7 svetskih čuda – neverovatna dostignuća starog i novog sveta

Nema osobe na svetu koja ne bi volela da poseti bar neko od 7 svetskih čuda. Svako svetsko čudo sa razlogom nosi tu titulu, kako zbog svog impresivnog izgleda, tako i zbog istorijskog značaja.

Da li i vi, kada se pomenu čuda sveta, počnete da se preslišavate u nadi da ćete se setiti svih 7? Za one koji nisu sigurni koje se sve znamenitosti smatraju čudima, pripremili smo tekst u kom smo pobrojali sva svetska čuda novog i starog sveta.

Zašto baš sedam svetskih čuda?

7 svetskih čuda je jedan od najpoznatijih popisa ikada sastavljenih. Hajde da se prvo pozabavimo brojem sedam. Moglo je biti dogovoreno da postoji pet, deset ili pak samo jedno čudo sveta, ali je izabrano da to bude baš broj sedam. 

Stari Grci su bili ti koji su izabrali broj sedam, jer su verovali da predstavlja savršenstvo i izobilje. Osim toga, to je bio broj tada poznatih planeta uz Sunce i Mesec. Osim sedam svetskih čuda starog sveta, postoji i sedam svetskih čuda novog sveta.

Sedam svetskih čuda novog sveta 

Takmičenje za izbor novih čuda sveta održano je simboličnog datuma – 07.07.2007. godine u Lisabonu. Kao organizator takmičenja pojavio se Bernard Veber, osnivač Nove otvorene svetske korporacije. Interesantno je da se Unesko ogradio od ovog takmičenja, navodeći da smatraju da se radi o ličnoj Veberovoj koristi od samog izbora. 

Uslov za “kandidate” bio je da su građevine sagrađene do 2000. godine, da i dalje postoje i da su u očuvanom stanju. U izboru novih čuda učestvovali su svi građani sveta koji su mogli svoj glas dati putem telefona, e-maila, sms-a ili poziva, a ukupno je bilo sto miliona glasova.

Kada govorimo o najpoznatijim čudima sveta, najpre mislimo na 7 svetskih čuda novog sveta. Stoga, prvo sledi lista sedam svetskih čuda novog sveta i zanimljivostima o njima. 

#1 Kineski zid

Kineski zid je najveća građevina na svetu. Proteže se od srednje Azije do Žutog mora, sa svojih 8851 km dužine, 10-16 m visine i 8 m širine. Postoji čak i mit da se Kineski zid vidi sa Meseca, međutim dokazalo se da se radi o neistinitoj tvrdnji. Uprkos tome, ovo je najpoznatiji zid na celom svetu.

Zove se i “Zid od krvi i mesa”, usled činjenice da je nebrojeno radnika i vojnika izgubilo živote na tom mestu. Za građevine poput ove vezuju se raznorazni mitovi. Iako se dokazalo da se ne vidi sa Meseca, to nije bio kraj drugim pretpostavkama,

Naime, postoji legenda o hrabroj devojci Meng Jiang Nu, koja se zaljubila i udala za Fan Xilianga. Ona je želela da sakrije svog mladoženju od kineskih vlasti koji su tražili radnu snagu za građenje zida, ali nije uspela. Meng nije više od godine dana čula nikakve vesti o svom suprugu, pa je odlučila da ga poseti.  

Na dugom putovanju koje je trajalo dve godine naišla je na mnoge prepreke, ali je konačno stigla do dela zida na kojem je radio njen suprug. Nažalost, tada je saznala da je Fan umro od iscrpljenosti.                           

Kineski zid predstavlja najveću turističku atrakciju Kine, ali i jednu od najvećih svetskih turističkih atrakcija. Zahvaljujući “Zidu od krvi i mesa”, Kinu godišnje poseti enorman broj turista iz svih delova sveta.

#2 Koloseum

Koloseum je najveći amfiteatar na svetu, a izgrađen je za svega 10 godina. Za novac koji je utrošen na izgradnju Koloseuma, mogao se izgraditi jedan manji grad. Ali, da je bilo tako, mi danas ne bismo imali priliku da ušetamo u centar nekadašnjih gladijatorskih borbi.

Ispod amfiteatra su smeštene brojne sobe i podzemni prolazi. U njima su bili smešteni gladijatori i životinje, čekajući svoj sudbonosni trenutak u areni. Ovo što danas vidimo samo je trećina originalne građevine.

Jedna grupa naučnika smatra Koloseum mestom stradanja velikog broja vernika tokom progona hrišćana u Rimskom carstvu, dok su drugi naučnici stava da se najveći deo stradanja dogodio na drugim mestima.

Koloseum danas nepobitno spada u najlepše kulturne centre cele Evrope, a za razliku od prethodnih čuda, nalazi se najbliže nama, u večnom Rimu. Koloseum je ne samo simbol grada, već cele Italije. 

#3 Tadž Mahal

Tadž Mahal je ujedno simbol ljubavi i bola i izvrsne arhitekture. Ovu, danas veoma popularnu građevinu koja se nalazi u Indiji, izgradio je Šah Džahan u čast svoje supruge koja je preminula prilikom rađanja njihovog četnaestog deteta. Mogul je naredio da se iznad groba njegove žene sazida grobnica kakvu svet nije video.

On je uspeo u svojoj nameri, jer Tadž Mahal ponosno nosi epitet “dragulj islamske umetnosti” ne samo zbog povoda usled kog je izgrađen, već i zbog neverovatnog arhitektonskog dostignuća postignutog prilikom gradnje.

Reč je o mogulskoj arhitekturi – kombinaciji persijskih, indijskih i islamskih arhitektonskih stilova. Izgrađen je sredinom 17. veka a čak 22000 radnika i umetnika je učestvovalo u gradnji. Odiše neverovatnom lepotom i spolja i iznutra.

#4 Čičen Ica

Čičen Ica je još jedno u nizu čuda koje u nama izaziva snažnu reakciju propraćenu brojnim pitanjima. Tek jedna trećina Čičen Ice je istražena, a do 2010. se nalazila u privatnom vlasništvu. 

U prevodu sa jezika Maja Čičen Ica znači “na izvoru naroda”. Poluostrvo Jukatan u južnom Meksiku nije imao nadzemnih reka, a Čičen Ica je imala tri velika prirodna izvora, te je postao prirodan centar za stanovništvo.

Drevne civilizacije su bile snažno vezane za rituale, a neki od njih su veoma neobični, danas čak i bizarni. Igranje loptom poredstavljalo je jedan od najzanimljivijih rituala ovog drevnog naroda. Učesnici su morali da kukovima i laktovima provuku izuzetno tešku gumenu loptu kroz kameni obruč na zidu, a gubitnik je na kraju žrtvovan. 

Za ovu ritualnu igru, građena su posebna igrališta širom Srednje Amerike, a najveće od njih, može se i danas videti u Čičen Ici. Reljefi oko samog igrališta, svedoče o brutalnom obredu kojim je igra završavana. Kapiten poražene ekipe na kolenima je morao biti obezglavljen od strane pobednika.       

Ovi zastrašujuči podaci ne umanjuju lepotu i nesvakidašnjost ove građevine i činjenicu da se održala kroz vreme pronalazeći put do najpoznatijih čuda čitavog sveta.   

#5 Maču Pikču

Pod okriljem Anda i i bujne vegetacije, spava grad iz doba carstva Inka. Maču Pikču je ne samo svetsko čudo, već i izraz genijalnosti Inki. Oni su uspeli su da podignu grad na neverovatnoj visini, da pri tome izgrade sistem navodnjava nezamisliv za doba u kom su živeli i da na taj način održavaju grad u životu. Bili su čak i spremni da zapale šumu oko svog prebivališta, kako bi sprečili konkvistadore da prodru u Sveti grad. 

Inke su verovale u nebeske sile, pa se tako na Maču Pikčuu nalaze hramovi, od kojih neki ujedno predstavljaju i astronomske opservatorije. Drevna civilizacija je bez sumnje bila upoznata sa astronomijom, građevinom i naposletku domišljatošću. Za Maču Pikču se vezuju raznorazne teorije i misterije.

Tako se prema jednoj smatra da su Inke napustile grad i pre prodora Španaca. Zapravo, smatra se da nikada nije nameravano da Maču Pikču bude “običan” grad, već da je posredi carski posed ili letnja rezidencija. 

Kakva god da je namera bila, grad je ostao skriven sve do 1911. kada ga je otkrio američki istraživač Harjam Bingam. Od tada, pa sve do danas ne prestajemo da se oduševljavamo ovom čudu od kog je veći deo još uvek neistražen.

#6 Hristos Spasitelj

Radi se o impresivnoj skulpturi izgrađenoj u Brazilu. Hristos Spasitelj pozicioniran je na brdu Korkovada, iznad Rio de Žaneira. Statua je visoka čak 38 metara. Istina je da statua 8 metara duguje postolju. Raspon raširenih ruku gotovo je isti kao visina. 

Ideja o velikoj statui na brdu nastala je u 19. veku, kada je katolički sveštenik Pedro Marija Ros to i predložio princezi Izabel. Ona nije bila oduševljena idejom, ali uprkos tome, konačna odluka o odbijanju stigla je posle 40 godina, tačnije 1889. godine. Tada je Brazil postao republika i zakonom je crkva potpuno odvojena od države.

Katolički krug grada Rija je toliko insistirao na realizaciji ove ideje da je 1920. organizovao “Nedelju spomenika”, kako bi skupljao donacije i potpise brazilskih katolika za podršku gradnje. Akcija je uspela i novac je prikupljen. 

U uži izbor ušla su tri predloga: Statua Hrista na krstu, statua Isusa sa globusom u ruci i statua Hrista Spasitelja. Odlučili su se za Isusa raširenih ruku. On predstavlja najsvetije lice koje će prihvatiti svakoga ko mu priđe, a njegov položaj ruku odaje utisak kao da Isus grli čitav Rio de Žaneiro.

Brazil je na taj način dobio svoj napoznatiji simbol koji za njih znači mnogo više od masivne statue. Hristos nije samo simbol države, već i vere, tradicije i kulture. Nije tajna da se zahvaljujući ovoj statui ogromna količina novca slila u Brazil.

Producenti i muzičari spremni su da plate visoke sume kako bi im se ovaj lokalitet učinio dostupnim za stvaranje umetnosti. Hristos Spasitelj je i sam po sebi umetničko delo i nesumnjivo zaslužuje mesto na listi 7 svetskih čuda.

#7 Petra

Postoji grad koji je čista umetnost i to je upravo ono što Petra predstavlja. Svojevremeno je bio glavni grad arapskog Nabatejskog carstva, a dugo je bio sakriven od ostatka sveta. Grad je bio neosvojiv sa istoka, zapada i juga. Sa svih strana bio je opkoljen strmim liticama i u njega se ulazilo kroz uzan krivudav prolaz.

Petra je otkrivena 1812. godine od strane švajcarskog istraživača Johana Burkharta, ali je do danas istraženo manje od pola iskopine. Postoje izvesni podaci da se grad klesao odozgo na dole, što dodatno doprinosi posebnosti Petre. 

Odiše posebnom vrstom mističnosti i bez sumnje izaziva poseban osećaj u ljudima čim je čitav svet glasao da se baš Petra nađe na listi veličanstvenih sedam. Ceo grad je uklesan u stenama crvenkaste boje, pa se još i zove „Crveni grad“. Antički grad Petra u Jordanu poznat je i po pojavljivanju u filmu Indijana Džons.   

Sedam svetskih čuda starog sveta 

Sva čuda sveta koja nas danas oduševljavaju možda i ne bi bila na listi poznatoj čitavom svetu da najpre nije postojala lista 7 svetskih čuda starog sveta. Zato se sada vraćamo do srži ideje o svetskim čudima.

Sedam čuda se prvi put pominju oko 450. pre n. e., kada je grčki istoričar Herodot sastavio spisak građevina kojima su se divili, a među njima su bile piramide u Gizi i Viseći vrtovi.

Isto su učinili i vizantijski filozof Filon, oko 225. pre n. e., i grčki pisac Antipater iz Sidona, oko 130. pre n. e. Na njihovim popisima prvi put je zajedno spomenuto svih sedam građevina koje su danas poznate kao sedam svetskih čuda starog sveta.

Stari Grci su taj spisak nazvali „Sedam atrakcija naseljene Zemlje koje treba obavezno videti” i odnose se na skup arhitektonskih dela za koja su smatrali vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti. Od svih tada izabranih čuda, danas jedino možemo videti Veliku piramidu u Egiptu. 

#1 Kolos sa Rodosa

Kolos sa Rodosa je bez sumnje neponovljiva građevina. Ova gigantska statua je simbolizirala jedinstvo naroda koji je naseljavao Rodos. Nalazila se na samom ulazu u luku Mitraki, ostrvo Rodos u Grčkoj. 

Na ostrvu su zapravo živela tri grada-države, poznatiji kao polisi. Antagonidi iz Makedonije su bili veliki rivali ptolomejima i napali su Rodos u pokušaju da slome njegovu alijansu sa Egiptom.

Kada je postignut mirovni sporazum 304. godine p. n. e.  Antagonidi su se povukli ostavljajući za sobom veliku količinu ratne opreme. Stanovnici Rodosa su odlučili da tu ratnu opremu prodaju i da novac iskoriste za slavlje.

Ipak, oni nisu na uobičajen način proslavljali mir. Odlučili su da podignu ogromnu statuu posvećenu grčkom bogu Sunca – Heliosu. Izgradnja je trajala 12 godina, a statua je srušena usled zemljotresa koji je pogodio Rodos 226. godine p. n. e. 

Oko 1000 godina statua je ležala polomljena. A kada su Arapi napali Rodos, iskoristili su priliku da uzmu ostatke polomljene statue i prodaju ih Siriji. Iako je od gradnje statue do njenog uništenja prošlo samo 56 godina, ona je za to relativno kratko vreme uspela da ostavi večni pečat u istoriji impresivnih građevina.

#2 Statua Zevsa u Olimpiji

Jasno je da se radi o građevini posvećenoj grčkom bogu Zevsu – vrhovnom bogu starih Grka u čiju čast su se održavale Olimpijske igre. Statua se nalazila u najvećem hramu starog sveta. 

Grci se nisu štedeli kada su simbolične skulpture u pitanju, pa su pored gigantskog Kolosa sa Rodosa podigli i statuu u čast najpoštovanijem bogu. Bio je ogromnih razmera – njegova osnova bila je široka 6,5 metara, a visina statue bila je 13 metara. Kip je koštao čitavo bogatstvo i bio je napravljen od raznih dragocenih materijala, uključujući slonovaču i zlato.

Statua prikazuje Zevsa kako sedi na svom prestolu, a mnogi posetioci su verovali da su videli samoga Boga. Nažalost, danas ne možemo da vidimo pomenuto dostignuće, ali ipak ostaje saznanje o njihovoj izvrsnoj arhitekturi.

# Velika piramida u Gizi

Velika piramida poznatija je kao Keopsova piramida nalazi se u Egiptu. Ona je najstarija od tri piramide u Gizi, a ujedno i najveća piramida na svetu. Od sedam svetskih čuda antike, Velika piramida je jedina očuvana. 

Piramida je zapravo grobnica egipatskih faraona, na kojoj je radilo preko 100 000 ljudi. U srži piramida leži ideja o masovnom stepeništu putem kog će faraon naći put do neba gde će njegova duša pronaći spokoj. 

Egipćani su arhitektu koji stoji iza piramide proglasili bogom, iz čega se zaključuje koliko su poštovanje izražavali prema ovoj građevini. Ona je pored grobnica ujedno i dokaz odličnog poznavanja geometrije, matematike i astronomije Egipćana. 

#4 Faros u Aleksandriji

Svetionik je napravljen između 300. i 280. godine p. n. e. na poluostrvu Faros. Ne radi se samo o svetskom čudu lepote, već i korisnosti. Svetionik je omogućavao bezbedan povratak brodova u luku Aleksandriju.

Nedugo nakon smrti Aleksandra Makedonskog, njegov namesnik Ptolemej I Soter preuzeo je vlast nad Egiptom. Podigao je i uzeo za svoju prestonicu Aleksandriju u čijoj se blizini nalazi ostrvo Faros, a za čije ime se veruje da potiče od reči Pharao’s, što znači „faraonovo ostrvo“.

U to vreme, svetionik je bio najveća građevina sveta a njegova svetlost se mogla videti na 50 km od aleksandrijske obale. Čak i danas, posle neverovatnih arhitektonskih napora, Faros je ostao najveći svetionik sa svojim dimenzijama. Bio je posvećen bogovima spasiteljima, Ptolomeju Soteru i njegovoj ženi Berenici.

#5 Artemidin hram

Ovaj hram se nalazio u Efesu, a bio je posvećen grčkoj boginji Artemidi. U procesu gradnje učestvovali su najsitaknutiji umetnici tog doba. Godinama nakon izgradnje hram su posećivali i drugi umetnici, zanatlije, trgovci i turisti. 

Nesumnjivo je bio centar zbivanja svih slojeva društva, a čak je otkriveno da su hodočasnici iz daleke Indije i Persije posećivali hram i ostavljali raznorazne poklone u čast Artemide. Čovek po imenu Herostratus је 356. godine p. n. e. u nameri da njegovo ime ostane slavno u istoriji zapalio hram. On je sagoreo do temelja, te danas možemo videti samo ostatke temelja.

Posebno je zanimljivo što je te iste noći rođen Aleksandar Veliki. Ovu neobičnu slučajnost opisao je i poznati istoričar tog doba, Plutarh: “U toj noći boginja nije obitavala u svom hramu, jer je prisustvovala rođenju budućeg velikog vojskovođe, te nije mogla da spasi svoj hram od uništenja.“ U naredne dve decenije hram je obnovljen, a još jedna neverovatna slučajnost je da u procesu značajno pomogao Aleksandar Veliki. 

#6 Mauzolej u Halikarnasu

Ovo svetsko čudo starog sveta smatra se jednim od najvećih dostignuća antičke umetnosti. U pitanju je nadgrobni spomenik karijskog kralja Mauzola. Građevina je postojala od 350. godine pre nove ere, pa sve do 15. veka. 

Izgleda da su neka svetska čuda delila istu sudbinu, jer je i Mauzolej srušen kada ga je pogodio snažan zemljotres, kao i Kolos sa Rodosa. Ipak, mermerni blokovi i ostaci mauzoleja su iskorišteni u druge svrhe, tako da se i danas mogu videti.

Ono što izdvaja Mauzolej u Halikarnasu u odnosu na sve antičke građevine je činjenica da nije posvećen nijednom od bogova stare Grčke. Ovaj antički mauzolej je poznat i po tome što su po njegovom imenu nazvane sve velike i raskošne grobnice sagrađene nakon njega.

#7 Viseći vrtovi iz Vavilona

Vrtovi iz Vavilona poznati su još kao “Semiramidini viseći vrtovi”. Postoji mit da je kralj Nabukodonosor oko 600. godine p. n. e. naredio da se izgrade vrtovi na terasama palate u želji da oraspoloži kraljicu Semiramidu. 

Ostaci visećih vrtova u Vavilonu nalaze se na istočnoj obali reke Eufrat, na oko 50 km južno od Bagdada, u Iraku. Detaljni opisi visećih vrtova pronađeni su u delima grčkih istoričara Berosa i Diodora. Zapanjujuća je činjenica da ipak ne postoje dokazi da su vrtovi ikada postojali, iako su u ljudskoj mašti nesumnjivo pronalazili put do neobičnog i zadivljujućeg.

Osim 7 svetskih čuda novog i starog sveta, postoji i sedam svetskih čuda prirode. 

Sedam svetskih čuda prirode

Ljudska ruka je zaslužna za mnoge impresivne građevine i statue kojima se divimo. Ipak, priroda je ozbiljan konkurent. Predstavljamo 7 svetskih čuda prirode, a vi odlučite koja vam se više dopadaju. 

#1 Amazonija i reka Amazon

Amazonija je prašuma na severu Južne Amerike i nalazi se na teritoriji devet država, dok je reka Amazon najbogatija, ali i najopasnija reka na svetu. Amazonska prašuma se sa razlogom smatra plućima planete. Dom je domorodačkim zajednicama i mnogobrojnim biljnim i životinjskim vrstama. 

#2 Zaliv Halong

Zaliv obuhvata više od 3000 ostrva, stena i pećina. Zaliv Halong je sedište biološke raznovrsnosti. Nalazi se na severu Vijetnama i predstavlja atraktivnu turističku destinaciju.Na ovom mestu snimljen je veliki broj igranih filmova. 

#3 Vodopadi Igvasu 

Reč je o vodopadima koji se nalaze na granici između Brazila i Argentine. Postoji legenda da je bog naroda Gvarani hteo da se oženi prelepom devojkom Naipi, ali je ona pobegla sa svojim ljubavnikom u kanuu. Zbog toga je bog stvorio vodopad, tako da ostavi ljubavnike u večnom padu. 

#4 Ostrvo Čedžu

Radi se o ostrvu vulkanskog porekla. Poslednja erupcija zabeležena je pre 800 godina. Mnogobrojni vulkanski brežuljci i tuneli koje je lava stvorila daju ostrvu specifičan izgled. Na ovom neobičnom ostrvu se nalazi i Muzej plišanih igračaka sa igračkama iz svih delova sveta.

#5 Komodo

Ovaj nacionalni park se nalazi u Indoneziji u području Malih Sundskih ostrva. Park je prvobitno bio namenjen isključivoj zaštiti najvećeg guštera na svetu, jer ne žive ni na jednom drugom mestu, a od velikog su značaja za izučavanje teorije evolucije. Kasnije je zaštita proširena na celo ostrvo. 

#6 Puerto Princesa

Reč je o nacionalnom parku podzemne reke Porto Princese. Ona se nalazi na Filipinima i odlikuje je bogata flora i fauna. Ovo je jedina reka na svetu sa najvećim podvodnim plovnim delom. 

#7 Stona planina 

Stona planina nalazi se u Južnoafričkoj Republici. Dom je mnogim neobičnim životinjskim vrstama, posebno kornjačama, zmijama i divljim mačkama. Sa ove planine se pruža neverovatan pogled na Kejptaun. 

U drevna vremena imućni ljudi podizali su impozantne građevine upravo kao izraz imućstva. Ipak, te ideje su bile prožete i religijom, kulturom i tradicijom. 

U procesu gradnje, izražavale su zavidna saznanja o arhitekuri i građevini kao i geometriji i matematici drevnih naroda. Kada su konačno sve ideje otelotvorene, ove građevine postajale su glavne turističke atrakcije sveta.