Zaharije Orfelin „Plač Serbiji“

Zaharije Orfelin rodjen je u Vukovaru, bio je istoričar, umetnik, kaligraf, pesnik, pisac udžbenika, pedagoški pisac, grafičar.

Napisao je prvi slovenski bukvar.

1768. objavio je u Veneciji „Slavenosrpski magazin“, prvi časopis na čitavom slovenskom jugu (i kod nas). Pisao je na slavenosrpskom jeziku.

Značajno delo „Žitija Petra velikog“, objavio u Veneciji 1772. godine.

Tema pesme „Plač Serbiji“ je u pravo plač srbije, koja je izgubila slobodu i staru slavu. Lirski subjekt pesme je Srbija koja proliva gorke suze nad svojom sudbinom, i nad sudbinom svoga naroda. Govori u prvom licu jednine ženskog roda. Sbija je data u slici nejake žene koju su ponizili, isprebijali, zube joj polomili. Srbija je personifikovana, pesma je rodoljubiva.

Književni uzor, Orfelin je ovu pesmu napisao po uzoru na biblijski plač proroka Jeremije (stari zavet). Jeremija plače nad opustošenim i osramoćenim Jerusalimom koji je razorio i osvojio Vavilonski vladar Navuhodonosor (586 godina p.n.e.), a Orfelin plače nad porobljenom Srbijom čiji su se sinovi radjali u 18. veku.

U pesmi se prepliću dve vremenske radnje, prošlost i sadašnjost. Slike prošlosti srbije, nekad slavna i ugodna, svi su je poštovali, plašili su je se, a sada osramoćena porobljena, pusta. Pesma je izgradjena po principu kontrasta. Nedaće srpskog naroda, razoreni gradovi, nestanak vladara, nema vodje, oborena oružja, nekadašnji prijatelji postali su neprijatelji. U nesreći svi su je zaboravili i napustili. Srbi nemaju škole, crkve opustošene, žive u mraku.

Stilske figure:

hiperbola „Samo Bog može da pomogne Srbiji“

apostorofa „O bože“, nepristupnim licima se zove u pomoć.

Pesma je pisana u katrenima, stih poljski trinaesterac. Cezura je iza sedam slova, rima je parna.