Dante Aligijeri: Božanstvena komedija – analiza, prepričana lektira

5

Danteova Božanstvena komedija jedno je od dela koje se čitaju kao obavezna lektira, ali ga treba pročitati jer nezavisno od toa ima veliku vrednost u svetskoj književnosti. Pročitajte ovde kako izgleda Danteov Pakao, koja se simbolika krije u delu i olakšajte sebi tumačenje dela na časovima srpskog!

 

Dante Aligijeri svoje delo naziva samo Komedija – tadašnja shvatanja komedije su opisivale kao dela koja počinju tragično a završavaju se srećno. Ovaj naziv dat je sarkastično: književnost tada poznaje samo dva pravca, tragediju i komediju, pa je Dante ovako nazvao svoje delo da se naruga manjku širine u književnosti.

Dodatak ,,Božanstvena”  prvi joj daje Đovani Bokačo u delu o Danteovom životu, ali se kao sastavni deo naslova pojavljuje tek od 1555. godine.

Dante je ovu poemu dugo pisao: počeo je 1308. a završio 1321. godine.

  • autor: Dante Aligijeri (1265. – 1321.)
  • vrsta dela: poema
  • glavni likovi: Dante, Beatriče, Vergilije
  • mesto: cela radnja Božanstvene komedije odvija se u Danteovom snu

Struktura Božanstvene komedije

  • 14233 stiha;
  • 3 dela (Pakao, Čistilište, Raj);
  • 100 pesama: 33 pesme u Raju i Čistilištu, 34 u Paklu (ima uvodnu);
  • Pakao: devet krugova i predvorje;
  • Čistilište: Zemaljski raj i devet delova (sedam pojaseva, Plaža i Predčistilište);
  • Raj: devet neba i Empirej.

U ovoj složenoj poemi uviđa se simetrija i fokus na dva specifična broja: broj 3, simbol Svetog Trojstva, i broj 10 – savršeni broj.

Stihovi su u jedanaestercu i lančano povezanim, rimovanim tercinama. Svaki od tri dela poeme završava se rečju ,,zvezda”, a svaka šesta pesma govori o politici. Dante ima tri vodiča, tri zveri ga ometaju na početku. Raj, Pakao i Čistilište imaju po 10 delova.

Stil Božanstvene komedije

Stil u ovom delu je veoma bogat i raznovrsan, prilagođen temi kojom se bavi u konkretnim delovima: ton ide od tragičnog do komičnog, poniznog i svečanog, narodnog, grotesknog, pa i vulgarnog; Dante se služi i narodnim i akademskim jezikom, žargonom, neologizmima, galicizmima i latinizmima.

Dantea Aligijerija nazivaju ocem italijanskog jezika – on ga je tako osposobio da se na njemu može pisati bilo koje književno delo.

Osnova jezika kojim je pisana Božanstvena komedija je toskanski, tj firentinski dijalekat, korišćen u svom punom smislu, i veliki uspeh Božanstvene komedije značio je pobedu ovog dijalekta – on postaje zajednički jezik svih italijana, a književnost više nije rezervisana za visoke, akademske krugove.

Božanstvena komedija – glavni likovi, analiza

  • Dante – autor, u knjizi prikazan kao duševno izgubljen čovek, kog na put istine vraća Beatriče; ona mu šalje vodiča, a na putu mu ga i sama vodi kroz putovanje na kom treba da spozna pravu prirodu greha.
  • Vergilije – antički pesnik kome se Dante divi, i koji obitava u Limbu; on će ga na putu sprovesti kroz Pakao i Čistilište, i predstavlja mudrost i razum. Na putu mu je potrebna Božanska intervencija kako bi se bezbedno kretali.
  • Beatriče – Danteova vizija savršene žene, inspirisana stvarnom osobom koja je živela u Firenci, a kojoj se on divio iz daleka. U delu, ona ga vodi kroz Raj.

Putovanje kroz Čistilište, Raj i Pakao – analiza

Tridesetpetogodišnji Dante se gubi u velikoj, mračnoj šumi (simbol neznanja i zablude) na veče Velikog Petka 1300. godine; kada pokuša da dođe do planine u daljini, okupane Suncem, sprečavaju ga panter, lav i vučica – simboli požude, oholosti i pohlepe. Beatriče mu šalje Vergilija, predstavnika razuma, da mu pomogne da savlada ove prepreke.

Vergilije objašnjava Danteu da će morati da pođe na trodnevno putovanje kroz tri onozemaljska kraljevstva (Pakao, Čistilište i Raj): Dante Pakao i Čistilište obilazi s njim, a Beatriče i Sveti Bernard kroz raj.

Dante Aligijeri pakao doživljava kao stanicu na svom putu do valjanog života, prožetog božanskom ljubavlju koja pobeđuje sve, a kazne za grešnike su precizno propisane i alegorijske.

Danteov Pakao i njegovi krugovi

Na ulazu u pakao Dante Aligijeri primećuje natpis „Neka ostave svaku nadu svi koji ulaze“.

Dante Aligijeri pakao opisuje kao provaliju u obliku levka; ulaz u provaliju je blizu Jerusalima i ona se spušta do središta zemlje, gde se nalazi Lucifer.

Na ivicama levka urezane su velike stepenice, koje formiraju devet koncentričnih krugova – ravni na kojima se kažnjavaju razni gresi, i koji se sužavaju ka središtu zemlje. Svako ko je završio u paklu smešten je u krugu koji odgovara najtežem poroku od onih koje je činio za života.

Predvorje pakla rezervisano je za strašljivce, a potom nailazimo na reku Aheront. Grešnici su ovako smešteni po krugovima pakla:

  • Prvi krug, Limb: nekrštene duše; ovde su smešteni Platon, Aristotel, Julije Cezar, Horacije, Ovidije i drugi, a duše nisu podvrgnute mučenju, već ih muči beznadežna čežnja.

Pred drugim krugom nalazi se Minos, koji određuje ko će pripasti kom krugu: grešnici se strmoglavljuju za onoliko krugova koliko Minos puta obavije rep oko sebe.

  • Drugi krug: bludnici; ovde sreće Semiramidu, Kleopatru, Orlanda (vitez Okruglog stola)…
  • Treći krug: proždrljivci (takođe pedofili i zavisnici), koje muči Kerber.
  • Četvrti krug: pohlepni; osuđeni da vuku vreće pretrpane novcem dok ne propadnu, a onda iznova i iznova.
  • Peti krug: lenji i gnevni; duše srditih uronjene su u reku Stiks da se u njoj dave kao što su se za života davili u svojoj mrzovolji i besu, zajedno sa lenjivcima koji se guše ispod vode.

U prvih 5 krugova (gornji deo Pakla) nalaze se duše koje ispaštaju zbog neumerenosti; šesti krug je s jedne strane odvojen rekom Stiks, a s druge rekom Flegetont, i to je početak donjeg dela Pakla.

  • Šesti krug: jeretici i nevernici; oni se muče u užarenim grobovima.
  • Sedmi krug: nasilnici. Minotaur se nalazi na ulazu u ovaj krug, podeljen na tri pojasa:
    u prvom su nasilnici protiv bližnjih (ubice, tirani, diktatori, ratni profiteri);
    u drugom su nasilnici protiv sebe (samoubice);
    u trećem su nasilnici protiv Boga, prirode i rada.
  • Osmi krug: varalice. Ovaj krug izdeljen je na deset rovova, tzv jaruga zla:
    1. rov: prostitutke i zavodnici žena;
    2. rov: laskavci i ulizice;
    3. rov: simonisti – oni koji kupuju i podmićuju u okviru Crkve;
    4. rov: vračevi, astrolozi, čarobnjaci i lažni proroci;
    5. rov: podmitljivi, pohlepni i sebični političari;
    6. rov: licemeri;
    7. rov: lopovi;
    8. rov:  podli, lažni savetnici;
    9. rov: sejači nesloge (ali i razvedeni parovi);
    10. rov: falsifikatori: u prvom delu falsifikatori novca, u drugom trgovci ljudima; tu su i oni koji su lažno svedočili.

Između osmog i devetog kruga nalazi se Ponor, tj Bunar orijaša, gde se nalaze divovi okovani lancima koji čuvaju stražu pred ulazom u deveti krug.

  • Deveti krug: izdajnici, podeljeni u 4 zone: Kainova (izdajnici rodbine), Antenorova (izdajnici otadžbine), Tolomeova (izdajnici prijatelja i gostiju) i Judekova zona (izdajnici dobrotvora).

Na dnu devetog kruga nalazi se Lucifer, sa 3 glave, čija su usta Juda, Brut i Kasije.

Božanstvena komedija – Čistilište

Dante ovde stiže kroz dugi hodnik koji polazi od Luciferovih nogu i uspinje sa uz breg sa Vergilijem – posle Pretčistilišta, stižu u Čistilište, mesto gde odlaze duše dostojne Raja da okaju grehe. Ovde se nalazi sedam pojaseva, za sedam smrtnih grehova, i što je greh blaži, oni koji ispaštaju su bliže Bogu, tj na većoj visini.

Ovde grešnici nisu osuđeni na večni boravak u istom mestu, već se kreću kroz pojaseve nakon što okaju neke od grehova. Kada duše okaju grehe, dolaze do vrha, Zemaljskog raja.

Tu se Dante oprašta od Vergilija – Vergilije nema pristup Raju jer je njegovo mesto u Limbu. Dočekuje ga Beatriče, simbol ljubavi, Božije nauke i otkrovenja.

Ovde Dante uranja u vode Lete, reke zaborava grehova, a potom u vode Evnoje, da osveži sećanje na dobra dela. Potom se sa Beatriče penje u Raj.

Božanstvena komedija – Raj

Raj čini devet neba i Empirej. Samo se na prvom nebu i u Empireju duše pokazuju u ljudskom obliku, a na ostalim se vide kao svoja čista suština, u vidu svetala različite jačine.

Na osmom nebu Dantea ispituju Sveti Petar i Sveti Jovan: pošto je pokazao da potpuno razume i prihvata božansku ljubav i veru, dolazi u Empirej.

Rajske duše se nalaze na Empireju, desetom nebu, raspoređene oko Bogorodice u obliku Rajske ruže. Tu ga uvodi Sveti Bernard, koji moli Bogorodicu da oslobodi Dantea smrtne senke i dopusti mu da se približi Bogu.

Božanstvena komedija – Analiza pevanja

Uvodno pevanje

  • počinje 25. aprila 1300. godine (datum je izabrao zato što je na taj dan Hrist razapet, a papa Bonifacije VIII je tada dao „oprost grehova“). Na putu ka planini obasjanoj Suncem sreće pantera (požudu), lava (oholost) i vučicu (pohlepu), koji mu ne daju da prođe do planine. Nailazi na Vergilija, koji mu objašnjava da mu sledi trodnevni put kroz sferu zagrobnog života.

Drugo pevanje – Uvod u Pakao

  • Dante se koleba, razmišlja o tome da nije dostojan kao Eneja i sveti Pavle, i ne usuđuje se da uđe u pakao. Vergilije ga ohrabruje time što govori o Beatričinoj ljubavi prema njemu i kaže da je ona izašla iz Raja da bi mu pomogla. Odlučuje da pođe na Put – prva stanica je Pakao.

Treće pevanje – Pred vratima Pakla

  • Dante se plaši ulaska; strah se pojačava pri pogledu na natpis koji se nalazi na vratima;
  • u predvorju su nekrštene duše, osuđene na fizičke i duhovne muke (pčele i insekti ih ujedaju), čeznu za odlaskom u raj, a znaju da se to ne može dogoditi. Dante pada u nesvest.
  • Karon odbija da preveze Dantea preko reke Aheront, ali Vergilije ga na kraju nagovori.

Četvrto pevanje – Prvi krug pakla

  • večna magla i tama, pucanje gromova, sa svih strana se čuju vapaji, uzdisaji i krici bola svih duša koje su rođene pre Hrista.
  • Dante sreće čuvene pesnike Homera, Horacija, Julija Cezara, i heroje poput Hektora, Eneja, Elektre…

Peto pevanje – Drugi krug pakla (bludnici)

  • kazna za bludnike je oluja koja vitla njihove duše i udara ih o ivice drugog kruga. Čuju se vapaji i plač koji izaziva jezu.
  • Dante sreće poznate grešne ljubavnike: Kleopatru, lepu Jelenu, Parisa, Tristana ali i dvoje običnih ljudi – Paola i Frančesku. Čitajući ljubavni roman o Lanselotu oni su se prepustili osećanjima i počinili preljubu (snaja je postala ljubavnica svom deveru). Paolov brat je otkrio i ubio rođenog brata i svoju ženu.

Trideset i drugo pevanje – Deveti krug pakla (izdajnici)

  • kazna je večiti led jer je izdaja „hladan“ čin tj. suprotna ljubavi.
  • Dante je slučajno udara nogom jednu glavu zaleđenu glavu, koja je počinje da plače. Dante želi da zna ko je on i zašto se tu našao, ali ne dobija odgovor zato što duša ne želi da razgovara sa živim čovekom.
  • Dante saznaje da je Boka izdao domovinu tako što je odsekao ruku vojniku koji je nosio zastavu – čim je ona pala, vojnici su izgubili bitku.
  • na kraju, Dante nailazi na Tideja i Menalipa koji su se međusobno poubijali želeći da osvoje Tebu. Osuđeni su na jednu od najstrašnijih kazni: Tidej grize glavu Menalipu.

Trideset i treće pevanje – Deveti krug

  • Grof Ugolino, bogati gospodar poseda iz Pize, prvo je pripadao Gibelinima, ali se onda priklonio Gvelfima i tako postao poglavar grada. Kada su Pizu napali vojnici Firence, Luke i Đenove, grof im je poklonio utvrđenja. Nadbiskup Ruđeri posle toga podiže narod na pobunu i optužuje grofa za izdaju.
  • Ruđeri poziva grofa da sa porodicom dođe u njegovu kulu u goste. Kada su tamo stigli, patio je jer gleda unuke i sinove kako se muče i grize sopstvene ruke od jada jer ne može da im pomogne; oni u očajanju misle da je njihov otac to učinio zbog gladi pa mu se nude. Grof umire poslednji, ali je čitava njegova loza ugašena.
  • kazna u paklu je da grof Ugolino večno grize Ruđerijevu glavu.

Dante Aligijeri – kratka biografija

Dante Aligijeri bio je italijanski pesnik, filozof, političar i tvorac italijanskog književnog jezika – upravo Danteova Božanstvena komedija ovo postiže. Pisao je na latinskom i italijanskom jeziku.

Iz rodnog grada, Firence, prognan je zbog svojih političkih opredeljenja – u progonstvu provodi 20 godina, a od 1318. živi u Raveni – tu i umire 1321. od malarijske groznice.

Aligijeri je celog života bio zaljubljen u firentinku Beatriče Portinari, koju je prvi put video sa 9 godina. Kada ona umre 1290. godine, ovekovečio je uspomenu na nju u delu Božanstvena komedija i zauvek gajio duhovnu ljubav prema njoj.

Komentari5 коментара

  1. 1. krug pakla
    “Dante sreće i čuvene pesnike Homera, Horacija i druge istorijske ličnosti poput Cezara, BRUTA (????)… “
    zar Brut nije u celjustima Lucifera?

  2. Mala napomena, ali ništa ozbiljno. VII krug: 1. Nasislnici orema sebi (samoubice i rasipnici) 2. Nasilnici prema bližnjih (ubice) 3. Nasilnici protiv Boga (bogohulnici), zanata (ovdje spada i umjetnost i ekonomija pa su to zelenaši), i prirode (sodomisti, pedofili, LGBT). Ovo rasipnici treba shvatiti kao toliko su se rasipali sa životom da su umrli od gladi, zanat (grč. tehne, lat. artes) označava sve vještine tj. Zanate.

Ostavite komentar