Dante Aligijeri: Božanstvena komedija – analiza, prepričana lektira
Danteova Božanstvena komedija jedno je od dela koje se čitaju kao obavezna lektira, ali ga treba pročitati jer nezavisno od toa ima veliku vrednost u svetskoj književnosti. Pročitajte ovde kako izgleda Danteov Pakao, koja se simbolika krije u delu i olakšajte sebi tumačenje dela na časovima srpskog!
Dante Aligijeri svoje delo naziva samo Komedija – tadašnja shvatanja komedije su opisivale kao dela koja počinju tragično a završavaju se srećno. Ovaj naziv dat je sarkastično: književnost tada poznaje samo dva pravca, tragediju i komediju, pa je Dante ovako nazvao svoje delo da se naruga manjku širine u književnosti.
Dodatak ,,Božanstvena” prvi joj daje Đovani Bokačo u delu o Danteovom životu, ali se kao sastavni deo naslova pojavljuje tek od 1555. godine.
Dante je ovu poemu dugo pisao: počeo je 1308. a završio 1321. godine.
- autor: Dante Aligijeri (1265. – 1321.)
- vrsta dela: poema
- glavni likovi: Dante, Beatriče, Vergilije
- mesto: cela radnja Božanstvene komedije odvija se u Danteovom snu
Struktura Božanstvene komedije
- 14233 stiha;
- 3 dela (Pakao, Čistilište, Raj);
- 100 pesama: 33 pesme u Raju i Čistilištu, 34 u Paklu (ima uvodnu);
- Pakao: devet krugova i predvorje;
- Čistilište: Zemaljski raj i devet delova (sedam pojaseva, Plaža i Predčistilište);
- Raj: devet neba i Empirej.
U ovoj složenoj poemi uviđa se simetrija i fokus na dva specifična broja: broj 3, simbol Svetog Trojstva, i broj 10 – savršeni broj.
Stihovi su u jedanaestercu i lančano povezanim, rimovanim tercinama. Svaki od tri dela poeme završava se rečju ,,zvezda”, a svaka šesta pesma govori o politici. Dante ima tri vodiča, tri zveri ga ometaju na početku. Raj, Pakao i Čistilište imaju po 10 delova.
Stil Božanstvene komedije
Stil u ovom delu je veoma bogat i raznovrsan, prilagođen temi kojom se bavi u konkretnim delovima: ton ide od tragičnog do komičnog, poniznog i svečanog, narodnog, grotesknog, pa i vulgarnog; Dante se služi i narodnim i akademskim jezikom, žargonom, neologizmima, galicizmima i latinizmima.
Dantea Aligijerija nazivaju ocem italijanskog jezika – on ga je tako osposobio da se na njemu može pisati bilo koje književno delo.
Osnova jezika kojim je pisana Božanstvena komedija je toskanski, tj firentinski dijalekat, korišćen u svom punom smislu, i veliki uspeh Božanstvene komedije značio je pobedu ovog dijalekta – on postaje zajednički jezik svih italijana, a književnost više nije rezervisana za visoke, akademske krugove.
Božanstvena komedija – glavni likovi, analiza
- Dante – autor, u knjizi prikazan kao duševno izgubljen čovek, kog na put istine vraća Beatriče; ona mu šalje vodiča, a na putu mu ga i sama vodi kroz putovanje na kom treba da spozna pravu prirodu greha.
- Vergilije – antički pesnik kome se Dante divi, i koji obitava u Limbu; on će ga na putu sprovesti kroz Pakao i Čistilište, i predstavlja mudrost i razum. Na putu mu je potrebna Božanska intervencija kako bi se bezbedno kretali.
- Beatriče – Danteova vizija savršene žene, inspirisana stvarnom osobom koja je živela u Firenci, a kojoj se on divio iz daleka. U delu, ona ga vodi kroz Raj.
Putovanje kroz Čistilište, Raj i Pakao – analiza
Tridesetpetogodišnji Dante se gubi u velikoj, mračnoj šumi (simbol neznanja i zablude) na veče Velikog Petka 1300. godine; kada pokuša da dođe do planine u daljini, okupane Suncem, sprečavaju ga panter, lav i vučica – simboli požude, oholosti i pohlepe. Beatriče mu šalje Vergilija, predstavnika razuma, da mu pomogne da savlada ove prepreke.
Vergilije objašnjava Danteu da će morati da pođe na trodnevno putovanje kroz tri onozemaljska kraljevstva (Pakao, Čistilište i Raj): Dante Pakao i Čistilište obilazi s njim, a Beatriče i Sveti Bernard kroz raj.
Dante Aligijeri pakao doživljava kao stanicu na svom putu do valjanog života, prožetog božanskom ljubavlju koja pobeđuje sve, a kazne za grešnike su precizno propisane i alegorijske.
Danteov Pakao i njegovi krugovi
Na ulazu u pakao Dante Aligijeri primećuje natpis „Neka ostave svaku nadu svi koji ulaze“.
Dante Aligijeri pakao opisuje kao provaliju u obliku levka; ulaz u provaliju je blizu Jerusalima i ona se spušta do središta zemlje, gde se nalazi Lucifer.
Na ivicama levka urezane su velike stepenice, koje formiraju devet koncentričnih krugova – ravni na kojima se kažnjavaju razni gresi, i koji se sužavaju ka središtu zemlje. Svako ko je završio u paklu smešten je u krugu koji odgovara najtežem poroku od onih koje je činio za života.
Predvorje pakla rezervisano je za strašljivce, a potom nailazimo na reku Aheront. Grešnici su ovako smešteni po krugovima pakla:
- Prvi krug, Limb: nekrštene duše; ovde su smešteni Platon, Aristotel, Julije Cezar, Horacije, Ovidije i drugi, a duše nisu podvrgnute mučenju, već ih muči beznadežna čežnja.
Pred drugim krugom nalazi se Minos, koji određuje ko će pripasti kom krugu: grešnici se strmoglavljuju za onoliko krugova koliko Minos puta obavije rep oko sebe.
- Drugi krug: bludnici; ovde sreće Semiramidu, Kleopatru, Orlanda (vitez Okruglog stola)…
- Treći krug: proždrljivci (takođe pedofili i zavisnici), koje muči Kerber.
- Četvrti krug: pohlepni; osuđeni da vuku vreće pretrpane novcem dok ne propadnu, a onda iznova i iznova.
- Peti krug: lenji i gnevni; duše srditih uronjene su u reku Stiks da se u njoj dave kao što su se za života davili u svojoj mrzovolji i besu, zajedno sa lenjivcima koji se guše ispod vode.
U prvih 5 krugova (gornji deo Pakla) nalaze se duše koje ispaštaju zbog neumerenosti; šesti krug je s jedne strane odvojen rekom Stiks, a s druge rekom Flegetont, i to je početak donjeg dela Pakla.
- Šesti krug: jeretici i nevernici; oni se muče u užarenim grobovima.
- Sedmi krug: nasilnici. Minotaur se nalazi na ulazu u ovaj krug, podeljen na tri pojasa:
u prvom su nasilnici protiv bližnjih (ubice, tirani, diktatori, ratni profiteri);
u drugom su nasilnici protiv sebe (samoubice);
u trećem su nasilnici protiv Boga, prirode i rada. - Osmi krug: varalice. Ovaj krug izdeljen je na deset rovova, tzv jaruga zla:
1. rov: prostitutke i zavodnici žena;
2. rov: laskavci i ulizice;
3. rov: simonisti – oni koji kupuju i podmićuju u okviru Crkve;
4. rov: vračevi, astrolozi, čarobnjaci i lažni proroci;
5. rov: podmitljivi, pohlepni i sebični političari;
6. rov: licemeri;
7. rov: lopovi;
8. rov: podli, lažni savetnici;
9. rov: sejači nesloge (ali i razvedeni parovi);
10. rov: falsifikatori: u prvom delu falsifikatori novca, u drugom trgovci ljudima; tu su i oni koji su lažno svedočili.
Između osmog i devetog kruga nalazi se Ponor, tj Bunar orijaša, gde se nalaze divovi okovani lancima koji čuvaju stražu pred ulazom u deveti krug.
- Deveti krug: izdajnici, podeljeni u 4 zone: Kainova (izdajnici rodbine), Antenorova (izdajnici otadžbine), Tolomeova (izdajnici prijatelja i gostiju) i Judekova zona (izdajnici dobrotvora).
Na dnu devetog kruga nalazi se Lucifer, sa 3 glave, čija su usta Juda, Brut i Kasije.
Božanstvena komedija – Čistilište
Dante ovde stiže kroz dugi hodnik koji polazi od Luciferovih nogu i uspinje sa uz breg sa Vergilijem – posle Pretčistilišta, stižu u Čistilište, mesto gde odlaze duše dostojne Raja da okaju grehe. Ovde se nalazi sedam pojaseva, za sedam smrtnih grehova, i što je greh blaži, oni koji ispaštaju su bliže Bogu, tj na većoj visini.
Ovde grešnici nisu osuđeni na večni boravak u istom mestu, već se kreću kroz pojaseve nakon što okaju neke od grehova. Kada duše okaju grehe, dolaze do vrha, Zemaljskog raja.
Tu se Dante oprašta od Vergilija – Vergilije nema pristup Raju jer je njegovo mesto u Limbu. Dočekuje ga Beatriče, simbol ljubavi, Božije nauke i otkrovenja.
Ovde Dante uranja u vode Lete, reke zaborava grehova, a potom u vode Evnoje, da osveži sećanje na dobra dela. Potom se sa Beatriče penje u Raj.
Božanstvena komedija – Raj
Raj čini devet neba i Empirej. Samo se na prvom nebu i u Empireju duše pokazuju u ljudskom obliku, a na ostalim se vide kao svoja čista suština, u vidu svetala različite jačine.
Na osmom nebu Dantea ispituju Sveti Petar i Sveti Jovan: pošto je pokazao da potpuno razume i prihvata božansku ljubav i veru, dolazi u Empirej.
Rajske duše se nalaze na Empireju, desetom nebu, raspoređene oko Bogorodice u obliku Rajske ruže. Tu ga uvodi Sveti Bernard, koji moli Bogorodicu da oslobodi Dantea smrtne senke i dopusti mu da se približi Bogu.
Božanstvena komedija – Analiza pevanja
Uvodno pevanje
- počinje 25. aprila 1300. godine (datum je izabrao zato što je na taj dan Hrist razapet, a papa Bonifacije VIII je tada dao „oprost grehova“). Na putu ka planini obasjanoj Suncem sreće pantera (požudu), lava (oholost) i vučicu (pohlepu), koji mu ne daju da prođe do planine. Nailazi na Vergilija, koji mu objašnjava da mu sledi trodnevni put kroz sferu zagrobnog života.
Drugo pevanje – Uvod u Pakao
- Dante se koleba, razmišlja o tome da nije dostojan kao Eneja i sveti Pavle, i ne usuđuje se da uđe u pakao. Vergilije ga ohrabruje time što govori o Beatričinoj ljubavi prema njemu i kaže da je ona izašla iz Raja da bi mu pomogla. Odlučuje da pođe na Put – prva stanica je Pakao.
Treće pevanje – Pred vratima Pakla
- Dante se plaši ulaska; strah se pojačava pri pogledu na natpis koji se nalazi na vratima;
- u predvorju su nekrštene duše, osuđene na fizičke i duhovne muke (pčele i insekti ih ujedaju), čeznu za odlaskom u raj, a znaju da se to ne može dogoditi. Dante pada u nesvest.
- Karon odbija da preveze Dantea preko reke Aheront, ali Vergilije ga na kraju nagovori.
Četvrto pevanje – Prvi krug pakla
- večna magla i tama, pucanje gromova, sa svih strana se čuju vapaji, uzdisaji i krici bola svih duša koje su rođene pre Hrista.
- Dante sreće čuvene pesnike Homera, Horacija, Julija Cezara, i heroje poput Hektora, Eneja, Elektre…
Peto pevanje – Drugi krug pakla (bludnici)
- kazna za bludnike je oluja koja vitla njihove duše i udara ih o ivice drugog kruga. Čuju se vapaji i plač koji izaziva jezu.
- Dante sreće poznate grešne ljubavnike: Kleopatru, lepu Jelenu, Parisa, Tristana ali i dvoje običnih ljudi – Paola i Frančesku. Čitajući ljubavni roman o Lanselotu oni su se prepustili osećanjima i počinili preljubu (snaja je postala ljubavnica svom deveru). Paolov brat je otkrio i ubio rođenog brata i svoju ženu.
Trideset i drugo pevanje – Deveti krug pakla (izdajnici)
- kazna je večiti led jer je izdaja „hladan“ čin tj. suprotna ljubavi.
- Dante je slučajno udara nogom jednu glavu zaleđenu glavu, koja je počinje da plače. Dante želi da zna ko je on i zašto se tu našao, ali ne dobija odgovor zato što duša ne želi da razgovara sa živim čovekom.
- Dante saznaje da je Boka izdao domovinu tako što je odsekao ruku vojniku koji je nosio zastavu – čim je ona pala, vojnici su izgubili bitku.
- na kraju, Dante nailazi na Tideja i Menalipa koji su se međusobno poubijali želeći da osvoje Tebu. Osuđeni su na jednu od najstrašnijih kazni: Tidej grize glavu Menalipu.
Trideset i treće pevanje – Deveti krug
- Grof Ugolino, bogati gospodar poseda iz Pize, prvo je pripadao Gibelinima, ali se onda priklonio Gvelfima i tako postao poglavar grada. Kada su Pizu napali vojnici Firence, Luke i Đenove, grof im je poklonio utvrđenja. Nadbiskup Ruđeri posle toga podiže narod na pobunu i optužuje grofa za izdaju.
- Ruđeri poziva grofa da sa porodicom dođe u njegovu kulu u goste. Kada su tamo stigli, patio je jer gleda unuke i sinove kako se muče i grize sopstvene ruke od jada jer ne može da im pomogne; oni u očajanju misle da je njihov otac to učinio zbog gladi pa mu se nude. Grof umire poslednji, ali je čitava njegova loza ugašena.
- kazna u paklu je da grof Ugolino večno grize Ruđerijevu glavu.
Dante Aligijeri – kratka biografija
Dante Aligijeri bio je italijanski pesnik, filozof, političar i tvorac italijanskog književnog jezika – upravo Danteova Božanstvena komedija ovo postiže. Pisao je na latinskom i italijanskom jeziku.
Iz rodnog grada, Firence, prognan je zbog svojih političkih opredeljenja – u progonstvu provodi 20 godina, a od 1318. živi u Raveni – tu i umire 1321. od malarijske groznice.
Aligijeri je celog života bio zaljubljen u firentinku Beatriče Portinari, koju je prvi put video sa 9 godina. Kada ona umre 1290. godine, ovekovečio je uspomenu na nju u delu Božanstvena komedija i zauvek gajio duhovnu ljubav prema njoj.