Strahinja Todorović i parkur

1

Upoznajte Strahinju i saznajte skoro sve o parkuru, nepravedno zapostavljenoj disciplini kod nas. Na Web Areni gde piše o dizajnu za sebe kaže „Photoshop entuzijasta sa social networking uptime-om preko 23 sata dnevno.“

485791_4646547128566_784805847_n

Predstavi nam se ukratko?

Digitalni pozdrav svima, ja sam Strahinja Todorović, originalno iz Beograda, a s Nešto Severnijim prebivališem trenutno. Bavim se dizajnom i parkurom poslednjih 5 godina. Ruku na srce bavim se još desetinama drugih stvari ali ne na dovoljno visokom nivou da bi bilo kome osim meni značilo.

Šta je parkur?

Parkur je pre svega metod treniranja ali i disciplina čiji su ciljevi jačanje tela i uma i korišćenje istih za savlađivanje prepreka na koje možete naići. Ukratko, filozofija i disciplina iza “skakanja po zgradama” kako ga ljudi najčešće pamte s interneta.

Kako izgleda „živeti parkur“, koja je razlika između ekstremnog sporta i kulture/ideje koju živiš?

“Ekstremno” je vrlo subjektivna stvar, stvorena najviše usled inertnosti ljudi i ne bavljenja ikakvim fizičkim aktivnostima. Mislim da veliki broj ljudi koji se bavi „ekstremnim“ sportovima ne smatra iste ekstremnim. Rekao bih da “življenje” nečega počinje tamo gde se završava rekreativno ili čisto komercijalno bavljenje određenom aktivnošću, nešto što postaje deo svakodnevice i vas kao osobe.

Gde se uči parkur, da li je on „legalan“, da li postoje klubovi i udruženja?

Apsolutno je legalan i najbolje se uči iz samog treninga i razmenjivanja iskustva sa drugim ljudima koji se njime bave. Iako filozofija discipline ne podržava takmičenje bilo kakvog tipa pa samim tim i potrebu za klubovima, postoji veliki broj parkour škola ili “akademija” koje služe za rekreativno bavljenje parkourom ili da vas nauče kako da sigurno i efikasno trenirate sami.

403570_3407581182693_155312165_n

Parkur u Srbiji, koliko je rasrpostranjen i ko se njime bavi?

Parkur u Srbiji postoji negde od 2003. godine, dok je od 2007. zajednica zvanično registrovana kao udruženje građana. Kod nas se trenutno aktivno parkurom bavi negde oko 100-150 ljudi za koje znamo, verovatno još toliko onih koji se njime bave na svoju ruku.

Kakvo je stanje u inostranstvu? Šta su parkur parkovi?

Svuda je slična priča, najviše jer je sama disciplina relativno mlada (negde oko 20ak godina); uglavnom su to manje ili veće grupe organizovane na nacionalnom ili regionalnom nivou kako bi okupili što više ljudi koji se parkurom bave na jedno mesto. Parkur parkovi su parkovi na otvorenom ili u zatvorenom prostoru gde imate širok spektar različitih prepreka. Korisni su u određenim situacijama ali uvek se trudimo da treniramo (i učimo ljude da treniraju) napolju jer je za prirodno okruženje i bilo koju situaciju ili vremensku priliku i nepriliku osmišljen.

Skoro si putovao u Italiju, gde si sa ekipom malo vežbao, kakva su iskustva? Da li se skakanje razlikuje nekoliko stotina kilometara dalje?

Putovanja znače mnogo, jer svaka kultura, klima, arhitektura i način života ljudi drugačije utiču na treninge. Tu i tamo se mogu primetiti razlike u razlozima i načinima treniranja, ali sama pozitivna energija i prijateljski duh su isti u celom svetu. Verovatno se zbog toga trejseri uvek i trude da putuju što više, jer znaju da će svugde naići na nekoga ko trenira, ko će ih rado primiti i s kim će moći da razmene iskustva i nauče nešto novo.

36528_10200334721717553_1858482745_n

Da li parkur predstavlja put do uloge u nekoj akciji, u vidu kaskadera? Kakva je tražnja?

Iako to nije osnovna ideja velikom broju ljudi, za ljude koji se zbog toga bave parkurom i sličnim disciplinama, nađe se posla s vremena na vreme, ali češće u inostranstvu jer je i ozbiljnije i bolje plaćeno.

Zaštita i povrede, koliko je ovo opasan sport?

Trudimo se da treniramo samo sa svojim telom i u realnim uslovima, tako da je glavna zaštita zdrav razum pojedinca. Ukoliko ne idete neozbiljno van svojih mogućnosti, nema razloga da bude opasnije od šetnje po parku. Na kraju krajeva, nije kao da se takmičite s bilo kim osim sa sobom. Pamet u glavu i nema razloga za bilo kakvu povredu.

Skakanje samostalno ili u društvu? Da li se uglavnom skače uz muziku i koja muzika prati ovaj pravac?

Samostalno treninzi donose samopouzdanje i bolje poznavanje svojih mogućnosti, dok treninzi u društvu služe za razmenu ideja, poboljšanje treninga ali i zabavu i opuštanje. Kao i u svemu, trebalo bi naći neki balans između tih stvari. Muzika koja prati parkur se menjala i menja se kroz vreme i najčešće je pod uticajem muzike koja se trenutno koristi u najvećem broju videa na internetu, mada je to potpuno subjektivno. Muzika za vreme treninga može pomoći u nekim prilikama, ali u drugim kad je potrebno koncentrisati se na skok/kretanje, zna više da odmogne nego da pomogne.

Duh ili telo? Gde je potrebna veća snaga i disciplina?

Preterano mozganje o skoku vam krade vreme od treninga; a skakanje bez razmišljanja je samo skakanje (i najčešće vodi do povreda). “Snaga je ništa bez kontrole” kao što je rekao jedan poznati britanski trejser.

398296_3407582342722_1756923678_n

Šta je tebe oduševilo i privuklo da počneš sa parkurom?

Ono što me je privuklo i ono što me drži još uvek je ideja da si sam odgovoran za svoj trening i da treniraš samo za sebe. Sve što uradiš radiš sam sebi, svaka povreda je samo tvoja krivica i svaki napredak je posledica samo tvog treninga. Pored toga, jako bitan aspekt je i prijateljska zajednica, suprostavljanje takmičenju i ne insitiranje na samo jednom elementu treninga (skokovi, kretanje, treninzi snage, penjanje itd) već mogućnost da se posvetiš za koji god pravac da se odlučiš.

Ko može ovo da trenira, a ko ne bi trebao, na šta obratiti pažnju?

Vođeni našim iskustvom i prijatelja iz sveta i regiona možemo da kažemo da je parkur stvarno za sve i svakoga: bez obzira na pol, godine, telesnu građu, prethodne povrede ili bilo šta što bi vas inače odvuklo od treninga. Izuzetak su osobe mlađe od 14 godina za koje, kad se odlučimo da uključimo u grupe, trudimo da su uvek u prisustvu roditelja, zbog odgovornosti i zbog toga što je rad sa decom mnogo ozbiljniji od rada s odraslima.

Obratiti pažnju na svoje telo i svoje sposobnosti, sa njima raditi postepeno i temeljno i ne žuriti nigde.

Za kraj, koji su saveti za početak za one koje smo zainteresovali za ovaj sport?

Posetite sajt http://www.pksrbija.com i fejsbuk stranicu http://www.facebook.com/ParkourSrbija, pročitajte i pitajte sve što vas zanima a onda dođite na trening da se upoznamo i da vas upoznamo sa disciplinom

[tube]http://www.youtube.com/watch?v=3x-vqr3ZnZE[/tube]

Komentari1 коментар

Ostavite komentar