adl adl

Besede u Zoranovu čast

0

„Neko živi od srca, neko od čekića, a mnogi od mikrofona“

Besedništvo – umetnost na vrhu društvenih vrednosti, ali i pomoćno sredstvo u politici

Takmičenja „Besede u Zoranovu čast“ koja su se ove godine održavala širom Srbije  imaju poruku da šire ideale bivšeg predsednika Demokratske stranke i tako da probude želju u svim mladima da se bore za neku bolju budućnost Srbije, a i bez obzira na političku orijentisanost. Takva manifestacija nas je ujedno i podsetila koliko je vazno za jednu zemlju, a i za samog pojedinca, umeti dobro govoriti tako da sagovornicima odrzavate paznju.

Rhetor- besednik je pojam koji se prvo javlja kod Homera, početkom IV veka p. n. e.  Retorika predstavlja teoriju, skup svih pravila o lepom govoru, a besedništvo (govorništvo) je praksa u kojoj se ta pravila primenjuju. Prvi koji su počeli negovati govorništvo bili su sofisti, kojima je bio cilj da na antičkim agorama, svojim lepim govorom ubede slušaoce u njihova verovanja. Dositej Obradović je jednom napisao da je „retorika srce množestva ljudi dobijati i celi narod na sve što je dobro, pohvalno i opštepolezno sklanjati i dovoditi.“

Možemo pomenuti da postoji sudsko, političko i prigodno besedništvo. Sudsko je ono koje srećemo u optužama i odbranama; političko podstiče ili se od nečega odvraća; prigodno – ono koje nešto hvali ili kudi.

„Neko živi od srca, neko od čekića, a mnogi od mikrofona“, davno je rekao srpski aforističar Filip Mladenović. Besedništvo u politici je, kako vidimo po istoriji iste, dosta rizično i često je plaćeno glavom. Vidimo samo Cezara, Kenedija, Miloševića, Đinđića…Kako bi došli na vlast i na istoj ostali ili delimično učestvovali, nezaobilazno je pristupiti besedničkoj veštini.

„U politici nema mikroskopa ni skalpera, nema apotekarske vage, ni keramčkog točka – najubojitije oruđe i oružje je izgovorena reč“, bile su pozdravne reči na završnoj manifestaciji „Besede u Zoranovu čast“.

Jedna od učesnica i zastupnica trećeg mesta takmičenja održanog u Beogradu,student Fakulteta političkih nauka Ivana Vukić navodi da je cilj manifestacije „održavanje tradicije koja se poštuje već sedam godina, a razlozi zbog kojih ljudi odlučuju da stanu na scenu jeste da kroz svoju besedu, politički neutralnu, kažu ono što misle. Najvažnije je od svega je to što možete čuti mlade i ambiciozne ljude sa idejom, koji će jednog dana, nadamo se, voditi državu.“

U srpskoj populaciji ima onih koji smatraju da je Zoran Đinđić krenuo u pravom smeru ka zaustavljanju „krvarenja“ koja su zadesila ovu državu, ili pak ima i onih koji su smatrali da nije tako tragično završio, dokazalo bi se da njegov cilj nije bio blagotvoran ni za jedno političko pitanje u tadašnjoj Srbiji.

Na pitanje šta misli o samoj organizaciji manifestacije Ivana je odgovorila „Pre dana rezervisanog za premijeru organizuje se priprema kako bi oni koji imaju problem sa tremom i javnim nastupom bez straha izašli pred publiku i članove žirije. Mene samo iznenađuje jako mali broj prijavljenih, moožda je to zbog lošeg reklamiranja.“

Uvek se pri ovakvoj apolitičkoj organizaciji pomisli da uvek ima možda nečeg propagandnog, ona nas je uverila da „nije dozvoljeno da besede budu uvredljivog i diskriminišućeg sadržaja i mislim da tako niko nije bio oštećen zbog toga što ima neke svoje rezone. Po mom mišljenu, o tome najbolje svedoči činjenica da je predsednik žirija bio neko ko pripada umetničkoj grani.“

Stručnjaci navode kako bi bilo najkorisnije da se ovakav vid obraćanja uvede u sve obrazovne ustanove i da o nekoj određenoj temi, učenici i studenti mogu „staviti“ svoje misli na papir i to prezentovati. Ne samo da bi tako razvijali govorne sposobnosti, već bi naučili da razvijaju toleranciju i kritičko razmišljanje.

Ostavite komentar