adl adl

Depresija zapravo oštećuje mozak – novo otkriće naučnika

0

Znate li šta je depresija? Koristite li ovu reč u svakodnevnom govoru kako biste objasnili tužno raspoloženje povodom nekog događaja? Depresija nije isto što i „smorenost“. Ako traje dugo, depresija više nije izbor, to je vrsta oštećenja mozga. Saznajte kako depresija zapravo nastaje.

Prikaz mozga

Šta je depresija?

Reč „depresija“ potiče od latinske reči „deprimere“, što znači „utisnuti“.

Zato depresiju najjednostavnije možemo objasniti kao posledicu dugotrajnog potiskivanja tuge i bola. Kada osoba predugo pati, a svoje stanje ne izražava na neki konstruktivan način, ona postaje depresivna.

Dakle, na samom početku, depresiju možemo smatrati posledicom izbora da emocije držimo u sebi. Međutim, kada to stanje predugo traje, depresija postaje način života i izaziva oštećenje mozga.  

Depresija se u savremenom govoru najčešće vezuje za osećanje tuge, melanholičnosti i lenjosti. To je ono kada student padne ispit, pa danima priča da je u depresiji, samo da ne bi ponovo učio ili da bi umanjio osećaj krivice zbog propalog ispita.

Međutim, depresija predstavlja mnogo više od obične tuge. Ona je naizgled bespomoćno stanje uma, koje prouzrokuje pesimistični oblik razmišljanja i to postaje potpuna realnost depresivne osobe. Ključna reč je „naizgled“, jer osoba koja se bori sa ovim izazovom, ima potpuno pogrešnu percepciju sveta i nije svesna da je ta ogromna tuga deo samo njihovog pogleda na stvarnost.

Postoje periodi života kada je čovek tužan, zbog nekog gubitka, smrti rođaka, prijatelja ili zbog finansijskih ili emocionalnih gubitaka. Ta tuga traje kratko i lagano slabi i to nije depresija.

Depresivni mladić

Depresija obično počinje kao preterano razmišljanje o nekom izazovu, zatim se širi kao potiskivanje emocija o tome, a na kraju dolazi do detaljnog analiziranja prošlosti i potpunog gubljenja nade za budućnost. Ovaj proces se obično ponavlja kao ciklus i ne prestaje, sve dok depresivna osoba ne shvati da, zapravo sama sebi pravi ovo stanje.

Problem nastaje kada osoba nije svesna da je samostalno, samo svojim mislima dovela sebe do depresije, pa tako hronično ponavlja depresivne misli, sve dok stanje ne dobije dijagnozu hronične depresije.

Naučnici tvrde da u toj situaciji dolazi do sužavanja hipotalamusa i da je tada mnogo teže napustiti začarani krug depresije. Mozak više nema pun kapacitet i gubi svoje funkcije koje bi pomogle u tome.

Sužavanje hipokampusa, oblasti u kojoj se nalazi i hipotalamus, naglašenije je ako je depresija započela ranije, pre dvadesetprve godine, kao i kod ljudi sa povratnim epizodama depresivnog stanja.

Depresija i oštećenje mozga

Posle višegodišnje debate, istraživači su konačno zaključili da uporna depresija uzrokuje oštećenje mozga, a ne obrnuto. Neurolozi su ranije pretpostavili da je oštećenje mozga predispozicija za hroničnu depresiju, ali nova studija objavljena u molekularnoj psihijatriji otkriva drugačiju istinu.

Studija, koja se sastojala od 9.000 pojedinačnih uzoraka, uspela je definitivno da dokaže uzročnu vezu između uporne depresije i oštećenja mozga.

Magnetne rezonance pokazale su dokaze o sužavanju hipokampusa kod 1728 pacijenata sa dijagnozom hronične depresije u poređenju sa 7.199 zdravih osoba koje su učestvovale u istraživanju.

Šta je hipokampus i kako je povezan sa depresijom?

Prikaz mozga

Hipokampus je mala oblast mozga koja se nalazi u srednjem temporalnom režnju. Sastoji se od dve polovine, od kojih se svaka nalazi na jednoj hemisferi mozga.

Hipotalamus se nalazi u sastavu hipokampusa i njihova veza je ključna za normalnu ekspresiju, za kontrolu emotivnog, instinktivnog i reproduktivnog ponašanja.

Glavna funkcija hipokampusa obuhvata stvaranje novih uspomena, formiranje dugoročne memorije i prostornu orijentaciju.

U hipokampusu se nalazi amigdala. Amigdala je deo mozga koji je prethodno bio povezivan sa depresijom. Studije su i u prošlosti povezivale smanjenje hipokampusa i povećanje depresije. Ipak, veličina uzorka takvih studija nije bila dovoljno velika da bi dala konačne rezultate.

Istraživači su sada otkrili da je, pored njegovog značaja u formiranju i evociranju uspomena, hipokampus takođe ključan u kontroli emocija. Jedan od autora studije i poznati aktivista za mentalno zdravlje, Ian Hiki, objašnjava povezanost hipokampusa sa depresijom: „Vaša svest o sebi zavisi od kontinuiranog razumevanja ko ste u svetu. – vaše sećanje nije samo povezano sa prostom memorijom, poput rešavanja Sudoku ukrštenica ili pamćenja jednostavne lozinke. Sećanje je zapravo celi koncept, koji gradi svest o nama.

Profesor Hiki dalje razrađuje odnos između smanjenja hipokampusa i promena u ponašanju koje se mogu uočiti i kod životinja u prošlosti: „U eksperimentima na životinjama videli smo da, kada smanjite hipokampus, ne samo da promenite memoriju, nego menjate sve vrste drugih ponašanja povezanih sa tim. Zato je skupljanje povezano sa gubitkom funkcija.“

Oni koji pate od depresije obično imaju nizak nivo samopouzdanja i nemaju poverenja u kontolu svakodnevnog života. Uobičajeno je da depresivni ljudi imaju i deflacionirani ego, koji menja samosvest. Ovo bi potencijalno moglo uticati na formiranje uspomena i na sećanja vezana za prošlost, a samim tim i na vizije o budućnosti.

Lečenje depresije

Lečenje depresije tabletama

„Oni koji su samo jednom imali depresivnu epizodu, nemaju sužen hipokampus, tako da to nije predispozicioni faktor već posledica stanja bolesti.“ – kaže doktor Hiki, što je dobra vest za depresivne ljude.

Prvi korak u putovanju lečenja depresije mora da bude prihvatanje ideje da ste depresivni, a zatim i suočavanje sa činjenicom da to radite sami sebi. Ne postoji ništa i niko ko bira vaše misli osim vas. Koliko god da vam deluje nemoguća ova teorija, zapitajte se na šta ste fokusirani tokom većeg dela dana? Ako ste depresivni, znači da ste fokusirani na negativne misli. Dok pokušavate da svalite odgovornost na nekog drugog, ponovo se vraćate u začarani krug tuge, jer jedini krivac ste vi.

Dakle, nakon što shvatite da vaše misli rezultiraju da se osećate loše, drugi korak je da promenite način razmišljanja i uverenja. Razmišljanje ćete menjati tako što ćete postepeno raditi više stvari koje volite, malo po malo. Kada počnete da uživate makar u jednom delu dana, shvatićete da život i nije toliko loš.

Zatim, potrebno je da osvestite šta je misao, da biste znali da vam je misao došla. To ćete postići jogom i meditacijom. Meditacija je svest u trenutku, o tom trenutku, što će vam pomoći da znate kakve su vam misli i da odstranite one koje vam nisu korisne. Meditacija nije samo sedenje u tišini, jednostavni načini da meditirate su šetnja, igrasa psom, posmatranje deteta dok se zabavlja, crtanje, slikanje, bojenje bojanke… Sve je to meditacija, jer budi svest o trenutku u kome se nalazite i popravlja raspoloženje.

Sledeća dobra ideja je da se družite sa pozitivnim ljudima. Budite u okruženju koje vam prija. Radite ono što volite sa ljudima koji vam se dopadaju. Kada se prepustite uživanju sa prijateljima, vaša depresija će sve više nestajati, jer neće imati negativne misli kojima se do sada hranila.

Svi za jednog i jedan za sve

Depresivna osoba često ne može da vidi svetlo na kraju tunela, ali ona nije svesna da tunel ne postoji, sve dok joj neko drugi ne ukaže na to i ne pokaže da postoji i drugačiji način razmišljanja.

Još jedan dobar savet jeste da pronađete priče ljudi koji su se uspešno izlečili od depresije. Internet je pun čudotvornih priča koje će vam uliti samopouzdanje i snagu da i vi to možete. Pretvorite težak period svog života u svoju priču o uspehu.

Depresija kod studenata

Dve trećine studenata, koji se obrate psihologu ili psihijatru ima simptome blage depresije, a gotovo svaki treći među njima je umereno ili teže depresivan.

Period studiranja je veoma zahtevan za svaku mladu osobu i njen psihički razvoj. Do depresije najčešće dolazi usled prevelikog stresa povodom učenjaproblema sa uklapanjem u nova okruženja, zbog pritiska roditelja ili društva, a čak i zbog nemogućnosti da se ispune određena očekivanja koja studenti sami sebi nameću.

Najčešći okidači depresivnih osećaja jesu nepoloženi ispiti, gomilanje gradiva i neorganizovanoststresne situacije u toku ispitnog roka, prekid emotivne veze ili porodični problemi. 

Neki studenti reaguju na prolazne stresove produženom apatijom, indiferentnošću i nesposobnošću za učenjem. Kada je reč o uticaju depresije na uspeh na fakultetu, treba pomenuti da depresija često smanjuje interesovanje za rad i saradnju sa kolegama i profesorima.

Teže depresivni studenti neretko imaju otežanu koncentraciju ili smanjenu sposobnost razmišljanja. Uglavnom se osećaju kao da više ne uče efikasno ili da zakazuju na poslu, pa čak i u svakodnevnim aktivnostima.

rok za zavrsetak studija

Poražavajuća je i činjenica da je suicidni rizik izraženiji tokom ovog doba, jer studenti teže podnose burne emocije, zbog psihičke i emotivne nezrelosti, koju stiču tek u periodu studiranja.

Manje opasni, ali svakako alarmantni simptomi depresije su: bezvoljnost, povlačenje u sebe, poremećaj ishrane, osećaj samoprekora ili intenzivne i neprimerene krivice, smanjenje energije ili povišena zamorljivost, poremećaj sna i drugi.

Ako ste bliski sa studentom koji se oseća depresivno, ne prezajte da razgovarate sa njim. Nekad jednostavna rečenica: „Pričajmo o tome…“ može pomoći mladoj osobi da se suoči sa svojim osećanjima i da na život gleda sa vedrije strane. Pružite podršku i ljubav mladim ljudima, koji su tek na putu da izgrade sebe. Ne izbegavajte razgovor i ne pokušavajte da zataškate ove emocije u nadi da će proći.

Ako ste mladi i depresivni, imajte na umu da niste sami, niste jedini i u redu je da se tako osećate, ali morate pomoći sebi. Izaberite adekvatnu osobu iz svog okruženja ili se obratite stručnjaku i rešite se ovog opterećujućeg osećaja.

Bez obzira da li je depresija poremećaj ili stanje uma, ona prouzrokuje ozbiljna oštećenja mozga i to stanje svakako može biti fatalno po osobu koja pati od ovog problema.

Ako poznajete nekoga ko je depresivan, pomozite mu. Prvi korak i najbolji način je razgovor i suočavanje sa izazovom. Ako ste i sami depresivni, uzimanje antidepresiva na svoju ruku nije dobra ideja. Zato, postepeno počnite koracima koje smo vam predložili, a uvek možete potražiti i pomoć stručnog lica, koje će vas uvesti u proces prevazilaženja ovog stanja. Imajte na umu da je depresija samo posledica razmišljanja neke osobe, a ne karakterna osobina. Odmah promenite misli, postanite osoba koja je pobedila depresiju!

 

Ostavite komentar