Cigani prepričano – Aleksandar Sergejevič Puškin

12

Poema „Cigani” spada u najtragičniji Puškinov tekst, koji je napisao dok je bio u progonstvu u Besarabiji. Puškina je zainteresovao život Cigana koje je upoznao dok je bio u Kišnjevu, pa je odlučio da ga pretoči u romantičarsku poemu.

Lektira Cigani se obično radi u drugom razredu srednje škole, a ovde možete pročitati delo „Cigani” prepričano, koje su glavne odlike ovog teksta, koji likovi postoje u poemi, kao i analizu tih likova.

Mnogi Puškina smatraju glavnim predstavnikom romantizma u Rusiji i ruskoj književnosti. Međutim, mnogi kritičari smatrju da on nije klasičan primer romantizma, već da je romantizam koristio kako bi napravio subverziju u svojim pesmama i tekstovima. Burna politička aktivnost u jednom trenutku života, odvela ga je i u progonstvo.

  • Pisac: Aleksandar Sergejevič Puškin
  • Književni rod: Epika
  • Književna vrsta: Poema (epsko-lirska vrsta)
  • Vreme radnje: 19. vek
  • Mesto radnje: Kišnjevo
  • Tema: Različito viđenje slobode iz ugla lika Aleka građanina i ugla cigana

„Cigani” Puškin – analiza

Poema Cigani nosi opis ciganskog načina života, koji je veoma siromašan i bedan, što se vidi po tome što lutaju gradom, ali uprkos tome oni su uvek raspoloženi i veseli. Kada glavni lik to vidi, ta slika za njega postaje ideal, upravo ono kako slobodan život treba da izgleda.

Poslovi kojim se Cigani bave su radnički, manfukaturni poslovi, kao što su zanati, ali i umetnički performansi poput predstava, igara i pevanja.

„Cigani” lektira sadrži ideal slobode koju je Puškin video samo kod Cigana, jer su oni ti kojima nije potreban siguran krov nad glavom, već ga menjaju za potpunu slobodu bez ikakvih okova. Cigane u Puškinovoj poemi guše okovi društva i oni žele da ih se oslobode, po ma koju cenu, pa čak i cenu života.

Puškinova opsednutost ciganskom slobodom može se vdeti u ovim stihovima:

Ciganski tabor spor i šuman

po Besarabiji se seli.

Kod reke su, kraj starog druma

uboge čerge razapeli.

San ko sloboda im je vedar

i spokojan pod nebom snenim.

Puškin Cigani – slika gradskog života

Slika gradskog života prikazana je u trenutku kada Zamfira preispituje Alekovu odluku da ostane među Ciganima, a ne da se vrati gradu, gradskom životu i gradskim lepoticama. Gradski život koji Aleko opisuje je pun zlih ljudi, koji su optereženi novcem.

On smatra da je grad leglo zla, da u gradu nema prave ljubavi, već da su građani robovi novca i potrošnje. Gradski ljudi su zli, neverni, puni predrasuda, i potpuno su zatvoreni, bez umeća komunikacije sa drugim ljudima.

Njegovo oduševljenje ciganskim životom nastalo je kada je shvatio da je ovaj način života potpuno suprotan gradskom životu.

Međutim, Zamfira je oduševljena gradom i ne vidi ga onako kako ga Aleko vidi. Ona ga vidi kao mesto koje je prepuno svetla, raskoši, ukrasa, i da se u njemu stalno nešto dešava.

Lik Aleka – analiza

Aleko je predstavnik građanskog sveta, koji pokušava da pronađe cilj i svrhu života za sebe. On ne uspeva, iako želi da se prilagodi novom načinu života Cigana, jer ga u tome sprečava vlastiti mentalitet.

On je vaspitan u potpuno drugačijem duhu, njegove navike i način života naučeni su u gradskoj sredini po pravilima savremenog modernog društva koje je uslovljeno zakonima i određenim oblicima ponašanja.

Na početku odlomka prikazano je Alekovo unutrašnje stanje kada se budi mučen ljubomorm i slutnjama o neverstvu svoje drage u mračnoj i jezivoj noći. Osećanja u njemu su poptuno pomešana, od hladnokrvnosti do agresije.

Aleko je došao među Cigane kako bi pobegao od zakona, a dovela ga je devojka Zemfira. Međutim, on u čitavoj odušvljenosti slobodom kojom žive Cigani želi da poseduje ono što tu slobodu predstavlja, a to je Zemfira.

Zemfira nije navikla da živi život prema utvrđenim normama monogamije i bračne zajednice, pa posle dve godine života sa Alekom, ona želi da vrati svoju slobodu, pa ga prevari sa mlađim Ciganinom, a Aleko ih oboje ubija.

Aleko nije uspeo da preuzme osećaj slobode koju su razvili Cigani, već je uništio dva života iz želje da poseduje drugu osobu. Nakon ubistva, Aleko se veoma pokajao, ali šteta je već bila načinjena.

Aleko nije razumeo koncept slobode koju je Zamfira posedovala, već je on slobodu želeo samo za sebe. Stari Ciganin, Zamfirin otac, mu je rekao da je uzrok njegovog besa u tome što je on sebičan i neprilagodljiv. Njegov moralni zakon je nadglasao njegovu želju za potpunom slobodom.

Aleko je dobio kaznu, ali ne kaznu koja bi usledila u savremenom, građanskom svetu, već je dobio prezir i odbacivanje, kao i svest o sebi samome. Na kraju je on još usamljeniji i prazniji nego na početku.

Lik Zemfire – analiza

Ona se zaljubila u Aleka, ali je nesigurna i konstantno preispituje njegovu odluku da se odrekne raskoši grada i dođe među Cigane, gde nema ništa materijalno. Prva svađa sa Alekom se desila zbog pesme koja je posvećena njenom prvom mužu, njenoj prvoj ljubavi.

Ona je tu pesmu čula od majke, a Aleko zna kakva je bila njena majka, odnosno da je ostavila i decu i muža kada se zaljubila u drugog muškarca. Aleko je ljubomoran, oseća se ugroženo, on Zemfiru voli posesivno, ne želi da je izgubi, čak ni u snovima.

Zemfira je ta koja želi potpuno slobodu da voli koga hoće i da je niko u tome ne sprečava. Ona je slobodna, navikla je na takav način života, na lutanje i divljinu. Zemfira je mlada, neiskusna i neverna.

Međutim, po njenim standardima to nije neverstvo, već poštovanje slobode. To je neverstvo ukoliko se gleda iz ugla građanskog morala koji Aleko nosi sa sobom, ali ne i sa strane slobodnog morala.

Zemfira je spremna da se potpuno vodi svojim emocijama i strastima, iako je oni mogu odvesti na pogrešne puteve, iako mogu brzo iščeznuti. Ona ne želi da se vezuje, želi da živi i proživi sve što je zamislila.

Kada voli, ona voli strasno, a takve ljubavi se često završe pogubno. Aleko ju je ubio jer nije mogao da je voli onako kako je ona htela, već je želeo nju da poseduje, a on da bude slobodan.

Ubistvo kao krah slobodne ljubavi

Aleko je ljubomoran, mračan, strasan, skamenila mu se duša, oseća strah, drhti, osvetoljubiv je, svirep, egoističan, želi u potpunosti da poseduje ženu, slobodu želi samo za sebe, neprilagodljiv je, gord, mračan, on je tragičan junak – ne može da nađe autentičan način života.

On prvo ubija Ciganina sa kojim ga je Zemfira prevarila, jer je mislio da on razara njegovu sreću sa Zemfirom. Aleko nije pomsilio da Zemfira ne želi više da bude sa njim zato što ga više ne voli, i da za to nije kriv drugi Ciganin.

Nakon ubistva Zemfira mu otvoreno kaže da ga više ne voli, da ga se plaši, i da zato nije smela da mu kaže da se ljubav prema njemu ugasila. Kada Aleko ubije mladog Ciganina, Zemfira više nema strah od njega, već mu se suprostavlja i naglašava mu da ga više ne voli.

Aleko zbog svoje posesivnosti i želje da poseduje Zamfiru kao da je stvar, ne želi da je pusti da bude slobodna već je ubija.

Aleko je tipičan romantičarski junak jer je usamljena tragična ličnost. Osim toga, ima još jednu bitnu karaktersitiku za romantičarskog junaka – protivrečan je. On teži da bude u društvu koje će ga razumeti i prihvatiti, ali, sa druge strane, teži ka usamljenosti.

Kod Aleka je izražena individualnost, subjektivnost, želja da sebi obezbedi najbolje uslove života, na štetu drugog. On svet doživljava bolno, pokušava da pobegne od sveta i života, ali ne može da pobegne od sebe.

Aleksandar Sergejevič Puškin delo Cigani napisao je kako bi predstavio ideal slobode do koga građanski čovek ne može da dođe, jer je drugačije naučen i jer je konstantno u konfliktu sa samim sobom.

Glavni lik se u jednom trenutku ostvari, ali već u sledeće sam sebe negira, i ponaša se kao ličnost koja je nedovšrena i sputana principima sistema.

Aleksandar Sergejevič Puškin – dela

Puškin je romantičar, ali pripada i realističkoj epohi. Osim dela Cigani imao je još nekoliko dela koja su ostala zapažena, i ušla u lektiru za srednju školu.

  • poema “Kavkavski zarobljenik”
  • drama  “Boris Todunov”
  • roman “Kapetanova kći”
  • pripovetka “Pikova dama”
  • roman u stihu „Evgenije Onjegin” (radio je skoro 8 god.)

Komentari12 коментара

  1. moze te li da mi napisete nesto ukratko o ovoj temi u vezi poeme ,,Cigani“ je : Motiv ljubavi i tragike u poemi ,,Cigani“ ako mozete da mi brzo odg jer mi treba za sutra za domaci! HWALA! <3

  2. Nažalost ovo je sve za sada, a svi smo davno završili srednju da bi smo pisali o konkretnim stvarima, ovo su beleške sa časova. Ako saznaš nešto, slobodno nam javi, a mi ćemo dodati na sajt, pa da drugima koristi. Možeš poslati i skenirano/slikano stranicu nekog od drugara, ako ima zapisano 🙂

  3. Kakav bre slobodan zivot, zive kao zivotinje. Na stranu materijalizam, nego zive bez ikakvih ciljeva u zivotu, bez ikakvih pravila, bez ikakvog osecaja duznosti ili casti ili bilo cega, bas kapo sto je tu opisano, ma kao stoka. Izem ti slobodan zivot. Takav zivot moze da bude ideal samo onima koji jos nisu dostigli stupanj civlizacije koji imaju recimo Germani. I zato ce na lraju svi takvi „dusevnici“ i „strastvenici“ da nestanu, sto se vec polako desava, a zamenice ih prava civilizacija u kojoj vlada hladni red, i nema tih jakih strasti i ostalih gej hipi budalastina i animalizama. To je dobro.

Ostavite komentar