Đački rastanak analiza pesme – Branko Radičević

4

Đački rastanak je pesma našeg poznatog pesnika Branka Radičevića. Smatra se da je ova pesma jedna od njegovih najlepših elegija. Đački rastanak je njegovo direktno obraćanje Sremskim Karlovcima. Radičević je napisao ovu pesmu pre njegovog polaska u Temišvar na dalje školovanje. Pesma Đački rastanak se čita i analizira u drugom razredu srednje škole. Pročitajte dalje u tekstu kako izgleda analiza pesme Đački rastanak i kratka biografija pisca.

  • Pisac: Branko Radičević
  • Književni rod: lirika
  • Književna vrsta: elegija
  • Tema: Brankov rastanak sa Karlovcima

Analiza pesme Đački rastanak

Pesma Đački rastanak je napisana 1844. godine. Ona je objavljena u Radičevićevoj prvoj zbirci pesama koja je objavljena 1847. godine. Radičević je još kao dete došao u Karlovce i igra mu je bila jedina zanimacija. On u pesmi govori o svom detinjstvu i kako se brzo navikao na novo mesto. Kad je bio dete sve mu se činilo lako i jednostavno.

Opraštajući se sa svojim mestom, Branko oseća: tugu, setu, nostalgiju, na neki način i radost. Opet se seća radosti i divnih trenutaka provedenih tamo. Sećanja na Karlovce mu niko ne može oduzeti i ova pesma nam samo pokazuje njegovu vezanost za to mesto. Izražena je njegova velika ljubav prema Karlovcima  – što je upravo i tema pesme. Govori o tome kako je lepo živeti baš tu, ali ga svet zove i mora otići.

Govori da je i sada veseo i srećan, ali ne kao nekad. Teško mu je da ostavi iza sebe sve prelepe stvari koje su mu se tu dogodile i da ode, ali svestan je da tako mora da bude i kreće u svet. Izražava želju, za koju zna da se neće ispuniti, da je potpuno pusta i nemoguća: želi da zagrli i poljubi svoje Karlovce i tako im pokaže koliko ih stvarno voli.

Naglašava da se u Karlovcima poštuju srpski običaji: slave, praznici, naši preci, carevi. Poštuju se junaci koji su život dali za svoju domovinu, za budućnost svojih naslednika i svih nas.

Stilske figure u pesmi Đački rastanak

Komparacija

Motiv rata je prisutan u spominjanju palih srpskih boraca – njihove pale glave. Upoređuje nebo pred zalazak  sunca (crvene boje) sa krvlju prolivenim Kosovom. Takođe piše kako je tada na Kosovu veliki broj Srba poginuo.

Apostrofa

Zahvaljuje se Karlovcima i sa mukom se od njega oprašta. Često upotrbljava deminutive i hipokoristike (seća se detalja sa radošću i zatim ih stavlja u deminutive). Kao na primer: „oh, željice ala si  mi pusta!“ kada želi da poljubi i zagrli Karlovac.

Priča o Dunavu , u vokativu , bukvalno mu se obraća. Branko seća se svojih dečačkih dana kada je plovio Dunavom.  Spominje kako je usled oluje bio sa drugovima na Dunavu i kako su pali u vodu i na kraju uspeli da dođu do kopna.  On se ujedno zahvaljuje samom Dunavu što ga nije potopio.

U drugom delu pesme oprašta se sa vinogradima, opet kao sto je malo pre bio slučaj sa Dunavom i Karlovcima. Vokativi gde god se jave, igraju važnu ulogu u pesmi, jer nam pokazuju njegovu vezanost za sve stvari kojima se tako obraća.

U celoj pesmi je pisutna apostrofa. Obraća se direktno Karlovcima, potom suncu, zatim Dunavu, kao i vinogradima.

Personifikacija

Radičević piše o berbama u Karlovcima, kojima više neće prisustvovati. U ranu zoru, svi su već ustajali i razdragano išli ka vinogradima. On tom prilikom preuveličava grožđe, govori kako je ono najlepše na svetu i da ko njega nije video u stvari ništa nije ni video.

Gradacija

Radičević niže radnje u po jačini od najslabije do najjače. Opisuje vredan rad mladića i devojaka, uopšte radnika koji konstantno beru i nose ubrano grožđe. I pored silnog i napornog rada, naglašava da momci podvikuju, a devojke pevaju i pesma se čuje svuda. Takođe jedno drugog podržavaju  i čim malo sunce zađe, oni su i pored napornog i teškog rada orni i spremni za igru i ponovnu pesmu. Javlja se motiv muzike, narodne igre, kola i veselja.

Svirač neprestano svira i svi uživaju u tome. Muzika i veselje poziva sve na igru. Momci nisu imuni na devojke – ne mogu da odole devojkama, onako bosim, bez čarapa i papuča, kako Branko kaže, vitkog stasa. Govori takođe kako ta okupljanja traju do samog jutra i da niko od njih ne posustaje.

Polisindenton i asindeton

Radičević u ovoj pesmi koristi obe stilske figure. Polisindenton koristi da bi se pažnja zadržala na svakom pojmu ponaosob i da bi se svaki od njih istakao. A asindeton, nizanje reči bez veznika, dobija na dinamičnosti i brzini.

Inverzija

„Oj Dunavo, o ti reko silna, vinogradi, zbogom umiljati…“ Ovah stih predstavlja inverziju – promena uobičajenog reda reči ili rečenica. Ova stilska figura se koristi bi se istakla ona reč ili rečenica koju pisac želi da podvuče. Ona je česta je u lirskoj poeziji, zato što je izraz uzbuđenog duhovnog stanja i stanje emocijalnosti.

Anafora

U  poslednja 4 stiha, na samom početku Branko ponavlja  – zbogom.

Branko Radičević

Branko Radičević je rođen 1824. godine. Napisao je tri zbirke pesama i ostavio veliki trag u srpskoj književnosti. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima, gde je i počeo da piše pesme. Karlovci su ostavili veliki uticaj na njega i njegovo stvaralaštvo. Na njega je imao veliki uticaj Vuk Karadžić, tako da je  Radičević pisao pesme na narodnom jeziku. Dalje se školovao u Temišvaru i Beču, gde je studirao medicinu. Umro je u Beču od tuberkuloze.

Najpoznatije pesme:

  • Đački rastanak
  • Kad mlidijah umreti
  • Put

Komentari4 коментара

  1. Tijana Stankovic

    Hvalaaaa!!! 😀
    Zahvaljujuci vama cu 100% imati zaklju
    ceno pet!! <3!

Ostavite komentar