Bakar
Dve najvažnije rude bakra:
– halkopirit CuFeS2
– halkozin Cu2S
pratioci su Au, Ag, Zn, Pb, Fe
Pirometalurški postupak dobijanja: koncentracija bakra u rudama je mala (0,8%), da bi se povećala vrši se oplemenjivanje rude, odnosno dobijanje koncentrata. Vrši se flotacija. Usitnjena ruda se ubaci u flotacione ćelije i dodaje se voda da bi se izemšalo i kroz sve to se produvava vazduh. Nekorisni deo rude se kvasi vodom (hidrofilan je) i pada na dno u vidu flotacionog mulja. Korisni deo se ne kvasi vodom, već se vezuje za mehuriće vazduha i isplivava gore.
Ruda se prži posle oplemenjivanja, da bi se otklonio sumpor tj. Deo sumpora u vidu SO2. Taj dobijeni proizvod se dalje zagreva sa koksom i kvarcnim peskom, i nastaju dva proizvoda, teži, bakrenac i lakši, zgura (nečistoće).
Bakarni kamen se izlije u konvertor, doda se kvarcni pesak i tu se zagreva. Produvava se vazduh ponovo da bi se odvojio sumpor koji je vezan za gvoždje i samo gvoždje da bi na kraju nastao proizvod, blister bakar (plikasti), pun neravnina.
Blister bakar mora se prečistiti. Prvo se termički rafiniše, pa onda elektrolitičkim putem, dobija se 99,99% čist bakar. U termičkoj rafinaciji on se zagreje i putem kiseonika se očisti od nečistoća. Izlivaju se ploče od njega, one idu na elektrolitičku rafinaciju. Anoda i katoda su uronjene u elektrolitu. Kada se spoji u strujno kolo, anoda se rastvara u elektrolitu, a oko katode se taloži prečišćeni bakar. Rastvor koji ostaje je anodni mulj. Iz njega se izvada Au i Ag.
Osobine bakra: dobar je provodnik, od njega se prave dalekovodi, generatori. Stajanjem na vazduhu se prevuče baznim oksidom, koji ga štiti od dalje oksidacije. Teško se topi i lije zbog sumopora. Nekoliko legura bakra su: običan mesing, specijalni mesing, bronza i alpaka.
