adl adl

8 najboljih univerziteta u Evropi

3

Nakon američkih koledža Ajvi Lige, nije na odmet informisati se i o najboljim univerzitetima u Evropi. Ima raznih rang lista, koje svake godine objavljuju koji su to univerziteti najtraženiji i najbolji prema određenim kriterijumima i uslovima koje bi trebalo da zadovolje. Mi ćemo ovde izdvojiti 8 evropskih najprestižnijih univerziteta.

oxford

Univerzitet u Oksfordu

Univerzitet Oksford osnovan je 1096. godine. Smatra se najstarijim univerzitetom na engleskom govornom području. Sastoji se od 38 nezavisnih koledža i 6 stalnih privatnih verskih škola.

Univerzitet se naglo razvio od 1167. godine, kada je engleskim studentima zabranjeno pohađanje nastave na Univerzitetu u Parizu. Posle sukoba između studenata i lokalnog stanovništva 1209.godine, neki od profesora pobegli su na severozapad, gde su osnovali Univerzitet Kembridž. Od tog vremena su veliki rivali, a ova dva univerziteta ponekad se označavaju zajedničkim nazivom Oksbridž.

Nastava se odvija po tutorskom principu, a zanimljivo je da studenti mogu da odaberu koji god žele jezik na kom će pratiti nastavu. Kao i u Kembridžu, i ovde je akademska godina podeljena na tri perioda. Do 1960. na Oksfordu su bile obavezne školske uniforme, ali i danas se mogu videti studenti koji ih nose.

Procedura prijema na Oksford obavlja se na svakom koledžu posebno, kako bi se obezbedilo da zaista najbolji upišu ovaj univerzitet. Studentima nije dozvoljeno da u istoj školskoj godini konkurišu i na Oksfordu i na Kembridžu. Selekcija se bazira na postignutim rezultatima na testovima, pisanom radu koji šalje kandidat, reputaciji srednje škole iz koje dolazi i intervjuima koje sa kandidatima rade tutori.

Univerzitet u Kembridžu

Univerzitet u Kembridžu drugi je najstariji anglofonski univerzitet na svetu koji radi neprekidno od osnivanja. Moto univerziteta je:Hinc lucem et pocula sacra, što na latinskom znači: Odavde svetlost i dragoceno znanje. Univerzitet je osnovala grupa učenjaka koji su 1209. godine otišli iz Oksforda posle sukoba sa tamošnjim žiteljima. Univerziteti u Oksfordu i Kembridžu su vremenom postali značajan deo britanske kulture i istorije. Vekovima se među njima razvijao rivalitet.

Kembridž je organizovan na principu autonomnih i samoupravnih koledža, koji svi imaju svoju imovinu i prihode. Većina koledža obrazuje studente u širokom spektru akademskih disciplina, iako se neki specijalizuju za pojedine oblasti (recimo, Gonvilov i Kajusov koledž je naročito jak u medicinskim naukama).

Fakulteti su odgovorni za predavanja, seminare, istraživački rad i utvrđivanje nastavnog programa. Njih nadgleda poseban savet. Centralnu administraciju univerziteta predvodi vicekancelar (ima funkciju rektora). Biblioteke postoje na svim nivoima, od Univerziteta (Univerzitetska biblioteka Kembridža), preko odseka, do multidisciplinarnih biblioteka u pojedinim koledžima, koje služe uglavnom studentima na osnovnim studijama.

UniversityOfZürich

Švajcarski federalni institut za tehnologiju

Švajcarski federalni institut za tehnologiju (ETH) u Cirihu je univerzitet na kom se izučavaju nauka, tehnika i tehnologija. Kao i njegova sestrinska institucija, Politehnička škola u Lozani, nalazi se pod patronatom Odeljenja za domaće poslove Vlade Švajcarske. ETH se smatra jednim od najboljih univerziteta u svetu i evropskim ekvivalentom američkom MIT-u. Trenutno je rangiran kao sedmi najbolji svetski univerzitet za sve one koji žele da postanu inženjeri ili naučnici. Među dobitnicima Nobelove nagrade, njih 21 su nekadašnji studenti i profesori ETH-a. Najslavniji među njima je svakako Albert Ajnštajn.

Kao i svaki državni univerzitet u Švajcarskoj, ETH ima obavezu da primi svakog švajcarskog državljanina koji je položio maturu. Strani državljani mogu da pohađaju ETH ako polože prijemni ispit. Pri tome, ne moraju da imaju svedočanstvo o ranijem školovanju. Nastava na ETH je teorijski orijentisana, sa velikom zastupljenošću matematike. Odvija se na nemačkom jeziku.

Bologna-vista02

Univerzitet u Bolonji

Na Univerzitetu u Bolonji, najstarijem u Evropi i svetu, školovala su se neka od najvećih imena italijanske književnosti, kao što su Dante, Petrarka i Bokačo. Danas Bolonjski univerzitet čine 23 fakulteta, 68 odeljenja i 93 biblioteke, koje se, pored Bolonje, nalaze u kampusima u obližnjim gradovima – Ćezeni, Forliju, Raveni i Riminiju. Najznačajniji su Pravni fakultet, Fakultet političkih nauka, Fakultet književnosti i filozofije i Medicinski fakultet. Tu se školuje oko 70.000 studenata iz celog sveta.

sorbonne

Univerzitet u Parizu – Sorbona

Sorbona je jedan od najstarijih univerziteta na svetu. Osnovao ga je 1257. godine francuski teolog Robert de Sorbon kao francusku bogosloviju za siromašne studente. Univerzitet se, međutim, jako brzo razvija i krajem 13. veka, 20.000 studenata iz cele Evrope studira na Sorboni.

Usled specijalizacije savremenih nauka, 1970.g, Sorbona se deli na 13 autonomnih univerziteta specijalizovanih u različitim oblastima, od kojih je jedan zadržao staro zdanje: Paris IV Sorbonne, i generalno kada se govori o Sorboni, misli se na Univerzitet Pariz IV.

Srednjevekovna zdanja su se vremenom obogaćivala i Sorbona danas predstavlja riznicu, kako nematerijalne, tako i materijane baštine. Njeni amfiteatri su fascinantni, čuvene freske i slike krase njene sale i hodnike. Rektorat Pariza se i dalje nalazi na „staroj“ Sorboni.

Mnogi svetski velikani studirali su na Sorboni. Neki od njih su naučnici Amper, Marija i Pjer Kiri, Klod Levi-Stros, Balzak i mnogi drugi.

imperial_1707117c

Imperial College London

Imperial College London je univerzitet stipendista svetske klase, sa širokim izborom od naučnih istraživanja, preko inženjeringa i medicine, sa posebnim akcentom na njihovu primenu u industriji, trgovini i zdravstvu.

Osnovan je 1907.godine, a nalazi se u srcu Londona. Dosledno je uvek među prva tri univerziteta u Velikoj Britaniji. Koledž ima preko 3.000 akademskog i istraživačkog osoblja i oko 15.000 studenata iz preko 125 različitih zemalja. Reputacija u izvrsnosti u obrazovanju i istraživanju u nauci, inženjerstvu, medicini i biznisu privlači studente i osoblje najvišeg međunarodnog kalibra. Zaposleni u Imperial-u često su konsultovani od strane vlade, a takođe delaju kao članovi stručnih tela i savetnici industrijskom sektoru.

Imperial ima tri fakulteta: Inženjering, prirodne nauke i medicinu, Imperial College Business School i Centar za saradnju na kurikularnim studijama. Interdisciplinarno istraživanje je promovisano kroz nekoliko instituta, na primer, Grantham Institut za klimatske promene i Energy Futures Laboratoriju. Pruža diplomske i postdiplomske studije u svim granama nauke, inženjeringa i medicine.

Kopenhagen_Universitaet_1600

Univerzitet u Kopenhagenu

Univerzitet u Kopenhagenu je osnovan 1479.godine i predstavlja najstariji i najveći univerzitet u Danskoj. Univerzitet ima studentsko telo od 37.000 studenata, uključujući 2300 stranih studenata. Pet fakulteta – Zdravstvenih nauka, Humanističkih nauka, Prava, Društvenih nauka i Teologije nalaze na prostoru četiri kampusa u Kopenhagenu, a obuhvataju oko stotinu različitih instituta, odeljenja, laboratorija, centara, kao i muzeja i botaničke bašte.

Istraživanje i nastava na Univerzitetu ima za cilj da pripremi studente za širok spektar radnih mesta u privatnom i javnom sektoru. Iz tog razloga, obrazovanje na Univerzitetu pokriva specifične veštine i naučne metode, kao i druge više teorijske veštine koje će omogućiti diplomcima da poboljšaju svoje kvalifikacije. Nastava i istraživanje su blisko integrisani da bi se ovo postiglo, najpre od strane, prema njima ravnopravno značajnog u svakodnevnom radu, akademskog i naučnog osoblja i kad god je moguće, zasnivanje učenja na istraživanju.

Univerzitet u Kopenhagenu je “proizveo” ne manje od 8 Nobelovaca. Univerzitet nudi širok spektar master studija na engleskom jeziku, kao i veliki broj individualnih kurseva na engleskom jeziku za razmenu i gostujuće studente.

090506viennauni1

Univerzitet u Beču

Univerzitet u Beču osnovao je vojvoda Rudolf IV 1365.godine. To je najstariji univerzitet na nemačkom govornom području i jedan od najvećih u Centralnoj Evropi.

Trenutno, oko 91.000 učenika je upisano na Univerzitetu u Beču. Nudi preko 188 kurseva koji se mogu pohađati, od kojih su njih 56 programi akademskih studija, 117 master programa, 4 Bachelor programa i 11 programa doktorskih studija.

Sa osobljem od 9.400 zaposlenih, od kojih su 6.700 akademski građani, Univerzitet u Beču je najveća nastavna i istraživačka ustanova u Austriji. Ona ima za cilj da se održi širok spektar studija, ali u isto vreme da promoviše nove i inovativne oblasti istraživanja, kao i da uspostave nove kontake između studenata.

Komentari3 коментара

Ostavite komentar