Vuk Stefanović Karadžić

2

Rođen 1781. (6. novembra)  u Tršiću – umro 1864. u Beču.
Vuk je tvorac srpskog književnog jezika.
Pisci koji se pre Vuka  nastojali da pišu na narodnom jeziku su Venclović, Dositej Obradović, Jovan Rajić  (u delu „Boj zmaja s orlovima“).

I pobuna – Vuk se pobunio protiv slovenosrpskog jezika.
1726. Ruski učitelj, Maksim Suvorov u Karlovcima otvara SLAVJENSKU ŠKOLU;
1733. Emanuil Kozačinski, s nekoliko Ruskih učitelja osniva latinsku školu;

UNIJATI – Pravoslavci koji su prihvatili katoličku veru.

U 18. veku koristi se ruskoslovenski jezik.
Jovan Rajić je pisao ruskoslov. I ruskim jezikom.

1794. “Istorija raznih slovenskih naroda”

Vuk je u Tronoši učio slova; bio je samouk; težio je de upise gimnaziju u Sremskim Karlovcima (nije je upisao; nije položio prijemni i bio je prestar); ali ga to nije omelo u reformi i u radu na jeziku;

1813. odlazi u Beč, i upoznaje Jerneja Kopitara, slavistu, cenzor i kustos Bečke biblioteke  (cenzuriše knjige; on je aminovao, tj. dozvoljavao štampanje neke knjige) – (osoba koja voli muzej).

1814. Vuk u Beču izdaje “Pismenicu serbskoga jezika” – to je I SRPSKA GRAMATIKA!

Reč GRAMATIKA – grana lingvistike koja proučava strukturu reči i međusobne odnose reči i konstrukcija; obuhvata morfologiju i sintaksu; grčkog je porekla;

NORMATIVNA GRAMATIKA – propisuje šta od onoga što postoji  treba upotrebljavati, a šta izbegavati; opisuje i definiše pravila književnog jezika;

Vuk shvata da u našoj gramatici i jeziku ne postoje pravila; da svako piše kako želi;

Pismenicu serbskoga jezika pisao je po uzoru na “Slavensku gramatiku” Avrama Mrazovića, gramatičara crkvenoslovenskog jezika;

Napisao ju je reformisanom ćirilicom Save Mrkalja; (delo: Salo debeloga Jere”)

U pism. srp. jezika, Vuk primenjuje „PIŠI KAO STO GOVORIS“ – ovo nije on izmislio; preuzeo ga je od Adelunga (nemacki filolog);

LEKSIKOGRAFIJA – nauka o izradi rečnika, odnosno pisanje izrade rečnika.

Rečnici su publikacije (popisi reči) koje sistematski registruju reči jednog ili više rečnika. Vrste recnika:

l) po broju  jezika koji obrađuju, mogu biti:

  • jednojezični,
  • dvojezični
  • višejezični

2) po nameni:

  • školski,
  • priručni,
  • akademski

3) po vremenskoj projekciji:

  • epimoloski,
  • istorijski,
  • savremeni

4) po obuhvatu:

  • opšti
  • specijalizovani

5) po sloju jezika koji zahtevaju:

  • akcentološki
  • ortografski
  • gramatički
  • terminološki
  • frazaološki (rečnici sinonima, homonima)
  • dijalekatski

Enciklopedije – knjige o stvarima, pojmovima, događajima.

Rečnici – knjige o rečima.

1818. prvi naš rečnik – Srpski rečnik (26000 reči).

Vuk je ovo izdao uz saradnika Jerneja Kopitara; ovaj rečnik je trojezičan (srpski, latinski, nemački).

Latinske reči je u njemu preveo Jernej.

1852. „II prosireno izdanje srpskog rječnika“ – (47427 reči); Đura Jakšić mu je pomogao, akcentovao je rečnik.

Ovaj rečnik je napisan reformisanom ćirilicom; pored reči ima objašnjenja (obuhvataju sve oblasti narodnog života, verovanja, stvaranja).

Fonetika – deo nauke o jeziku, koja proučava glasove i njihove promene; ona opisuje rad govornih organa i deli se na:

fiziološku

fizičku

Fonologija – deo nauke o jeziku, koja proučava glasove kao govorne jedinice, za obeležavanje razlike  u značenju; npr. rad – sad – kad; glas s tom funkcijom zove se fonema!

Leksika – označava sve reči u jeziku!

Leksikologija – invdividualno značenje reči.

Ortoepija – nauka o pravilnom izgovoru.

Poznati gramatičari su: Tomislav Maretić; (gramatika i stilisti  hrvatskoga ili srpskoga jezika); Mihajlo Stvanović;

1847. godina pobede Vukovih načela; dokaz tome – u Beču 184Đ Vuk je preveo Novi Zavet;  iste godine Djuro Daničić je objavio rat za Srpski jezik i pravopis;

Petar Petrović Njegoš je objavio: “Gorski vjenac”.

Branko Radičevic: “Pesme”.

Srpski rječnik sa gramatikom je prvo delo koje je Vuk napisao na narodnom jeziku;

jezik Vukovog rodnog kraja je istočnohercegovački dijalekt, ijekavskog izgovora, štakavskog narečja.

1836. Vuk je obogatio glasovni sistem, uvođenjem glasa H; taj glas je čuo u Dubrovniku i jugozapadnoj Crnoj gori.

Inicijalna pozicija glasa – na početku reči, i najčešće se gubi;

1839. Vuk odustaje od ijekavskog jotovanja; suglasnika T i D! npr. deca – ekavsko;

djevojka, djeca; deca – djeca – ijekavsko; djeca – ijekavsko jotovanje;

Tjerat – ćerati – sve promeče je cuo u Dubrovniku i kod muslimana u Bosni.

Protivnici Vuka: Jovan Hadžić – uradio je zakonik kneževine Srbije; bio je književnik, prevodilac, pravnik i političar; jedan od osnivača Matice Srpske; – to je književno i kulturno društvo, osnovano 1826. u Pesti.

Komentari2 коментара

  1. Na Drugom rjecniku je sa njim radio Djuro Daničić, a ne Jakšić

Ostavite komentar