Pismo Haralampiju analiza – Dositej Obradović

Pismo Haralampiju je prvi štampani tekst Dositeja Obradovića. Ovde možete pročitati kako izgleda Pismo Haralampiju prepičano.

Dositej Obradović Pismo Haralampiju piše kao molbu koju je uputio svom prijatelju Haralmpiju Mamuli u želji da mu on pomogne oko prikupljanja novca za štampanje Sovjeta zdravog razuma.

Dositej ne želi nikakvu materijalnu korist za sebe, več isključivo novac potreban samo za štampanje knjiga.

Dositej je, na kraju, odustao od namere da štampa Sovjete zdravog razuma, pa kao njegova prva štampana knjiga izlazi Život i priključenija.

S obzirom na to da je Haralampije paroh crkve u Trstu, on bi mogao da motiviše bogate trgovce da pomognu finansiranje štampanja knjige.

Njegova najveća želja i zadatak koji je sebi zadao je da raširi prosvetiteljstvo po Srbiji, i da duh obrazovane i civilizovane Evrope prenese u neprosvećenu i nepismenu Srbiju.

• Pisac: Dositej Obradović
• Forma teksta: Epistolarna forma
• Vremenski kontekst: 18. vek
• Tema: Dositejeva namera da u Srbiju uvede prosvetiteljstvo

Pismo Haralampiju prepričano

Pismo Haralampiju je tekst koji je književni proglas, ali suštinski ovaj tekst je prosvetiteljski manifest. Pismo nije lične prirode, intimnih i porodičnih tema nema, već je ovo pismo štampano u stotinak primeraka, sa namerom da ga vidi što više ljudi.

Pismo Haralmpiju ima poseban istorijsko-književni značaj jer se ovim pismom obaveštava veći broj ljudi o štampanju knjige.

Pisanje knjige na narodnom srpskom jeziku je bilo veoma neoubičajeno, te je Dositej Obradović Pismom Haralampiju obrazložio razloge za štampanje knjige na srpskom jeziku i pokrenuo proces prosvetiteljstva u Srbiji.

Pismo Haralampiju analiza odlomka

U prvom delu pisma Dositej govori o nameri s kojom je napisao pismo. Obaveštava prijatelje da će njegova prva knjiga biti napisana čisto srpski, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri.

Dositej ukazuje i na pokret u Evropi koji se zalaže da se knjige pišu na narodnom jeziku, kako bi ih razumeli svi, i seljani i čobani, i bogataši. Ovde možemo videti veliku želju za širenjem prosvetiteljstva i opismenjavanja najneobrazovanijeg sloja društva.

On dodaje da jezik nema nikakvu korist ukoliko pisane knjige ne ume da pročita ogromna većina stanovništva. Dositej smatra da se korisnost jezika meri po tome koliko ljudi taj jezik može aktivno da koristi (za čitanje i pisanje), pa, samim tim, navodi da je narodni jezik najkorisniji.

Velika rasprostranjenost srpskog jezika

Dositej dodaje da je prostor koji narodni srpski jezik zauzima ogroman i da se taj potencijal mora iskoristiti. Srpskim jezikom govori ogroman broj Crne Gore, Dalmacije, Hercegovine, Bosne, Srbije, Hrvatske, Slavonije, Srema, Bačke, Banata (osim Vlaha).

Kao dodatni argument da treba pisati srpskim jezikom, Dositej navodi da ovim jezikom govore ljudi koji su različite vere, ali da to ništa ne menja jer se vera i zakon mogu menjati, a rod i jezik nikada.

Napredak podrazumeva promene

Dositej u Pismu navodi da samo prostota i glupost ne žele da se menjaju i napreduju, ne žele da unose promene u svoje živote. On smatra da su promene dobra stvar, i da ih moramo usvojiti u svakodnevni život kako bi on postao kvalitetniji.

Verska tolerancija

Dositej u Pismo Haralmpiju naglašava da njega ne interesuje koje su vere ljudi koji čitaju njegove knjige. Važno mu je da to budu ljudi sa čistim i pravim srcem koji žele da poboljšaju svoj narav i prosvete svoj um.

On navodi koji su uzroci zla u svetu:

 

• svuda ima zlih i pokvarenih ljudi

 

• došlo je do nerazumlja, slepote uma, pokvarenosti, pakosti;
• ljudi imaju zlo srce i preko mere ljubavi prema sebi.
• religije se pogrešno vezuju za ovakve ljude.

Dositej piše za um, za srce i za narav čovekovu, za braću Srbe, gde god da žive i koje god da su vere. Ono što najoštrije osuđuje su verski ratovi i zločini koji se čine u ime vere, jer oni šire samo mržnju među ljudima, a cilj prosvetiteljstva je harmonično i civilizovano društvo.

Najvažnije je prosvećivanje omladine

Dositej smatra da je najvažnije da prosvetiteljstvo obuhvati mlade generacije, jer su oni ti na kojima se stvara baza za dalje širenje ideja. Kada izraste jedna generacija koja je potpuno preuzela ideje prosvetiteljstva, tada će Dositejev uspeh biti zaokružen.

Školovanje dece, po njegovom mišljenu, treba da bude glavna briga roditelja i društva, kako bi deca bila obrazovana i civilizovana.

Zahvalnica čak iako pomoć izostane

Na kraju Pisma Dositej kaže da neće biti obeshrabren čak iako pomoć izostane, kaže da će nastaviti da piše i štampa, a plaćeno će mu biti kada srpski rod nakon njegove smrti bude rekao – Ovde ležu njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Večan mu pomen! Dositej je kasnije bio prepoznat kao jedan od velikih reformatora jezika.

Dositej je sva svoja sredstva i život uložio kako bi se prosvetiteljstvo primilio u Srbiji, to je video kao viši cilj koji mu je zadat, i nije mario za to što ga mnogi kritikuju i sprečavaju u njegovoj nameri.

Najviše polemike je imao sa onima koji su se zalagali da knjige treba isključivo pisati na starom književnom jeziku, dok je on smatrao da je slavenosrpski jezik prosvetitelja.

Kratka biografija – Dositej Obradović

Dositej Obradović (Dimitrije) rođen je u Čakovu, današnjoj Rumuniji. Godina rođenja nije ostala precizno zapisana, te njegova godina rođenja varira od 1739. do 1742. godine.

Dimitrije je dobio ime Dositej kada se zakaluđerio u manastiru Hopovo. U manastir dolazi kada mu roditelji zabranjuju da čita crkvene knjige i šalju ga da nauči zanat. On beži od kuće u manastir, ali iguman ga usmerava ka tome da treba da ublaži verski zanos, pa počinje da čita istorijske knjige.

Tada Dositej dobija želju da putuje, uči i čita o drugim i drugačijim narodima i prostorima, a ideja prosvetiteljstva se polako rađa. Putovanja po svetu su trajala oko 40 godina, na njima je mnogo naučio i o pisanju, i o narodima, i istoriji. Umro je u Trstu 1811. godine.

Njegova ideja vodilja bila je – prosvetom ka slobodi, te odlučuje da život podredi prosvetiteljstvu i srpskom narodu, u cilju opismenjavanja i civilizovanja naroda.

Najpoznatija dela:

• Život i priključenija
• Pismo Haralampiju
• Sovjeti zdravog razuma
• Basne
• Pesma o izbavljenju Srbije

Nadamo se da vam je koristilo ovo sažeto izdanje poznatog pisma koje je napisao Dositej Obradović. Pismo Haralampiju analiza je urađena, na vama je samo da je pročitate i savladate za najvišu ocenu.

Srećno!