Primer istraživanja tržišta „Zašto prvi i pravi“

2

1. Uvod

S obzirom na primetan pad broja brucoša, koji su konkurisali za upis na Ekonomski fakultet u Beogradu, studenti treće godine istog fakulteta spoveli su istraživanje kako bi otkrili razloge za to. Želimo da otrijemo zašto su oni koji su upisali izdvojili ovaj fakultet u odnosu na druge i da utvrdimo načine na koji možemo da pridobijemo studente budućih generacija. Takođe smo pokušali da dođemo do zaključka ko je izvršio najveći uticaj na njih da izaberu ovaj fakultet, kao i ko ih je u najvećoj meri informisao.

Zanimalo nas je i mišljenje studenata koji su na prvoj godini fakulteta o zadovoljstvu trenutnom situacijom na fakultetu kako bi poboljšali uslove studiranja. Time ćemo ih, pored prijatnije atmosfere za njihovo studiranje, motivisati da prenesu narednim generacijama svoja pozitivna iskustva.

Upravo zbog toga ciljna populacija ove ankete bili su studenti prve godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Anketa je sprovedena na uzorku od 94 studenata.

2. Zašto Prvi i Pravi?

2.1. Ko upisuje EKOF?

U prvom delu istraživanja bavili smo se opštim podacima profila studenata koji se trenutno nalaze na prvoj godini Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ciljna populacija su nam bili upravo oni zato što su najskorije vršili selekciju fakulteta i odlučili se baš za EKOF. Prema tome oni predstavljaju reprezentativan uzorak za naše istraživanje.

U svrhu istraživanja prikupili smo sledeće podatke o studentima iz uzorka i grafički ih prikazali:

Slika 1:

image003

  • Osobe ženskog pola – 68,09%
  • Osobe muškog pola – 31,91%

Slika 2:

image005– Brucoši iz Beograda (50%), ostali (50%)

Slika 3:

image007– Iz srednje ekonomske je došlo 64,89% brucoša, iz gimnazije 30,85%, a iz ostalih srednjih škola 4,26% brucoša

Slika 4:

image009– Studenti čiji su roditelji završili srednju školu 40,43%; visoku 38,30%; višu 20,21% i osnovnu 1,06% roditelja

Slika 5:

image011

Brucoši čija primanja roditelja iznose do 40.000 RSD 15,96%; 40.000 – 60.000 RSD 22,34%, 60.000 – 80.000 RSD je 26,60%, a preko 80.000 RSD je 35,11%

2.2. Uticaj kategorija na upis EKOF-a

Na osnovu analize naše ankete došli smo do zaključka da su najveći uticaj na brucoše da upišu EKOF imale sledeće tri kategorije:

  • Mogućnost zaposlenja,
  • Porodica,
  • Društvo.

image013

Slika 7: Uticaj datih kategorija na upis EKOF-a

2.3. Uticaj porodice i zaposlenja

Postoji povezanost između stručne spreme njihovih roditelja i mesečnih primanja u domaćinstvu. Najveća primanja su ostvarena kod roditelja sa najvećim stepenom obrazovanja, što je studentima dalo motiv da i oni završe visoku školu. Takođe smo primetili da je 53%, roditelja studenata, upisanih u prvu godinu završilo neku od ekonomskih škola, tako da je očigledno da oni imaju dominantan uticaj na svoju decu pri izboru fakulteta.

image014

Slika 8: Povezanost obrazovanja roditelja sa primanjima u kući

2.4. Uticaj društva

Na osnovu dosadašnjeg analiziranja došli smo do zaključka da porodica ima najveći uticaj prilikom izbora, ali ni društvo nije zanemarljiva kategorija.

image015

Slika 9: Generacija na EKOF-u i drugim fakultetima

Većina generacije upisuje fakultete vezane za ekonomsku struku, prema slici 9 zaključujemo da su najveći konkurenti ekonomskom fakultetu Fakultet organizacionih nauka, privatni ekonomski fakulteti, a u zadnje vreme brucoši se opredeljuju za i privatne neekonomske fakultete.

Zbir učešća ovih kategorija ne iznosi tačno 100% jer su pojedini ispitanici preskakali određena pitanja i nepravilno raspoređivali procente. Na ovaj način uticali su na relevantnost podataka.

2.5. Uticaj predmetnih nastavnika na upis

Iako su na prvi pogled podaci ukazivali da nastavnici nemaju značajan uticaj na upis studenata na EKOF, ispostavilo se da je to isključivo slučaj sa profesorima iz gimnazija.

image016

Slika 10: Povezanost uticaja profesora sa završenom srednjom školom

Profesori u ekonomskim školama su imali značajan uticaj na brucoše kroz neformalne razgovore, poučeni ličnim iskustvom. Možemo da primetimo da su profesori u ekonomskim školama održavali prezentacije svojim učenicima, što bi takođe trebalo primeniti i u gimnazijama i ostalim školama.

2.6. Uticaj propagande

Najslabiji uticaj zabelezila je kategorija propaganda, o čemu svedoče prosečne ocene varijabli unutar kategorije.

image017

Slika 11: Uticaj različitih segmenata propagande na upis

EKOF je najlošije izreklamiran preko bilborda gde je dobio prosečnu ocenu 1,352 na skali od 1 do 5. Najbolje je ocenjen sajt fakulteta, ali ni ta ocena nije povoljna jer nije ni prešla ocenu 3. Kao ključnu zamerku student su naveli da je sajt EKOF-a nepregledan.

Veliki procenat studenata se izjasnio da je EKOF upisao samostalnom odlukom, na koju je sigurno umnogome uticala propaganda, što predstavlja još jedan razlog za unapređenje iste.

2.7. Trenutni stavovi upisanih brucoša na EKOF

image018

                         Slika 12: Stepen zadovoljstva studenata sledećim segmentima

 

Na osnovu prosečne ocene (na skali od 1-5) možemo zaključiti da su brucoši zadovoljniji radom asistenata (prosečna ocena 4,229) nego radom profesora (prosečna ocena 3,602). Većina brucoša smatra da je gradivo preobimno kao i da bolonja nije dovoljno dobro primenjena jer im nije pružena mogućnost da se oslobode dela gradiva preko kolokvijuma. Kada bi se regulisala obimnost gradiva ni tempo prelaska istog više ne bi za njih predstavljao problem. Velika većina studenata je nezadovoljna organizacijom fakulteta, pre svega rasporedom kolokvijuma i ispita, kao i rasporedom predavanja i vežbi.

Sasvim očekivan rezultat je prosečna ocena u vezi povezanosti teorije i prakse. Nismo očekivali višu ocenu jer smatramo da se brucoši trenutno susreću sa prvim koracima u ekonomiji, kasnije bi trebalo da se ova ocena poveća posebno posredstvom smerskog opredeljenja, što je kod jednog dela brucoša bio osnovni motiv za upisivanje EKOF-a.

Sa obzirom na žalbe brucoša na nepostojanje bilborda Ekonomskog fakulteta u Beogradu, sigurni smo da bi efektivni bilbordi skrenuli pažnju potencijalnih brucoša na postojanje našeg fakulteta. Kao što su to učinili konkurentski fakulteti

3. Zaključak

Na osnovu tumačenja rezultata koje smo dobili došli smo do sledećih predloga kako bi mi, iz našeg ugla, poboljšali uslove studiranja na EKOF-u.[1]

Osnovni nedostatak našeg fakulteta u odnosu na konkurentne fakultete je što se EKOF isuviše oslanja na tradiciju. Ostali fakulteti se više trude da pridobiju pažnju budućih brucoša raznim metodama, dok EKOF živi od stare slave. Po gradu se sve češće viđaju bilbordi Fakulteta organizacionih nauka i privatnih ekonomskih fakultea, dok EKOF očigledno podrazumeva da za tim nema potrebe. Takva praksa im se poslednjih godina počela obijati o glavu jer je primetan pad broja studenata koji konkurišu za upis na EKOF.

Primetili smo da su brucoši iz ekonomskih srednjih škola bolje informisani od strane predmetnih nastavnika i održanih prezentacija u odnosu na gimnazijalce. Kao jedna od mogućih mera poboljšanja mogla bi da bude prezentovanja prednosti EKOF-a u gimnazijama i određena vrsta lobiranja na profesore iz gimnazija da predlože naš fakultet kao pravi izbor.

Većina potencijalnih studenata na kraju ipak odustane od ovog fakulteta jer na osnovu saznanja od trenutnih studenata, kao i studenata koji su već završili ovaj fakultet ima istinite informacije da moderan sistem obrazovanja nije dovoljno dobro primenjen kao što je to urađeno na nekim drugim fakultetima, kao što je npr. FON koji je ujedno i naš najveći konkurent.

Studenti smatraju da gradivo nije toliko preobimno koliko Bolonja nije dovoljno dobro primenjena. Da bi se privukao što veći broj studenata da upiše EKOF potrebna im je mogućnost oslobađanja delova gradiva koje su već položili putem kolokvijuma i postavljanje realnijih ciljeva.

Konkurencija EKOF-u preuzima iz godine u godinu sve veći broj studenata, a savremena tehnologija i mladi kadar predstavljaju jedan od glavnih razloga za to.

Trenutno jedna od najsvetlijih tačaka našeg fakulteta su mladi i zainteresovani asistenti. Oni kao uvek dostupni i spremni da izađu u susret studentima bi trebalo sve više da preuzimaju bitnije pozicije i da im se omogući brži napredak. Potrebno je, takođe, u mnogo većoj meri uvažiti njihova mišljenja i ideje jer su oni ti koji su u neposrednoj interakciji sa studentima i najbolje znaju da napreve balans između potreba studenata i zahteva profesora. Kao takvi verovatno su najpogodniji za uspostavljanje prijatne i produktivne atmosfere.

[1] Izvor: Slika 12, strana 11

Kompletan rad možete preuzeti: Zasto prvi i pravi – Ekof.pdf

Komentari2 коментара

  1. Aleksandar Kovacevic

    Osnovni nedostatak našeg fakulteta u odnosu na konkurentne fakultete je što se EKOF isuviše oslanja na tradiciju. Ostali fakulteti se više trude da pridobiju pažnju budućih brucoša raznim metodama, dok EKOF živi od stare slave. Po gradu se sve češće viđaju bilbordi Fakulteta organizacionih nauka i privatnih ekonomskih fakultea, dok EKOF očigledno podrazumeva da za tim nema potrebe. Takva praksa im se poslednjih godina počela obijati o glavu jer je primetan pad broja studenata koji konkurišu za upis na EKOF.

  2. Aleksandar Kovacevic

    To je cela sustina problema.(zaboravih da napisem tu recinicu u predhodnom komentaru)

Ostavite komentar