Brzina opticaja novca

Efekat koji novčana masa ima u privredi zavisi od količine novca u opticaju i brzine opticaja.

Fišerova formula

M – novčana masaV – brzina opticaja novcaQ – količina robe i usluga P – cena

Brzina opticaja novca multiplikuje efekte date količine novca u sistemu u privredi.

je društveni proizvod po tekućim cenama. Ako se novčana masa i količina ne menjaju promena brzine opticaja novca će imati iste posledice kao da je došlo do promene novčane mase, tj. menja se nivo cena.

Brzina opticaja novca pokazuje koliko puta jedna novčana jedinica učestvuje u obavljanju definisanih transakcija u određenom vremenskom periodu. Brzina opticaja novca uzima dve ekstremne vrednosti. Prva je kada je V=0 i tada se govori o trezaurisanom novcu(novac u funkciji blaga). Druga ekstremna vrednost je kada V→∞ i ovo se indentifikuje sa situacijom u kojoj se razmena odvija u vidu trampe.

Postoje dve varijante izražavanja brzine opticaja novca:

Transakciona brzina opticaja
	Vt– ispravna brzina opticaja, ali se u praksi ne može precizno utvrditiT – zbir svih finansijskih i robnih transakcijaM1– prosečna novčana masa koja se dobija kada se zbir početne novčane mase i krajnje novčane mase podeli sa dva
Dohodna brzina opticaja
	Y – obuhvata sumu onih transakcija u kojima su predmet razmene finalna dobra i usluge(npr. kupovina hleba da, a kupovina brašna ne)

Y<T jer T obuhvata i finansijske i robne transakcije dok Y obuhvata samo robne.

Vreme obrta novca pokazuje prosečno vreme koje protekne između dve transakcije u kojima se koristi novac. Naziva se još i period mirovanja, period neaktivnosti novca.

Recipročna vrednost brzine opticaja novca(koeficijent likvidnosti procesa reprodukcije), , služi kao indikator snabdevenosti privrede novcem, a pomnožen sa 100 pokazuje sa koliko novčanih jedinica se obave proizvodnja i promet društvenog proizvoda od 100 jedinica.

Empirijska istraživanja novca su odredila da je brzina opticaja novca kod sektora privrede višestruko veća nego kod sektora stanovništva.

Faktori koji utiču na brzinu opticaja novca:

• namenska ograničenja u trošenju – što su ona veća, brzina opticaja novca je niža,
• tehnika platnog prometa – određuje maksimalnu brzinu opticaja novca, što je tehnika savršenija, brzina opticaja novca je veća,
• centralizacija novčanih sredstava – ako je broj ekonomskih jedinica u kojima se vrši formiranje i trošenje veći, brzina opticaja novca će biti manja,
• sektorska prelivanja – ako dođe do prelivanja novca iz sektora privrede u sektor stanovništva, brzina opticaja novca će se smanjivati,
•  inflacija – što je stopa inflacija viša, brzina opticaja novca raste(jer svi nastoje da se oslobode novca),
• sigurnost novčanih priliva – što je sigurnost veća, veća je i brzina opticaja novca
• psihološki faktori,
• frekvencija u plaćanjima vezana za raspodelu društvenog proizvoda – što je veći interval u kome se vrše ova plaćanja, tako je i brzina opticaja novca veća,
• politička stabilnost zemlje – u periodu nestabilnosti dolazi do povećanja brzine opticaja novca,
• bankarskih kredita – dugoročni(investicioni) krediti usporavaju brzinu opticaja novca, a kratkoročni je ubrzavaju jer je potrebno brže obrnuti novac i vratiti kredit.