8 mitova o šećeru u koje i dalje verujete, a nisu istiniti

Svi smo videli alarmantna istraživanja i naučne dokaze da se gojaznost povećava na globalnom nivou i da nam je šećer neprijatelj broj jedan. Iako se ishrana bogata šećerima zaista direktno povezuje sa raznim bolestima, postoje i mitovi o šećeru koji zapravo nisu tačni, a koje često uzimamo kao istinite. Saznajte u kojih 8 mitova o šećeru i dalje verujete, a nisu istina, čitajući nastavak teksta. 

„Svima nam je potreban šećer – to je osnovni izvor energije koji pokreće naše telo i naš mozak, zato nam je zaista neophodan„, rekla je Dženifer Hejt, kardiolog u jednoj njujorškoj bolnici.

„Ipak, svakako je zdravije da pacijenti konzumiraju više voća, povrća i proteina, zbog svih štetnih sastojaka koji se ubacuju u šećerne proizvode“, dodaje ona.

Mitovi  i istine o šećeru

#1 Mit: Neke vrste šećera su bolje za ljudski organizam od drugih

Istina: Svi tipovi šećera imaju isti uticaj na ljudsko telo

„Postoji ta ideja da različite vrste šećera imaju različit uticaj na ljude, ali to je mit“, rekla je Hateova. „Smeđani šećer, beli šećer, med… Svi su na kraju razloženi na istu stvar: glukozu. Sve vrste šećera su ugljeni hidrati koji se mogu koristiti kao glukoza.“

#2 Mit: Šećer utiče na decu da budu hiperaktivna

Istina: Ovo je potpuna neistina, jer nauka nikada nije uspela da poveže visok nivo šećera u krvi sa hiperaktivnošću.

„Ideja da šećer učini decu hiperaktivnom jedna je od najsmešnijih iluzija o šećeru“, rekla je doktorka Dženifer.

Završni istraživački rad objavljen od strane Marka Volraiha, šefa razvojne pedijatrije na Univerzitetu za zdravstvene nauke Univerziteta Oklahoma, zaključio je da šećer ne utiče na ponašanje kod dece.

#3 Mit: Šećer stvara zavisnost kao i teške droge

Istina: Nema dokaza da je šećer supstanca koja stvara zavisnost.

„Nema dokaza da se šećer može ponašati kao droga„, rekla je Dženifer.

„Ne možete biti pod dejstvom šećera, jer nema nikakvih dokaza da šećer izaziva zavisnost u ljudskom organizmu.“

Postoji više konfliktnih studija u vezi sa idejom zavisnosti od šećera.

Jedna francuska studija objavljena u 2013. godini povezuje žudnju za slatkišima sa „nagradnim“ centrom naših mozgova koji podstiču i droge. Studija je tada zaključila da šećer može biti još veća vrsta zavisnosti  od kokaina.

Međutim, ovo nije svojstvo samog šećera kao supstance, nego činjenice da osoba unosi šećer kako bi nahranila neku emociju i osećala se bolje. Nakon tog iskustva, ona postaje “zavisna” od šećera, jer šećer povezuje sa osećajem sreće koji je jednom proizveo. Ipak, u tom trenutku, ova činjenica postaje tema kojom bi se trebao baviti psihoanalitičar, jer je neophodno otkriti koju emociju i zašto hranite.

Neki lekari i istraživači objašnjavaju zavisnost od šećera kao situaciju u kojoj je osobi uskraćen šećer, pa ga zbog toga želi mnogo više nego kada joj je dozvoljen. Ova teorija dokazana je na primeru glodara koji su se ponašali kao “zavisnici” od šećera dok su ga dobijali u kontrolisanim uslovima.

Međutim, onog momenta kada su mogli da ga unose neograničeno, potpuno su izgubili interesovanje i prestali su da jedu šećer.

#4 Mit: Konzumiranje previše šećera uzrokuje dijabetes

Istina: Svi tipovi dijabetesa nastaju usled genetike i faktora životne sredine. Nije moguće da zdravo telo funkcioniše normalno, da luči dovoljnu količinu insulina i da dobijete dijabetes samo jer jedete slatkiše.

“Šećer nije uzrok dijabetesa. Kada imate dijabetes, ne proizvodite dovoljnu količinu insulina, koji pomaže da se glukoza apsorbuje u krvotok i da tako postane energija”, kaže Dženifer Hate.

Veća je verovatnoća da se dijabetes razvije kod ljudi koji su gojazni, nezavisno od toga da li jedu previše masti ili previše ugljenih hidrata, odnosno šećera. Gojaznost neretko prourokuje problem u radu pankreasa, što automatski dovodi do smanjene količine insulina u krvi.

#5 Mit: Veštački zaslađivači su zdraviji od šećera

Istina: Neke vrste veštačkih zaslađivača mogu biti i štetnije od šećera.

Iako veštački zaslađivači kao što je Stevia, imaju manje kalorija od šećera, istraživanja pokazuju da su osobe koje piju dijetalne sokove mnogo češće gojazne od osoba koje ne piju.

Studija objavljena u Američkoj nacionalnoj medicinskoj biblioteci pokazala je da saharin – veštački zaslađivač – izaziva veću zavisnost od kokaina.

Druga studija, objavljena od strane Američkog udruženja za dijabetes otkrila je da su osobe koje piju alkoholna i gazirana pića mnogo češće „žrtve“ dijabetesa nego osobe koje ne konzumiraju alkohol ili gazirane sokove.

#6 Mit: Šećer prouzrokuje karijes

Istina: Karijes nastaje zbog kiselosti organizma koja je uzrokovana hranom, pićem i lošom higijenom desni i zuba.

„Šećer nije uzrok gubitka zuba, nego kiselina„, kaže Mark Burene iz onlajn zajednice „Pitaj zubara“.

„Namirnice koje su zaista štetne su krekeri i hlebovi, a ne slatkiši. Kad pojedete nešto sa šećerom, bakterije, koje prirodno žive u vašim ustima konzumiraju i ovaj šećer. Bakterijski otpadni produkt je kiselina, pa nakon što imaju obrok, vaše bakterije izlučuju upravo tu kiselinu. Ona dalje šteti zubima, utičući na strukturu zuba i praveći karijes.“, dodaje on.

#7 Mit: Treba da eliminišete šećer iz svoje ishrane

Istina: Ljudima je glukoza neophodna za život.

Naravno, previše šećera će dovesti do problema o kojima smo već govorili, poput povećanja telesne težine i dugoročnih zdravstvenih problema. Ali, glukoza je od suštinskog značaja za naše telo.

„Ova ideja da je šećer sam po sebi loš za vas je mit„, tvrdi Hateova.

„Svima nam je potreban šećer, to je osnovni izvor energije i onoga što pokreće naša tela. Potrebno je preživeti, ali biti umeren.”

Novija istraživanja tvrde da eliminisanje šećera iz ishrane može biti problem dok se ne naviknete, odnosno dok vaše telo ne počne da troši masti kao izvor energije. U toj situaciji biste morali da dovedete telo do stanja ketoze.

Mediji često brkaju pojmove ketoze i ketoacidoze.

Ketoza je stanje tela koje se uspostavlja kada se ne unose ugljeni hidrati, a tada telo koristi masnoću kao energiju, dok je ketoacidoza pojava do koje dolazi kod nekontrolisanog dijabetesa i ona zaista može biti opasna.

Ipak, eliminisanje svih šećera iz vaše ishrane bilo bi gotovo nemoguće. Voće, krompir i druge skrobne namirnice se nalaze na visokom rangu glikemičnog indeksa, tako da biste morali eliminisati sve njih kako biste kompletno izbacili i šećer.

Ako ste umereni i hranite se zdravo, u smislu izbegavanja nezdrave, brze hrane, onda nema potrebe da emilinišete umereno unošenje šećera. Vaše telo šećer pretvara u energiju koju koristi vaš mozak.

Ipak, ako znate da ovu supstancu unosite previše, onda svakako možete da razmislite o doziranju šećera, ne zbog njegove štetnosti, nego zbog problema koji nastaju kao posledica ubeđenja da je ogromna količina šećera neophodna.

#8 Mit: Šećer je uzrok svih zdravstvenih problema

Istina: Šećer je retko jedini razlog bilo koje bolesti. Nikada nije moguće da je samo i jedino šećer uzrok nastanka bolesti srca ili gojaznosti.

Nema sumnje da šećer doprinosi gojaznosti. Ali to nije jedina stvar koju treba uzeti u obzir kada pokušavate da vodite zdrav način života.

„Ležerna ishrana ima puno kalorija i obično se previše obrađuje„, kaže Heteova.

„Vrlo je jednostavno – ako jedete puno kalorija, dobićete nepoželjnu težinu i postaćete nezdravi, što ponovo nema veze sa šećerom kao konkretnom supstancom.“

Dakle, iako smo do sada verovali u ovih osam mitova o šećeru i iako smo ih upravo razbili naučnim činjenicama i dokazima, prekomerno unošenje šećera svakako nije dobro za vaše telo i zdravlje. U tome se slažu i naučnici na strani sladokusaca i oni koji smatraju da je šećer zlo.

Ako imate problema sa prekomernom težinom ili nekom bolešću, izlečite i uzrok i posledicu, a ne samo posledicu.

Ako unostite prekomerne količine kalorične hrane ili slatkiša, zapitajte se zašto to radite i koju emociju hranite. Kada rešite uzrok svojih problema i sama posledica će brže nestati.

Isto tako, ako odlučite da se hranite zdravije, posavetujte se sa stručnjakom koji vam neće eliminisati sve korisne namirnice iz ishrane, kao što to rade moderne, popularne dijete.