Bilans stanja

Bilans stanja je računovodstveni finansijski izveštaj koji pokazuje bilansnu imovinu sa jedne strane i način finansiranje te imovine sa druge strane. Pretpostavljam jednakost te dve strane, odnosno aktive i pasive.

Na strani aktive se vide potencijali preduzeća, odnosno ono čime preduzeće raspolaže.

 

Aktiva                                            Bilans stanja                                                          Pasiva

   I Neuplaćeni upisani kapital

II Stalna imovina

  • Nematerijalna ulaganja
  • Nekretnine, postrojenja i oprema
  • Dugoročni finansijski plasmani

III Obrtna imovina

  • Zalihe
  • Potraživanja
  • Kratkoročni finansijski plasmani
  • Gotovina i gotovinski ekvivalenti

IV AVR

V Ukupna imovina

VI Gubitak iznad visine kapitala

 

 

 

 

 

VII Ukupna aktiva

  I Kapital

  • Osnovni kapital
  • Neuplaćeni upisani kapital
  • Emisiona premija
  • Rezerve
  • Neraspoređeni dobitak
  • Gubitak
  • Otkupljene sopstvene akcije

II Dugoročna rezervisanja

III Dugoročne obaveze

  • HoV
  • Dugoročni krediti

IV Kratkoročne obaveze

  • Kratkoročne HoV
  • Finansijske obaveze
  • Kratkoročni krediti
  • Poslovne obaveze

V PVR

VI Ukupna pasiva

 

Stalna imovina – vezana u dužem vremenskom periodu za preduzeće. Prepoznatljiva pozicija, očekuju se neke koristi u budućnosti, mora biti merljiva – uslov da nešto proglasimo nematerijalnom imovinom.

Goodwill – razlika između plaćene vrednosti i onoga koliko vredi.

Stalnu imovinu vrednujemo po nabavnoj vrednosti.

 

Obrtna imovina – u kratkom periodu je vezana za preduzeće, do godinu dana.

Zalihe – iskazane zbirno, mogu da nastanu kao posledica nabavke, u tom slučaju se vrednuju po nabavnoj vrednosti i proizvodnjom, u tom slučaju se vrednuju po ceni koštanja.

Potraživanja se vrednuju po nominalnoj vrednosti.

U plasmane spadaju hartije po fer vrednosti, dok se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, haritje od vrednosti koje se drže do roka dospeća drže u Bilansu uspeha.

 

AVR – su potrebna da bismo imali tačan obračun rezultata. (unapred platimo troškove, čuvamo u BS do perioda na koji se odnose).

 

Osnovni kapital – pokazuje o kakvom se preduzeću radi (udeli – DOO, akcijski kapital – AD, itd.). mora da obuhvati proizvod između broja akcija i njihove nominalne vrednosti – akcijski kapital.

U osnovnom kapitalu su iskazani interesi vlasnika.

Uvek mora biti iskazan po nominalnoj vrednosti.

Kod akcijskog kapitala mogu postojati obične i preferencijalne akcije. Obične akcije su obavezni element akcijskog kapitala, dok preferencijalne akcije nisu.

Akcijski kapital je najznačajniji izvor finansiranja.

 

Neuplaćeni upisani kapital – posledica zakonske mogućnosti da jedan deo kapitala bude uplaćen odmah, a drugi deo najkasnije za dve godine. Po nominalnoj vrednosti.

 

Mogućnosti za bilansiranje:

  • Da se prikaže koliki je ukupan iznos kapitala koji je emitovan, potreba da se vidi i deo koji nije uplaćen, ali i da bude realno iskazan.

U pasivi se iskazuje deo koji smo emitovali, a u aktivi deo koji nije uplaćen. Ne uspeva u iskazivanju realne imovine.

  • Osnovni kaiptal – sve što smo emitovali, neuplaćeni upisani kapital se nalazi upasivi, korektivna stavka, deo koji nije uplaćen
  • Osnovni kapital – emitovano, i u aktivi i u pasivi deo kjoi nismo platili.

 

Emisiona premija – razlika između više prodajne cene akcija i nominalne vrednosti, koja je iskazana kao osnovni kapital

 

Rezerve – pre svega se formiraju iz dobitka. Mogu biti otvorene i skrivene. Otvorene su posledica zakonske, statutarne (po nalogu vlasnika, preko zakonskih) obaveze i slobodne; vidljive su u bilansu.

 

Neraspoređeni dobitak – zadržava se za reinvestiranje neraspoređeni dobitak tekuće godine i prethodnih godina.

 

Gubitak – vlasnici su izgubili deo kapitala. Može da se bilansira i na levoj i na desnoj (sve do visine kapitala) strani, ako je veći od kapitala razlika ide u aktivu bilansa.

 

Otkupljene sopstvene akcije – najčešće ograničenje do 10%. Neće se smanjiti osnovni kapital, to je korektivna stavka. Možemo ih držati do godinu dana, onda se mogu prodati ili poništiti (tada se smanjuje osnovni kapital).

 

Rezervisanja – zakonski dozvoljeno i poslovno promišljeno izdvajanje dela sredstava za podmirenje povećanih potreba. (date garancije kupcima – nastaje obaveza u budućem periodu). Izvesnot da će obaveza nastati. Kod rezervisanja na dan bilansa se ne zna tačan iznos i tačan rok dospeća – razlika sa obavezama.

 

REZERVISANJA NISU JEDNAKA REZERVAMA !!!

 

Rezervisanja ne mogu da se pretvore u kapital, nakon pet godina se vraćaju u BU, rezerve se mogu pretvoriti u kapital.

 

Dugoročne obaveze – dugoročni kredit i konvertibilne HoV (mogu se pretvoriti u kapital). Obaveze se iskazuju po nominalnoj vrednosti.

Podeli