adl adl

Vojislav Ilić biografija

0

Vojislav Ilić (1862 – 1894) stvarao je jako kratko, svega 15ak godina.

Počeo je sa stvaranjem krajem 70ih (prve pesme je objavio kad je umro Đura Jakšić), pa do kraja žvota (poslednjih godina bio bolestan od tuberkuloze).

Potiče iz kuće pesnika Jove Ilića.Imao je 3 brata, svi su bili obrazovani.

On je bio bolešljiv, pa nije imao puno vremena da se školuje, sam je sticao obrazovanje, stekao je dosta znanja upravo zbog okoline – oca, braće, kuće u kojoj je živeo.

Pod uticajem klasicističke literature, sam počinje kao klasicista, a kod njega pratimo 5 faza kroz koje je prošla i celkoupna srpska poezija tog veka: klasicizam, romantizam, realizam (objektivnost, pre svega pripovedna književnost, a ovde je u oblasti lirike), parnasizam (javlja se 60ih godina u Francuskoj, to je kultura antike) i simoblizam (kratko, nije pravi predstavnik i tu se opet vraća subjektivnosti).

Zapušteni istočnik

Dat je posredan psihološki portret – istočnik.

Služi se različitim motivima iz prirode (kruška).

Pejzaž je subjektiviziran (kao i kod Bodlera ili Remoba) i persinifikovan – razoren istočnik i kržljava kruška.

Pored toga, pesnik daje i svoj portret iz ranijeg perioda života, a i pred samrt.

Osnovu strukturu pesme čini kontrast – dve pesme različite po osećanju: o razorenom istočniku i o prošlosti

U taj prizor uvodi se i pastir i pastirka – idealizacija života (prisutni elementi pastorale – drame gde je slikana idealna slika života, a junaci su bili pastiri, mitološka bića…)

Kruška – izraz paklenih muka – iz knjige Pakao, ljudi koji su osuđeni da večnost provedu kao drvo, kada bi se krana odsekla potekla bi crna krv umesto suza i čuli bi se strašni krici.

Na kraju se pesnik suočava sa prolaznošću života – javlja se opet pesmizam.

Ono što se kod Vojislava ne javlja je vezanost za muziku.

Ostavite komentar