Lektira Prokleta avlija analiza – Ivo Andrić

Roman Prokleta avlija je napisao naš poznati nobelovac Ivo Andrić. U ovom delu Andrić piše o fra Petru. On je otišao poslom u Istanbul, gde je kasnije bio uhapšen i poslat u zatvor Deposito, poznat po imenu Prokleta avlija. Lektira Prokleta avlija se čita u četvrtoj godini. Dalje u tekstu pročitajte prepričano delo Prokleta avlija i analizu likova

• Pisac: Ivo Andrić
• Književna rod: epika
• Književni vrsta: roman
• Mesto radnje: zatvor Deposito u Istanbulu
• Vreme radnje: tačno vreme radnje nije poznato, ali se predpostavlja da je kraj 18. ili početak 19.veka

Prepričana lektira Prokleta avlija

Roman počinje u bosanskom manastiru i saznajemo da je fra Petar umro. Fra Ratislav se seća kako mu je fra Petar često pričao o svom životu i o vremenu provedenom u zatvoru. Fra Petar i fra Tadija Ostojić su otišli poslom u Istanbul. Dok su oni bili tamo, istanbulska policija je našla pismo  u kome je napisano kako u crkvi u Albaniji teraju vernike i sveštenike. To pismo nije bilo upućeno fra Petru, ali policija ga je uhapsila i zatvora u zatvor Desposito.

Fra Petar je u zatvoru proveo dva meseca. U Prokletoj avliji je bilo raznih zatvorenika: od pijanica koje zaborave da plate račun u kafani i sirotinje koja krade i vara da bi preživela, pa sve do krupnih lopova i ubica. Avlija se sastoji od 15-ak zgrada povezanih visokim zidom koje zatvaraju ogromno dvorište. Ona preko dana liči na vašar raznih rasa i naroda, a noću se sva ta gomila sateruje u ćelije po 15-30 zatvorenika i nastavlja se bučan život. Čudan položaj avlije ukazivao je na još veće stradanje i mučenje. Iz avlije se ne vidi ni pristanište male azijske obale, tek poneki vrh džamije.

Zatvorenici imaju osećaj da su na nekom đavolskom ostrvu, bez nade da ce uskoro ugledati išta više! Najveće kazne zatvorenicima su to što ne osećaju i ne vide Carigrad,  iako su usred njega; prokleta avlija potčinjava čoveka vremenom i on počinje da se gubi i zaboravljaju na sve što im se ranije dešavalo u životu i zatvorenici ne misle o svojoj budućnosti. Najteže im pada južni vetar koji donosi smrad i mučan zadah sa pristaništa. Tada se i mirniji ljudi usplahire, tražeci svađu, iskrsavaju  sukovi i prisutno je ludilo.

Fra Petar je dok je boravio u zatvoru upoznao svakakve ljude i slušao je njihove zanimljive životne priče. Najviše se sprijateljio sa Ćamilom koji je bio sa njim u ćeliji. Često su jednom drugom pričali o dogodovštinama iz prošlosti i zbližili su se dosta. Fra Petar je bio veoma tužan kada su čuvari odveli Ćamila na ispitivanje i plašio se za njega. Dok je bio u zatvoru fra Petar je upoznao Haima i upravnika zatvora Latifagu.

U romanu Prokleta avlija ima dosta pripovedača. Svaki od njih ima ulogu naratora kada priča o svom životu. Fra Ratislav je prvi pripovedač, koji se sve vreme ustvari priseća fra Petrovih priča o boravku u zatvoru. Zaim je takođe dosta pričao o svom životu, ali većina zatvorenika je mislila da on izmišlja priča da bi bio zanimljiv. Fra Petar je dosta stavri saznao o Ćamilu tek kada su ga čuvari odveli.

Struktura romana je ciklična, jer se završava onako kako je i počeo. Andrić se pričom vraća opet u bosanski manastir gde je se fra Rastislav priseća i zajedno sa ostalim fratarima pakuje fra Petrove stvari.

Analiza likova

Glavni likovi u delu su: fra Petar, Ćamil, Haim i upravnik Latifaga.

Fra Petar

On je glavni junak romana. Priča prati njegov odlazak u Istanbul i kako je nedužan završio u zatvoru. Bio je tamo 2 meseca i upoznao je ljude koji su ostavili trag na njega. Svoje iskustvo iz zatvora je fra Petar podelio sa fra Rastislavom, jer je imao potrebu da prenese nekome kako je provodio dane u Prokletoj avliji i sudbinu mladog Ćamila.

Fra Petar je uvek bio umoran, atmosfera koja je vladala u prokletoj avliji je loše uticala na njega, (kao i na svakog zatvorenika). Bio je raspoložen da sluša i bio je dobar pripovedač. Najviše je voleo da priča o Ćamilu sa Haimom, da bi ublažio momkovo odsustvo. Posle 2 meseca u zatvoru bio je pušten i vratio se u manastir u Bosni.

Ćamil

Ćamil se odmah dopao fra Petru. On je mladi Turčin, ispijenog pogleda i umornog lica. Ćamil je bio veoma pametan, učen i razvijen mladić. On se zaljubio u Grkinju, ali njen otac je bio protiv toga i bro je udaje za nekog Grka. Posle toga više nije bio isti.

On njemu se svašta govorilo – da su mu knjige udarile u glavu i da nije učestvovao u životu bogatih kao ostala omladina. Ćamil je pohađao je istorijske studije, posebno su ga zanimali Bajazit i Džem sultana. Bio je opsednut Džem sultanom, stalno je pričao o njemu i poredio se sa njim.

Haim

Haim je Jevrejin iz Struge.  Uvek bio neobrijan i oči su mu suzile. Bio je mršav, neuglednog izgleda sa čupavom crnom kosom. Fra Petar je najviše saznao o Ćamilu od Haima. Pričali su stalno o njemu kada su mladića već odveli čuvari. Haim je više voleo da priča o drugima nego o sebi i poistovećivao se sa njihovom sudbinom. Bio je  Glavni tok romana vrti se oko Haimove priče o Ćamilu i momkovoj sudbini.

Upravnik zatvora Latifaga

Kao mlad dečko bio je zaljubljenik u knjige i umetnost. U pubertetu se totalno transformisao u jako krupnog i potpuno nezainteresovanog tipa za te stvari i udruživao se sa mađioničarima, kockarima, pijanicama, narkomanima jer ga je privlačio ga je taj svet. Otac ga je vadio nekoliko puta iz zatvora pomoću veza. Rešenje nalazi upravnik policije,  zaposlivši ga u svoju službu. Latifaga se  kolebao se prvih godina, a onda potpuno okrenuo protiv starih drugova.

On kupuje veliko imanje nedaleko od avlije tako da se nikada nije ni znalo kada je tu, a kada ne i na taj način je konrolisao i radnike i zatvorenike. Njegova teorija je da niko nije nevin, tu nema nevinih i niko tu nije slučajno. Niko nije hteo da ga smeni, iako je mnogima njegov režim rada smetao. Ali svi su mu se u suštini divili na neki način, jer je mogao tu svakodnevnu torturu da trpi.

Ukoliko želite da saznate nešto o piscu, pročitajte na našem sajtu tekst biografija Ivo Andrić.