Bilans stanja

Bilans stanja je računovodstveni finansijski izveštaj koji pokazuje bilansnu imovinu sa jedne strane i način finansiranje te imovine sa druge strane. Pretpostavljam jednakost te dve strane, odnosno aktive i pasive.

Na strani aktive se vide potencijali preduzeća, odnosno ono čime preduzeće raspolaže.

 

Aktiva                                            Bilans stanja                                                          Pasiva

I Neuplaćeni upisani kapital II Stalna imovina Nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja i oprema Dugoročni finansijski plasmani III Obrtna imovina Zalihe Potraživanja Kratkoročni finansijski plasmani Gotovina i gotovinski ekvivalenti IV AVR V Ukupna imovina VI Gubitak iznad visine kapitala           VII Ukupna aktiva

I Kapital Osnovni kapital Neuplaćeni upisani kapital Emisiona premija Rezerve Neraspoređeni dobitak Gubitak Otkupljene sopstvene akcije II Dugoročna rezervisanja III Dugoročne obaveze HoV Dugoročni krediti IV Kratkoročne obaveze Kratkoročne HoV Finansijske obaveze Kratkoročni krediti Poslovne obaveze V PVR VI Ukupna pasiva

 

Stalna imovina – vezana u dužem vremenskom periodu za preduzeće. Prepoznatljiva pozicija, očekuju se neke koristi u budućnosti, mora biti merljiva – uslov da nešto proglasimo nematerijalnom imovinom.

Goodwill – razlika između plaćene vrednosti i onoga koliko vredi.

Stalnu imovinu vrednujemo po nabavnoj vrednosti.

 

Obrtna imovina – u kratkom periodu je vezana za preduzeće, do godinu dana.

Zalihe – iskazane zbirno, mogu da nastanu kao posledica nabavke, u tom slučaju se vrednuju po nabavnoj vrednosti i proizvodnjom, u tom slučaju se vrednuju po ceni koštanja.

Potraživanja se vrednuju po nominalnoj vrednosti.

U plasmane spadaju hartije po fer vrednosti, dok se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, haritje od vrednosti koje se drže do roka dospeća drže u Bilansu uspeha.

 

AVR – su potrebna da bismo imali tačan obračun rezultata. (unapred platimo troškove, čuvamo u BS do perioda na koji se odnose).

 

Osnovni kapital – pokazuje o kakvom se preduzeću radi (udeli – DOO, akcijski kapital – AD, itd.). mora da obuhvati proizvod između broja akcija i njihove nominalne vrednosti – akcijski kapital.

U osnovnom kapitalu su iskazani interesi vlasnika.

Uvek mora biti iskazan po nominalnoj vrednosti.

Kod akcijskog kapitala mogu postojati obične i preferencijalne akcije. Obične akcije su obavezni element akcijskog kapitala, dok preferencijalne akcije nisu.

Akcijski kapital je najznačajniji izvor finansiranja.

 

Neuplaćeni upisani kapital – posledica zakonske mogućnosti da jedan deo kapitala bude uplaćen odmah, a drugi deo najkasnije za dve godine. Po nominalnoj vrednosti.

 

Mogućnosti za bilansiranje:

• Da se prikaže koliki je ukupan iznos kapitala koji je emitovan, potreba da se vidi i deo koji nije uplaćen, ali i da bude realno iskazan.

U pasivi se iskazuje deo koji smo emitovali, a u aktivi deo koji nije uplaćen. Ne uspeva u iskazivanju realne imovine.

• Osnovni kaiptal – sve što smo emitovali, neuplaćeni upisani kapital se nalazi upasivi, korektivna stavka, deo koji nije uplaćen
• Osnovni kapital – emitovano, i u aktivi i u pasivi deo kjoi nismo platili.

 

Emisiona premija – razlika između više prodajne cene akcija i nominalne vrednosti, koja je iskazana kao osnovni kapital

 

Rezerve – pre svega se formiraju iz dobitka. Mogu biti otvorene i skrivene. Otvorene su posledica zakonske, statutarne (po nalogu vlasnika, preko zakonskih) obaveze i slobodne; vidljive su u bilansu.

 

Neraspoređeni dobitak – zadržava se za reinvestiranje neraspoređeni dobitak tekuće godine i prethodnih godina.

 

Gubitak – vlasnici su izgubili deo kapitala. Može da se bilansira i na levoj i na desnoj (sve do visine kapitala) strani, ako je veći od kapitala razlika ide u aktivu bilansa.

 

Otkupljene sopstvene akcije – najčešće ograničenje do 10%. Neće se smanjiti osnovni kapital, to je korektivna stavka. Možemo ih držati do godinu dana, onda se mogu prodati ili poništiti (tada se smanjuje osnovni kapital).

 

Rezervisanja – zakonski dozvoljeno i poslovno promišljeno izdvajanje dela sredstava za podmirenje povećanih potreba. (date garancije kupcima – nastaje obaveza u budućem periodu). Izvesnot da će obaveza nastati. Kod rezervisanja na dan bilansa se ne zna tačan iznos i tačan rok dospeća – razlika sa obavezama.

 

REZERVISANJA NISU JEDNAKA REZERVAMA !!!

 

Rezervisanja ne mogu da se pretvore u kapital, nakon pet godina se vraćaju u BU, rezerve se mogu pretvoriti u kapital.

 

Dugoročne obaveze – dugoročni kredit i konvertibilne HoV (mogu se pretvoriti u kapital). Obaveze se iskazuju po nominalnoj vrednosti.