„Čovek peva posle rata“ Dušan Vasiljev

Dušan Vasiljev, ekspresionizam.
Posleratna klonulost je prisutna, dovodi do gubitka iluzija, snova.
Slika rata, slika doma, raspad porodice.
“Sestra mi se porodala” – pad morala, izgubljenost.
“Majci su mi kose posekli” – motiv nasilja!
Njegovu ženu ljubi baklin, a on nema ni snage ni volje da mu se sveti, niti suprotstavi. “Raznosi mu krov”.

Slika sveta, more bluda i kala, “ne tražim plen”, ne zahteva ratna dobra, koja su cilj svih učesnika, već samo:
mleko (simbol ljubavi), zrak (simbol života), rosu (novo rođenje).
Sigurnosti, nežnosti želja za životom.
Sve ovo označava belinu, nešto nedostižno – Rusija za Vuka I.
Smejao se u krvi do kolena – oznaćava vapaj, smeh kroz suze,
brata je zvao dušmaninom kletim, a onda shvatio beznačajnost borbe!
Izražena pokornost, bezvoljnost, očaj, bol, gorčinu.

Nije mu žao zbog učinjenih dela, svašta je tamo preživeo i upravo te godine su mu donele saznanje. Saznao je, tj. otkrio je  šta su zapravo prave životne vrednosti. Porodica, ljubav, dom, spokoj, mir.

Ovo je ispovest čoveka koji je spreman da oporosti, koji čezne za pročišćenjem i pravim vrednostima, jer upravo te prave vrednosti koje sami sebi postavimo u životu nam niko ne može uzeti!