Vuk kao reformator jezika i pravopisa

0

Vuk Stefanović Karadžic:

  • sakupljač narodnih umotvorina
  • književni kritičar
  • pisac, istoričar i biograf

Književna kritika je deo nauke o književnosti, koji služi kao spona između književnog dela i čitalaca; ima za cilj da  što dublje otkrije ona značenja i lepote književnog dela, kako bi olakšala čitaocima njihovo što potpunije razumevanje i uživanje u njima. Kritičar vrši ocenjivanje književnog dela (može biti pozitivna i negativna).

Vrste kritike: dogmatična, naučna, aktivistična, …

Statični lik – lik koji je od početka do kraja dela prikazan na isti nacin.

Dinamičan lik –lik koji se menja.

Vuk insistira na doslednosti karaktera; i to zamera Vidakoviću – nedoslednost u prikazivanju karaktera.

Milovan Vidaković – romanopisac; piše ljubavne; sentimentalne romane; kao i junačke; 7 romana; blizu su – “Usavljeni junosa”, “Velimir i Bosiljka”.

On u svojim romanima govori o izgubljenim ličnostima.

Prilikom Vukove kritike Milovanu; on napada njegovu gramatiku; razvila se raspava – polemika – sukobila su se mišljenja; nastao je rat! U polemici se brane vlastite teze (argumenti) i kritički se osporavaju teze (stavovi) protivnika.

Najveći broj polemika, Vuk je vodio: iznoseći teze da je neophodan normiran jezik i pravopis (da se tačno znaju pravila i upotreba jezičkih jedinica).

Hajduk Veljko Petrović – realan lik; Vuk ga je poznavao (inače, Vuk je prvi pravi moderan biograf u našoj književnosti; u ovom prikazivanju Veljkovog lika, Vuk je subjektivan.

KARAKTER – grc. reč – znači, urezano, beleg osobenosti ; to je znak koji daje pečat nekom predmetu, licu, po kojem se ono razlikuje od drugih.

Vuk je okarakterisao lik H.Veljka; sluzio se raznim anegdotama iz naroda; jako je puno  toga opisivao; kako bi dočarao njegov lik!

Upoređuje ga sa Ahilom i Milošem Obilićem.

Po Andriću, Vuk poseduje 3 osobine, koje cine dobrog pisca:

  • pažnja
  • izbor
  • smisao za karakterističnu pojedinost (nešto, sto je karakteristično, osobenost).

Ostavite komentar