Sofokle Antigona analiza dela

Kada je u pitanju lektira Antigona analiza dela uvek počinje svrstavanjem ove drame među klasične tragedije starogrčke umetnosti. Kako je Antigona lektira koja se izučava još u ranim razredima srednje škole, razumevanje dela je od izuzetne važnosti za svakog čitaoca. U nastavku se nalaze prepričana lektira Antigona analiza uz detaljan osvrt na činove, kao i opis likova čije je karaktere Sofokle temeljno dočarao u delu.

Lektira Antigona – osnovni podaci o delu:

Pisac: Sofokle

Književni rod: drama

Književna vrsta: tragedija

Vreme radnje: V vek pre nove ere

Mesto radnje: Teba

Tragedija Antigona likovi

Kada je u pitanju Antigona karakterizacija likova je izuzetno zanimljiva, jer je Sofokle vrlo slikovito opisao njihove karaktere koji simbolišu neke univerzalne vrednosti i principe. Glavni likovi dela Antigona simbolizuju međusobno suprotstavljene ideale i težnje, a sukob nepomirljivih stavova na kraju dovodi do katastrofe koja je opisana u eksodi. Osim dole navedenih glavnih likova, u drami se pojavljuju i mudrac Tiresija, stražar, hor i glasnici.

Antigona – tragični junak

Antigona je Edipova kćerka i Ismenina sestra, a njena sestrinska ljubav prema bratu ju je učinila simbolom snažnih ženskih emocija kojima je suprotstavljena neprikosnovena muška vlast. Antigona je hrabra i istrajna u svojim odlukama jer svoju savest i sestrinsku dužnost stavlja ispred zakona i kralja, zbog čega na kraju i strada. Njena tragična krivica nije u inatu ili nepromišljenosti, već u težnji ka slobonom razmišljanju i savesnom postupanju.

Antigona je simbol usamljenog i nemećnog pojedinca koji se bori protiv vlasti u liku Kreonta, pa je njeno stradanje neminovno. Iako je svesna posledica svojih postupaka – stradanja i ispaštanja, Antigona ne mrzi, pa su se izdvojile njene reči: za ljubav, ne za mržnju, ja sam rođena kao simbol ženske požrtvovanosti i borbe za ljubav i slobodu.

Ismena – Antigonina sestra

Ismena je Antigonina sestra, a Edipova kćerka. Za razliku od Antigone, Ismena se poslušno pokorava kraljevim naređenjima ne želeći da izaziva ionako nesrećnu sudbinu koja je zadesila njenu porodicu.

Kreont – tebanski kralj i Antigonin ujak

Kreont je kralj Tebe, koji je izazvao tragediju velikih razmena nakon što je zabranio da se Polinik (Antigonin i Ismenin brat) pokopa, a nakon toga i osudio na smrt Antigonu koja se suprotstavila kraljevom proglasu. Dosledan je svojim idealima zbog kojih je izazvao niz tragičnih događaja, nakon čega i sam postaje izgubljen i očajan (ta nema me više, ništa sam ja).

Hemon – Kreontov sin zaljubljen u Antigonu

Hemon je Kreontov sin, zaljubljen u Antigonu. Pogođen je očevom odlukom koja Antigonu osuđuje na smrt, te u mržnji prema njemu, a u ljubavi prema Antigoni, oduzima sam sebi život probadajući se mačem. Kreontova žena Euridika proklinje Kreonta i izvršava samoubistvo nakon saznanja o smrti svog sina.

Antigona kratak sadržaj (prepričana lektira):

Strukturu dela Antigona čine prolog (početni deo), pet epizoda (činova), i eksoda (završni deo). U eksodu je uključena i katastrofa drame.

Prolog

Antigona saopštava sestri Ismeni o odluci Kreonta, kralja Tebe, da se njihov poginuli brat Polinik ne može sahraniti sa svim počastima. Povod za kraljevu odluku je sukob braće Polinika i Eteoklea, u kome je Polinik ušao u Tebu da nasilno preuzme bratov presto verujući da je tako pravedno. Nakon smrti braće, kralj dozvoljava da se Eteokle kao branilac prestola i države sahrani kako dolikuje, dok tu mogućnost uskraćuje Poliniku – rušitelju Tebe.

Antigona nije spremna da prihvati zabranu oplakivanja i sahrane brata, i govori sestri kako nije spremna da se odupre božanskim zakonima i sestrinskoj ljubavi, te da će radije umreti nego dopustiti da psi raznesu telo njenog brata.

Ismena odbija da podrži Antigonu, ne želeći da izaziva novu nesreću koja u prošlosti nije zaobilazila njenu porodicu: Njihov Otac Edip je saznao da se greškom oženio sopstvenom majkom i sa njom dobio Antigonu, Ismenu, Eteokla i Polinika, nakon čega je sam sebi iskopao oči, a majka im se obesila, dok su se braća međusobno poubijala u borbi.

Prva epizoda

Prva epizoda počinje zvaničnim saopštenjem kralja Kreonta da se Polinik neće sahraniti na tradicionalan način, jer je za života predstavljao pretnju i opasnost za Tebu. Stražar ga obaveštava da je neko već prekršio naređenje, te da je Polinikovo telo zakopano. Kreont pobesni zbog nepoštovanja njegove odluke, i naredi da se krivac pronađe.

Oglašava se hor koji pesmom odaje divljenje čoveku, njegovoj snalažljivosti i umu. Ova horska pesma je jedna od najlepših u drami, jer predstavlja himnu čoveku.

Druga epizoda

Stražar pronalazi Antigonu koja oplakuje brata i dovodi je pred Kreonta. Antigona jasno daje do znanja da božje, svete zakone koji su stariji i kojih svako treba da se drži, ne želi da potčini ljudskim (kraljevim). Pojavljuje se i Ismena koja želi da podeli sa sestrom odgovornost, ali Antigona to odbija.

Hor se ponovo oglašava pesmom koja govori da dom koji je pogođen nesrećom, uvek biva na meti bogova koji nastavljaju da ga potresaju. Hor poručuje da će jad pratiti svaku generaciju ove porodice, aludirajući time na Edipa i njegovu nesreću.

Treća epizoda

Odvija se dijalog između Kreonta i njegovog sina Hemona, koji je zaljubljen u Antigonu. Hemon pokušava da odvrati oca od odluke da osudi Antigonu na smrt, pozivajući se na narod koji je na njenoj strani. Takođe, Hemon tvrdi da je velika vrlina poslušati šta drugi misle i govore. Ipak, samouvereni Kreont odbacuje sinovljeve molbe, tvrdeći da državom vlada kralj a ne narod, te da su strogost i doslednost ono po čemu se ocenjuje autoritet vladara. Kreont donosi odluku da se Antigona zazida živa, i da joj se daje onoliko hrane koliko je dovoljno da se produže njene muke.

Četvrta epizoda

Antigona jadikuje nad svojom sudbinom, žalosna što nije rodila decu i ostvarila svoje snove. Njena tugovanje je praćeno horskom pesmom koja slavi njenu hrabrost, pravednost i smelost.

Peta epizoda

Mudrac Teresija nagovara Kreonta da odustane od izvršenja stroge kazne, pozivajući se na svoje mudračko iskustvo. Kreont oseća da je povredio svete zakone donoseći ovu strašnu odluku, ali već biva kasno.

Eksoda

Glasnik donosi tragične vesti: Antigona se obesila u svojoj grobnici, a za njom je ušao i Hemon, u nameri da je spasi. Nailazi Kreont koji želi da spreči još veću tragediju, a Hemon se probada mačem i tako oduzima sebi život.

Kreontova žena i Hemonova majka diže ruku na sebe usled žalosti za sinom, a Kreont ostaje u očaju i tuzi jadikujući zbog nepromišljene odluke koju je doneo. Kreont krivi sebe za nesreću koja ga je snašla, a tragedija se završava horskom pesmom koja poručuje da božji red ne treba remetiti nikad, jer se u suprotnom plaća visoka cena.

Antigona citati koji se pamte

Tragedija Antigona je svetu poklonila i nekoliko mudrih citata koje izgovaraju i poznaju čak i oni koji delo nisu pročitali. Ove čuvene rečenice se pripisuju glavnim junacima dela, iako su se pretvorile u pouke koje su nadživele dramu, a i njenog autora.

• A ja za ljubav samo na taj dođoh svet. – Antigona
• Tvrdoglavost je isto što i bezumlje. – mudrac Tiresija
• Za nemogućim ne valja težiti. – Ismena
• Čovek najviše onakav vredi, što je svakog znanja pun. – Hemon
• Ne voli niko glasnika loših vesti. – Stražar
• Za ljubav, ne za mržnju, ja sam rođena! – Antigona

Sofokle – osnovni podaci o piscu

Sofokle (oko 495-406/5) je jedan od tri najznačajnija grčka tragičara (pored Eshila i Euripida), koji važi za vrlo plodnog dramskog pisca: pripisuje mu se čak 130 drama, od kojih je 114 poznato po imenu. Nažalost, sačuvano je samo sedam njegovih drama, a to su Ajant, Elektra, Car Edip, Antigona, Edip na Kolonu, Trahinjanke i Filoktet.

Sofokle je značajno doprineo razvoju drame jer je u nju uneo nekoliko novih elemenata. Uveo je trećeg glumca, oslobodio je pisca obaveze da bude protagonista, povećao je broj lica u horu sa 12 na 15 i prvi je obogatio svoje drame junakinjama. Ono na šta se Sofokle usredsređuje prilikom pisanja je slikanje karaktera, strasti i emocija čovekovih, što se vidi i na primeru Antigone.

Kada je u pitanju Sofokle Antigona je jedno od najznačajnijih obeležja njegovog stvaralaštva i svetski popularno i cenjeno književno dela, zbog čega se smatra izuzetno važnom lektirom koju je potrebno temeljno analizirati i razumeti. Ukoliko ipak niste ljubitelji knjiga, uvek se možete odlučiti i na odlazak u pozorište, jer je upravo čuvena tragedija Antigona jedna od najučestalijih predstava koja se izvodi na pozorišnim daskama širom Srbije.