Carinski agent – Moj (budući) posao – Vladimir Janković

Pogledajte kako izgleda posao carinskog agenta, koji u novom Moj (budući) posao video snimku, predstavlja Vladimir Janković – rukovodilac carinske službe kompanije Interšped.

Transkripcija

Pozdrav svima, ja sam Vladimir Janković i zaposlen sam kao Rukovodilac carinske službe u kompaniji Interšped. Potrudiću se da vam pružim uvid u ovo zanimanje tj. kako izgleda pozicija Rukovodioca carinske službe, šta podrazumeva i kako može izgledati baš tvoj budući posao.

Čime se bavi rukovodilac carinske službe?

Posao rukovodioca carinske službe u jednoj većoj špediterskoj kompaniji se sastoji u tome da mora da prati sve carinske i druge propise. Da ih tumači, da pomaže uvoznicima da što lakše ocarine i uvezu robu, obavlja komunikaciju sa carinskim radnicima, carinskim službama, svojim kolegama na ispostavama…

Kako se dolazi do pozicije rukovodioca carinske službe?

Posao carinskog zastupnika ne može se raditi bez srednje škole, koja je potrebna da bi se u upravi carine polagao ispit. Uprava carine organizuje i školovanje koje traje oko mesec dana. Nakon čega se polaže ispit i dobija licenca za carinskog zastupnika. Fakultet nije presudan, ali je vrlo poželjan, pogotovo ako ima veze sa uvozom, izvozom, logistikom ili transportom.

Fakultet je dobra osnova, ali ne znači ništa bez položenog kursa u upravi carine. Do mog posla rukovodioca carinske službe možete doći samo posle dugogodišnjeg iskustva. Osnov može da bude npr. Saobraćajni fakultet. Vremenom steknete iskustvo, završite kurs koji se organizuje pri upravi carina za carinske zastupnike. Međutim, po meni je najvažnije iskustvo, što više deklaracija i faktura koje ćete pogledati tokom godina i dolazite do ovog položaja.

Kako izgleda radni dan carinskog agenta / rukovodioca?

Moj prosečan radni dan počinje u pola 8, sa čitanjem mejlova i pitanja uvoznika o carinskim dažbinama, tj. šta ih očekuje i koliko treba da plate. Onda počinju da zvone telefoni, opet se javljaju uvoznici. Tu su i moje kolege na ispostavama. Rešavanje problema koji su svakodnevni i to traje do pola 4. Naravno, tu se ne završava, zato što mnogo toga obavljam i od kuće.

Bez obzira što sam rukovodilac, da bismo zadovoljili sve potrebe naših komitenata, ja sam juče išao do carinske ispostave Makiš. To je jedna od novijih ispostava gde nema gužve i gde može da se ocarini roba za 15-20 minuta, što je nemoguće na drugim ispostavama. Sve za dobrobit našeg komitenta, kako bi mu roba što pre stigla u magacin ili proizvodni pogon.

Pošto na Makišu nemamo svoju kancelariju, potrebno je da mi pošalju svu potrebnu dokumentaciju, onda ja spremim carinsku deklaraciju i odem na ispostavu Makiš. Procedura je carinski nadzor, prijavljivanje robe, nakon toga prihvatanje deklaracije, pregled po potrebi i štampanje računa za carinu što sve ukupno traje 10 minuta, a na drugim ispostavama je to malo teže.

Nakon carinjenja, vozilo može da ide na istovar. Proces uvoza ili izvoza počinje kada uvoznik dođe u špediciju da se informiše šta ga očekuje. Osnovno je koja je vrsta robe, o čemu se radi, da li je potreban prevoz, da li ima organizovan prevoz i koja je vrsta robe. Neke vrste robe podležu određenim dozvolama ili inspekcijskim kontrolama, što je ustvari najveći problem. Na primer, ako je u pitanju hrana ili posude za hranu ili veterinarska roba. Izvoznik kod nas može da dobije potpunu informaciju šta ga čeka i kolike dažbine da očekuje.

Kod izvoza ga interesuje kako može da pošalje neku robu, da li to može poštom, kurirskom službom ili možemo da mu obezbedimo vozilo. Bilo bi dobro da uvoznici i izvoznici svrate do špeditera gde mogu da dobiju kompletnu informaciju. Naša carina je jedan od prvih državnih organa koja je uvela kompjutersko podnošenje dokumentacije, ali nažalost, sve što je kompjuterski podnošeno mora na kraju da se odštampa i čuva pet godina.

Osnovni dokument za carinjenje je jedinstvena carinska isprava ili deklaracija. Tu su i gomile raznih faktura, analiza i raznih drugih dokumenata koje mi nažalost moramo da čuvamo pet godina, a sve može da bude u elektronskom obliku…

Jedan od svakodnevnih poslova je praćenje zakonske regulative koja se konstatno menja. Na primer, regulativa o poreklu robe, koja je vrlo bitna. Zemlje sa kojima imamo potpisane sporazume, carina se plaća u smanjenom iznosu ili se uopšte ne plaća. Naravno, regulativa je malo komplikovana za svakodnevnog uvoznika, tako da mi moramo da pročitamo, naučimo, obradimo i prenesemo uvozniku sve informacije na malo drugačiji način, kako bi to mogao lakše da shvati.

Kada uvoznik očekuje neku robu, on nas kontaktira i da nam podatke šta od robe dolazi; na koju ispostavu; da li je to neka pošiljka poštom, DHL-om ili avionom, brodom, kamionom. Kad dobijemo od njega informaciju, onda mi očekujemo pošiljku. Obavestimo ga kada pristigne, on spremi dokumentaciju, robu ocarinimo. Nekad se desi da roba stigne, a uvoznik ni ne zna. Pa se seti da je nešto kupio i zaboravio na to. Mi ga obavestimo i sve prođe kako treba.

Šta tačno znači cariniti robu? Priprema svih dokumenta potrebnih za ocarinjenje, elektronski se pošalje deklaracija carini. Ona prođe kontrolu i dobijemo povratni odgovor da je ispravno popunjena. Zatim odštampamo, spremimo svu dokumentaciju i odnesemo fizički na šalter carinskog radnika. Oni to pregledaju, sravne sa onim što je u računaru i ako je sve uredu, odštampa se račun i carinjenje je gotovo.

Carinska deklaracija ili zvanično Jedinstvena carinska isprava ima 54 polja, nažalost. Od toga, više od polovine se popunjava za potrebe Zavoda za statistiku, ali uglavnom se drži prodavca, kupca, zemlje porekla, vrstu robe, količinu, obračun carinskih dažbina, da li je smeštena u magacin ili vozilu… to sve stoji na deklaraciji.

Dok sam počinjao ovde da radim preko omladinske zadruge davne 1989. Radio sam na aerodromu i dosta se izvozilo. Aerordom je bio veoma živ. Izvozili smo viseće konfekcije za Ameriku i patentnirali smo nešto što se posle nazvalo Vesink i doživelo veliki uspeh na tržištu. Ustvari, na svaku šipku u avionskom kontejneru gde se kači garderoba, mi smo vezali kanap sa nekoliko čvorova i na svaki čvor po 5/6 sakoa, jakni, šta već. Tako da je u avionski kontejner, koji je dosta mali, mogla da stane garderoba iz jednog kamiona. Mi smo uvek uspevali da od vozača dobijemo piće, jel bismo se kladili da li će roba stati ili ne.

Da li rukovodilac carinske službe radi sam ili u timu?

Moj posao je nemoguć bez komunikacije. Komuniciram sa uvoznicima, sa kolegama iz komercijalne službe, carinske službe. Sa upravom carina, inspekcijskim službama. Ceo posao se svodi na komunikaciju i što je ona bolja, to se posao bolje obavi. Najviše komuniciram sa mojim kolegama iz komercijalne službe ili me uvoznici zovu direktno.

Pogledajte / pročitajte korisne informacije o drugim poslovima:

• UX dizajner – Moj (budući) posao – Marko Aleksić
• Profesor na fakultetu – Moj (budući) posao – Dr Saša Veljković
• Asistent na fakultetu – Moj (budući) posao – Andrej Josifovski
• Menadžer turističke agencije – Moj (budući) posao – Vladimir Drača
• Menadžer prevodilačke agencije – Moj (budući) posao – Ana Todorović Radetić
• Group Account Director – Moj (budući) Posao – Nataša Bojanić
• Marketing Executive – Moj (budući) posao – Jelena Đoković