Carine

Carina predstavlja obavezu uvoznika, eventualno izvoznika, da u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu plati propisanu sumu novca u korist države. Carina na taj način predstavlja vrstu posrednog poreza koji  se otplaćuje kad roba prelazi carinsku liniju odnosno teritoriju jedne zemlje.

Podela carina:

I

  1. Autonomne – ako odredjena država samostalno odredjuje carinu
  2. Ugovorne – ako to radi u sporazumu sa drugim državama

II

  1. Maksimalne – obično se carinska tarifa sastoji od dve kolone u jednoj koloni nalaze se maksimalne (više), a u drugoj min (niže) carine.
  2. Minimalne – primenjuju se prema zemljama sa kojima se održavaju redovni trgovinski odnosi.

III

  1. Carine po vrednosti, specijalne – koristi se tehnika carinjenja. Kada se kao osnov carinjenja uzima fakturna cena robe onda je reč o carinama po vrednosti, kada se kao osnov carinjenja uzimaju količine (1 kom, 1m, 1 kg, …) u pitanju su specijalne carine.
  2. Kombinovane carine – primenjuju se na vrednost i količinu kombinovano

IV

  1. Zaštitne – cilj jeste zaštita domaće privrede
  2. Fiskalne – popuna državnog budžeta

V

  1. Antidampinške – ako se neka strana roba izvozi na odredjeno uvozno tržište po cenama nižim od normalnih tržišnih cena na takvu robu može se uvesti visoka carina. Njen cilj jeste da uvoznu cenu strane robe dovede na nivo cena domaćeg proizvoda.
  2. Kompenzatorske – imaju za cilj da kompenzuju razliku izmedju niže uvozne i  više domaće cene ako je ugrožena neka domaća proizvodnja, najčešće se uvode kada je neki domaći proizvod suviše opterećen domaćim porezom i taksama.

VI

  1. Prohibitivne – visoko su odmerene carine da se uvoz uopšte ekonomski ne isplati pa se one svode na zabranu uvoza. Uvoze se u slučaju pčotrebe da se potpuno zaštiti neka proizvodnja, a da se ne izbegne zabrana uvoza.
  2. Retorzivne – (osvetne carine) – visoko su odmerene, uvode se radi osvete zemlji koja je pre toga uvela visoke carine na proizvode iz njihove zemlje.

 

Carinska osnovica predstavlja vrednost uvezene robe na koju se primenjuju carinska stopa da bi se dobio iznos carine.

 

Carinska tarifa je spisak robe svrstane po uobičajenoj medjunarodnoj nomenklaturi i sa odgovorajućim cariniskim stopama.

 

Carinsko opterećenje je procenat carine koju domaći uvoznik plaća u nacionalnoj valuti.

Podeli