adl adl

Asistent na fakultetu – Moj (budući) posao – Andrej Josifovski

Pogledajte kako izgleda posao asistenta na fakultetu koji predstavlja asistent Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Andrej Josifovski.

Moje ime je Andrej Josifovski. Ja sam asistent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Potrudiću se da vam pružim uvid u ono čime se bavim. Pogledajte video o tome kako izgleda posao asistenta na fakultetu, šta podrazumeva i kako može izgledati baš tvoj budući posao.

Čime se bavi asistent na fakultetu?

Pre svega, ja sam po vokaciji arhitektka, a onda sam uzročno posledično postao asistent na fakultetu. Vrlo lako se postaje asistent, suštinski završite osnovne studije, završite master studije, onda upištete doktorske i posle toga samo treba da pobedite na konkursu. Kada kolegijum glasa za vas – postajete asistent.

Koje su odgovornosti jednog asistenta?

Asistent je u stvari saradničko zvanje nekoga ko učestvuje u odvijanju nastave, drži vežbe i pomaže svojim profesorima, odnosno doecentima, u organizaciji i držanju predavanja. Naravno tu je i veliki broj fizičkih poslova,  kako ja to zovem. U smislu pravljenja spiskova za ispite, pravljenje spiskova za vežbe, unošenje poena sa kolokvijuma i tako dalje.

moj budući posao asistent na fakultetu Andrej Josifovski

Kako izgleda radni dan asistenta na fakultetu?

I tu je posao vrlo lak. Ustanete ujutru, recimo oko 6:30, onda se spremite, u 7:30 dođete na posao. Obično vežbe počinju u 8 / 8:15, tih akademskih 15 minuta kako je napisano u rasporedu, ili ono što kažemo po kurikulumu.

U principu, ja konkretno u ovom prolećnom semestru imam vežbe sa sve tri godine osnovnih akadmeskih studija. To su prva druga i treća. Ja sam asistent na departmanu za arhitektnostke tehnologije. Tačnije, arhitektonske konstrukcije, materijali i fizika zgrada.

Bavim se arhitektonskim konstrukcijama, radim i doktorat na temu iz te oblasti. Sam dan kreće kada uđete na vežbe. Vežbe jedne grupe traju otprilike 4 sata. Na svim tim vežbama, u zavisnosti od toga koja je godina, različita je priprema za same vežbe, a različit je i pristup i realizacija nastave. Uvek morate da vodite računa o tome koliko ko zna.

moj budući posao asistent na Arhitektonskom fakultetu Andrej Josifovski

To je deo asistentskog posla koji je ispred kamere. Ima dosta toga što je iza, skriveno. To je ustvari sva ta priprema i neke stvari koje oduzimaju puno vremena, a jako su važne. Pregledanje njihovih zadataka i kolokvijuma, gde vi morate da obratite računa da pregledate na najbolji mogući način, jer je problem ako to ne uradite. Onda neke greške, na koje ste propustili da ukažete, mogu da se smatraju ispravnim i onda se sa tim greškama nastavi dalje, što nikako nije dobro da se uradi.

Koje su prednosti posla asistenta na fakultetu?

Najlepše stvari upravo dolaze u radu sa studentima, bar je to ono kako ja posmatram. Pogotovo sa studentima prve godine. Volim rad sa studentima svih godina podjednako, al’ pre svega, jako je bitno da najmlađe naučite, odnosno da ih izvedete na akademski put. Odnosno da oni jednog dana postanu to zbog čega su upisali fakultet. Konkretno ovde inžinjeri arhitekture.

Kao što sam rekao, odgovoran je posao, ali vrlo zanimljiv. Ja pokušavam da im to približim na način kako sam ja želeo da meni bude približeno dok sam ja bio student i pokušavam da nadomestim sve ono što eventualno ja nisam imao na svojim vežbama i predavanjima.

Da li radiš samostalno ili sa profesorom?

Zavisi od profesora do profesora. U principu, svaki asistent ima svoj matični predmet. Svi smo mi asistenti na određenom departmanu, ali svaki asistent ima kabinet u kojem sedi i samim tim je vezan za matični predmet. Vezan je i za pripremu kolokvijuma i kasnije njihovo pregledanje, unošenje ocene itd. Da li određeni asistent i sastavlja i pregleda i unosi ocene, zavisi od dogovora sa profesorom i volje profesora.

Profesori na Arhitektonskom fakultetu i asistent Andrej Josifovski

Ja imam tu sreću da moj profesor pripremi sve, mene pozove, ja prebacim u elektronski oblik, on pregleda, ja unesem ocene. Iskren da budem, većinu kolokvijuma zaista pregledaju sami profesori, a asistenti su tu da pripomognu u nekom delu i da unesu ocene. To nam je svima fizički posao, to je trenutak gde nas profesori uključuju u proces, da bi mi jednog dana bili dostojna zamena

Što se tiče organizacije same nastave, dogovora, sastanaka… To je sve na nivou šta se na toj tematskoj celini radi, odnosno po terminskom planu kada se šta dešava. Da li su te nedelje predviđene neke predaje kolokvijuma ili su to ispiti, kolokvijumi ili neki ispitni rok koji je zaostao, od toga zavise sastanci i sama organizacija nastava.

Opet, zavisi od predmeta do predmeta. Pa se sa određenim predmetnim profesorom dogovaramo ili ako su to dežurstva za ispite.

Kako se postaje asistent na fakultetu?

Tu je stvar u principu jednostavna, morate da date sve od sebe. Na početku je bila moja vizija da ja zaista želim da budem najbolji u tome čime se bavim. Ne u smislu da ja budem najbolji od svojih kolega, već da najviše naučim iz te materije kojom ću se baviti. U smislu – jednog dana hoću da budem majstor svog zanata.

Ako bi se gledao prosek, zaista sam uspeo. Bilo je studenata koji su bili bolji od mene i zaista svaka čast na tome. Opredelio sam se kasnije da se bavim arhitekturom, krenuo sam da radim u jednom birou čim sam diplomirao – 15. jula 2014. godine. Radio sam u birou dok me nisu pozvali profesori koji su bili moji mentori na jedan konkurs koji je bio raspisan, sa željom da postanem njihov asistent.

To je sve prethodilo tome da su moji profesori, a ranije i asistenti, dok nisu napredovali u karijeri pratili moj razvoj, konkretno na predmetu arhitektonske konstrukcije gde sam bio kod, sada svog, profesora Dragana Marčetića. On je ispoljio to da sam mu ja bio jedan od najboljih studenata koje je on imao iz te oblasti, a i mene zahvaljujući tome zaista zainteresovao. Dalje tokom studija, kod prof. Branislava Žegarca, Zorana Stepanovića itd, koji su ljudi u čijem kabinetu sedim i radim.

asistent Andrej Josifovski na terenu

Postoji taj saradnički deo, gde vi kao student demonstrator, praktično na našem fakultetu bez ikakve nadoknade radite na određenim predmetima i gde su mene jednu godinu ,,švercovali’’  dok još nisam bio na master studijama. Kasnije i na master studijama u svakom semestru radio sam kao student demonstrator, odlazio u salu, učio od njih, dalje unapređivao svoje znanje.

Radio sam i sa studentima, odnosno uvežbavao deo gde imate komunikaciju sa studentima, gde treba da odgovorite na pitanja studenata. Odnosno da se direktno nađete u problemu koji treba da rešite i da praktično njima objasnite kako se to radi. To je ujedno stvar koja prethodi tome da se raspisao konkurs na departmanu, zatim se usvaja komisija tog konkursa, ta komisija kasnije bira kandidata ili određeni broj kanditata.

Oni se rangiraju po proseku, ostalim aktivnostima na fakultetu i određenim stručno umetničkim relevantnim radovima. Kada su svi kandidati završili u određenoj tabeli, tj. provukli kroz filter – oni su tu izabrali mene. Posle toga, predlog odlazi u nastavno naučno veće, gde se glasa za određenog kanditata. Kada kolegijum izglasa dobijate saradničko zvanje asistent na univerzitetu.

Da li misliš da je posao asistenta na fakultetu nešto čime bi mogao da se baviš? Piši nam u komentarima ili postavi pitanje.

Pogledajte / pročitajte korisne informacije o drugim poslovima:

Podeli