bitnih elemenata tužba može da sadrži i sporedne: predlog presude, predlog za obezvedjenje dokaza, za izricanje privremene mere i dr.

Da bi sud uzeo u razmatranje tužbu moraju da budu ispunjene odredjene predpostavke.

Opšte procesne predpostavke:

1. nadležnost suda (stvarna i mesna, za rešavanje odredjenih predmeta)
2. odnosi se na stranke (stranka koja pokreće postupak mora da ima stranačku sposobnost da ima pravni interes za zaštitu nekog prava, treba da je navedeno ako ima zastupnika)
3. tužba (tužba mora da bude uredna, zakonom dopuštena, sa jasno izraženim zakonom, sa neophodnim podacima i podneta u roku)
4. predmet spora (načelo rimskog prava lat. NE BIS IN IDEM (ne dvaput u istom, vodi se računa o tome da li je radi rešavanja ovog predmeta već pokrenut postupak pred nekim drugim organom i da li je o ovom predmetu već pravosnažno odlučeno)

Posebne procesne predpostavke, važe za tačno odredjene tužbe.

Vrste tužbi:

1. kondematorna, traži se osuda tužene strane
2. deklarativna, utvrdjuje se da li neko pravo postoji ili ne postoji (npr. pravo na nasledstvo)
3. konstitutivna, traži se pravna promena (npr. tužba za razvod braka)

Ustavni spor: država – fizička/pravna lica (za utvrdjivanje očinstva).

Tužbom se može pokrenuti ustavni spor ukoliko stranka smatra da je konačnim rešenjem organa uprave (uprave prihoda) povredjeno neko njeno pravo.

Za fizička lica rok za podnošenje tužbe je 30 dana od dostavljanja pravosnažnog rešenja, a za javnog tužioca i javnog pravobranioca 60 dana.