Dositej Obradović: Život i priključenija analiza, detaljno prepričano

U našem tekstu naći ćete delo Dositeja Obradovića Život i priključenija prepričano (odlomak, prvi deo romana).

Ukoliko niste pročitali ovaj roman na vreme, a treba vam sastav na temu Život i priključenija, na pravom ste mestu! U nastavku ćete naći Život i priključenija prepričan prvi deo, književni rod i vrsta u koju se ubraja, kao i glavne likove i radnju.

Ako je tema Život i priključenija sastav ćete napisati bez muke!

• Naziv dela: Život i priključenija
• Koji je Život i priključenija književni rod i vrsta? epika, autobiografski roman
• vreme i mesto radnje: 18. vek; Banat, Temišvar, Fruška gora
• glavni likovi: Dimitrije (pisac, Dositej), Dimitrijev ujak, iguman Teodor Milutinović, Niko
• tema: detinjstvo i život Dositeja Obradovića, pouke, saveti za vaspitanje dece.

Prvi deo napisan je 1783. godine a drugi 5 godina kasnije, 1788.

Život i priključenija analiza, prepričan prvi deo

Ovde ćete naći prvi deo romana Život i priključenija detaljno prepričano, glavne likove i poglavlja.

U prvom delu knjige, Dositej opisuje svoj život od prvih sećanja iz detinjstva: opisuje roditelje, članove uže i šire porodice s posebnim naglaskom na ujaka koji ga je školovao nakon smrti roditelja, učenje zanata i beg u manastir Hopovo.

Prvi deo knjige napisan je u dijaloškoj formi, kao poučni roman – detalji iz života prožeti su moralnim poukama, mnoštvom komentara i savetima za vaspitanje dece. Dositej ovaj deo svog kazivanja naziva čas istorijom, čas doživljajem, a stil je pripovedno – refleksivni.

Prema tome, svaka celina ovog dela života može se podeliti na dva dela: na pripovedni i na refleksivni sa naravoučenijem. Svako poglavlje završava se filozofskim esejom u kome se nalaze ideološke kritike, ideje o slobodi mišljenja, vaspitanju i prosvećivanju naroda.

Život i priključenija likovi

• Dimitrije – Dositej: narator, pisac, opisuje svoj dečački život do odlaska u Hopovo i boravak tamo, gde dobija i kršteno ime Dositej;
• Iguman Teodor Milutinović: iguman manastira Hopovo, zbog stavova premešten u Šišatovac; jedna od najvažnijih ličnosti u Dositejevom životu – prepoznaje njegov potencijal i usmerava ga ka životu van manastira, učenju i putovanju;
• Niko: Dimitrijev prijatelj koji mu se pridružuje na putu za Frušku goru i manastir Hopovo.

Poglavlja u prvom delu:

• Predgovor
• Detinjstvo – prvo bekstvo
• Dvanaest batina – usijano gvožđe
• Kapamadžija i trgovac – drugo bekstvo
• Početak mojega putovanja
• U sremskom raju

Predgovor

Ovde Dositej govori o čemu će pisati u delu: o svojim prijateljima, dobrotvorima i omladini, između ostalog, i nada se da će narod i mladi učiti iz ovog dela i imati korist od njega.

Ovde naročito ističe značaj roditelja za vaspitanje dece, i važnost obrazovanja žena kao glavnih vaspitača dece. Pominje kako je važno iskoreniti ružne običaje bez obzira na to što su deo tradicije, i kakve sve slabosti dolaze od manjka obrazovanja.

Dositej ovde piše i o svojoj potrebi za pisanjem, kako kroz pisanje upoznaje sebe, a ovu knjigu je, kako smatra, pisao po savesti i pravilima zdravog razuma.

Detinjstvo – prvo bekstvo

Dimitrije (kasnije Dositej – kršteno ime) rano gubi roditelje i sestru, što u njemu ostavlja dubok trag: osim bola, oseća i da je u svom okruženju stranac, i nepotpun. Brigu o njemu preuzima ujak, koji sam nije imao dece; on je želeo da se mali Dimitrije školuje, što je dečaku veoma prijalo, pošto je voleo da čita i upijao sva nova znanja.

Najviše je voleo i najbolje je znao priče o svecima i pustinjacima – jednom je, zanesen pričom koju je čuo od jednog kaluđera, pokušao da pobegne u Tursku poput nekog pustinjaka.

Njegov ujak se zbog toga naljutio na kaluđere i hteo da ih izgrdi, ali ubrzo su svi završili veseleći se za stolom. Dimitrije je kaluđere smatrao veoma posebnim ljudima, ali trenutak u kom ih je video sa ujakom kako jedu i piju učinio je da o njima stekne malo realniji utisak.

Dositej je strogo kritikovao mladog sebe i smatrao da je bio budalast; svima savetuje da u mladosti traže pomoć i savet starijih i mudrijih, kojima uz neke savete o vaspitanju poručuje da deci čitaju knjige primerene njihovom uzrastu.

Dvanaest batina – usijano gvožđe

Dimitrije je „zaradio” 12 batina jer je želeo da nauči grčki jezik kod učitelja Grka; njegov redovni učitelj je to saznao, naljutio se i kaznio ga.

Kapamadžija i trgovac – drugo bekstvo

Dimitrija ujak šalje u Temišvar da uči zanat kod kapamadžije i trgovca – namerno ga šalje daleko kako bi Dimitrije osetio nostalgiju za domom i izlečio se od želje da luta svetom.

Tamo je Dimitrije jednom prilikom čuo kalifu Todora kako priča o fruškogorskim manastirima, i u njemu se rasplamsava stara želja za pustinjaštvom i svetačkim načinom života. On se sa svojim drugom Nikom dogovara da pobegnu tamo, u manastir Hopovo.

Početak mojega putovanja

Četrnaestogodišnji Dimitrije s Nikom odlazi na Frušku goru. Tokom dugog puta, upoznaju mnoge gostoljubive ljude i ostaju očarani pejzažima ove planine.

U sremskom raju

Presudni trenutak u Dositejevom životu je dolazak u Hopovo – analiza tog dela daje uvid u način razmišljanja mladog Dimitrija.

Pojava dečaka u dvorištu manastira Hopovo privlači pažnju ostale dece i kaluđera. Nakon prvobitnog ustezanja, Dimitrije se ubrzo oslobodio i počeo da razgovara s njima. Dositej opisuje kaluđere iz ugla odraslog čoveka, pisca.

Iguman Teodor Milutinović odmah pridobija dečaka i kasnije ga uzima za svog učenika. Oduševljen je Dimitrijevim umećem čitanja, ali smatra da ne treba tako mlad da se vezuje za manastir, već da ide u svet i istražuje.

Iguman je iznosio oštre kritike na račun toga kako su zapisane priče o životu svetaca – smatrao je da je većina izmišljena i da ne treba obmanjivati narod. Pre nego što je zbog svojih stavova premešten, poklonio je Dositeju 15 dukata i još jednom mu poručio da ode iz manastira i obrazuje se. Lik Teodora Milutinovića opisan je tako da na osnovu fizičkog opisa imamo date i karakterne osobine: obraz, pogled, oči…

Analiza Život i priključenija – drugi deo

Ovaj deo knjige pisan je u obliku pisma, u epistolarnoj formi.

Roman u pismima je omiljena forma sentimentalizma, koji karakteriše kult osećanja, kult prirode, kapitalizacija jednostavnog života u krilu prirde, suprotstavljanje sela gradu, prikazivanje porodičnog života, individalizam, ispovedni ton.

Poglavlja u drugom delu:

• Bekstvo iz raja
• Na Krfu – preko mere sitno
• U školi novog Sokrata – nije odveć sitno
• U prekrasnoj Albaniji
• Grčka ljubav i drugarsko lukavstvo
• Šest radosnih i korisnih godina u Beču
• Posle dvadeset godina opet u Čakovu
• Prko burnog Crnog mora
• Kako je mučno poći iz Pariza!
• U Engleskoj – ni sa kim se više ne prijateljiti
• Kolima preko tri i po hiljade kilometara

Život i priključenija drugi deo prepričano

Ovaj deo bavi se delom Dositejevog života nakon odlaska iz manastira Hopovo, na šta je najviše uticao iguman Teodor Milutinović. Opisuje svoj život sve do boravka u Lajpcigu, gde će započeti izdavanje svojih knjiga.

Život i priključenija – citati

„Mlada je duša podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metneš i slaiješ, onaki obraz od njega napraviš. Dok je taj vosak jošte mek, lasno ga možeš pretopiti, preliti i preobraziti. Črez dugo vreme bude tvrd kao gvožđe; onda se hoće mnogo truda za pretopiti ga i preliti”

„Nevolja je jača od stida”

„Sve što je materijalno biva i prođe. Ono neprolazno je bogatstvo duha, znanje i jezik svakog naroda, ta neugasla istina o večnom trajanju i onda kada vas ne bude više”

„Želja k učenju bila je načelni uzrok da sam ja svu volju izgubio u onom sremskom raju, to jest u Fruškoj Gori, u Hopovu, duže prebivati. Čitajući Zlatoustove besede na dela i na apostola Pavla poslanice, čudna nekakva čuvstvovanja razbuđivala su se i rađala u mojem mladom srcu. Zlatousti (mislio sam u sebi) da se nije učio, on, ako bi hiljadu godina dela i poslanja apostolska čitao, on ovako prekrasno i slatko svrh njih ne bi umeo besediti. Koliki su drugi bezbrojni to isto čitali i naizust znali, no o tom tako i toliko govoriti nisu znali ni mogli, osim samo oni koji su se u Atini ili u Aleksandriji učili. Otada, ne samo na javi, no i na snu, ništa mi već nije bilo u umu i na srcu osim velike biblioteke, akademije, škole, učitelji, gdi različne nauke predaju, i trudoljubivi, pčelama podobni, med mudrosti sabirajući učenici”

O Dositeju Obradoviću

Dositej Obradović rođen je kao Dimitrije oko 1739. u Čakovcu. Rano je izgubio roditelje i sestru, pa ga je odgajao ujak. Od malih nogu najviše je voleo da čita i uči, a stalno je mislio o pustolovinama i asketskom životu. Sa 14 godina beži od učenja zanata u manastir Hopovo, gde dobija kršteno ime Dositej.

Iguman manastira Hopovo Teodor Milutinović bio je jedna od najvažnijih figura u Dositejevom životu, i on je prepoznao njegov potencijal; uticao je na Dositeja i nagovorio ga da ode iz manastira, uči o kulturama drugih naroda i obrazuje se.

Čitanjem prosvetiteljske i racionalističke literature, u njemu se ponovo budi želja za pustolovinama, i on se 1761. godine otiskuje u svet. Putovao je celog života, učio i pisao, i sam obezbeđivao sredstva za život radeći razne poslove, od fizičkih do učiteljskih i predavačkih. Poznavao je klasične jezike, italijanski, albanski, nemački, engleski, ruski, francuski i rumunski.

U Srbiju dolazi u poznim godinama, kako bi se posvetio prosveti i srpskom jeziku. U Beogradu je otvorio Veliku školu, a kasnije i Bogosloviju; bio je ministar prosvete i diplomata.

Bio je vrlo plodan pisac i sve što je napisao posvetio je srpskom narodu: Pismo Haralampiju, Život i priključenija, Sovjeti zdravog razuma, Basne, Pesma o izbavljenju Srbije, Sobranije, Etika, Pesma na insurekciju Serbijanov, Mezimica, Ižica…

Umro je 1811. godine, dok je radio na osnivanju štamparije u Beogradu.