Ekoturizam – svi najbitniji pojmovi na jednom mestu

Turizam je jedna od vodećih privrednih grana, a sve više potreba čoveka u tehnološkom dobu. Provođenje odmora negde u prirodi, na selu, korišćenje vikenda za odmor, obilasci znamenitih mesta, odlazak u banje, učestvovanje na seminarima, odlazak na reku, rafting, krstarenja, postali su masovna pojava. Ekoturizam je samo jedan od načina da se ode na putovanje. Saznajte šta je ekoturizam i sve bitne pojmove koji vam mogu poslužiti za savršeno eko putovanje!

Mi kao ljudi uživamo lagodno u bezbrižnom okruženju prirode, relaksacija, mir i odmor se podrazumevaju. Međutim, šta je sa aktivnostima koje treba da obezbede visok kvalitet životne sredine? Svi smo svedoci da iza turista, u najvećem broju slučajeva (ma koji oblik turizma da je u pitanju) ostaju tone otpada i veoma degradirana životna sredina. Da se ovo ne bi dešavalo treba se angažovati na polju eko inovacije i njene realizacije.

Prva stvar je steći svest i znanje o zaštiti prirodne okoline, kao i o ekonomsko-kulturnim aspektima određene oblasti i mesta. Tako će turista postati društveno odgovorna osoba koja oduševljeno učestvuje u pitanjima zaštite životne sredine.

Šta je ekoturizam? – osnovni pojmovi

Ekoturizam je specifična forma putovanja u relativno nezagađene oblasti prirode radi divljenja i uživanja u pejzažima, divljim biljkama i životinjama, ali i u svim pratećim kulturnim objektima određene lokacije. TIES (Međunarodno društvo za ekoturizam) definiše ekoturizam kao:

„Odgovorno putovanje u oblasti prirode, koje čuva životnu sredinu i podržava blagostanje lokalnog stanovništva“.

Doživaljaj prirodnog okruženja u stvari znači uvažavanje i očuvanje oblasti u kojoj se nalazimo, bilo da je to selo, planina, reka, šuma. Najvažniji pojmovi ovog novog vida turizma su uvažavanje i očuvanje.

Postoji i tip turiste koji za svoj odmor bira prirodu. Sve više je u upotrebi pojam ekoturista. Ekoturista, kao prvo, obožava prirodu i putovanja. Putuje sam ili u manjim grupama, do 20-ak ljudi. Možda troši više ili manje od prosečnog turiste, izbegava masovna putovanja i posete popularnim destinacijama, a umesto toga traži nešto što za njega ima posebnu vrednost. Ovaj tip turiste pešači, vozi bicikl, vesla, vozi paraglajder, jaše konja. Obrazovan je, često putuje i preferira skroman smeštaj u manjim objektima, koji ne narušavaju izgled i čistoću okoline, a koristi obnovljive izvore energije. Ovakav vid turiste ne razmišlja o prevoznim sredstavima modernog sveta ili koristi ona koja najmanje zagađuju okolinu i proizvode najmanje buke.

Tokom 18. i 19. veka bilo je popularno da mladi svet (student bilo kog grada sveta) krene na unapred planirano, ponekad i višegodišnje putovanje sa ciljem da otkriva i upozna udaljene krajolike Evrope. U tim ranim godinama turistička putovanja su bila usmerena ka kulturnim središtima. Pohod na Venciju, Istanbul, Amsterdam autobusom, ili mesta kao što su Versaj, Britanski muzej i dvorac Šenbrun jednostavno su se morala doživeti i videti. Međutim, 100 godina kasnije, obrazovni i moderni svet tehnološke ere počeo se sve više zanimati prirodom. Rute i način turističkih putovanja su se u potpunosti promenili. Današnji turisti možda više liče na ugledne naučnike-istraživače davnih vremena poput Darvina, Valasa i Humbolta koji su se osmelili da odstupe od tipičnog snobovskog načina putovanja.

Ekoturizam u Srbiji

Srbija ima ogroman potencijal za razvoj ekoturizma. Divne mirne reke, bogate šume i planine daju mogućnosti turistima da uživaju. Spomenimo samo region Vlasinskog jezera, obronke Zlatibora, Divčibara, Kopaonika… Brojne turističke agencije nude i ove vrste aranžmana: putovanja u očuvanu prirodu. Turističke avanture po Srbiji pružaju neuporediv doživaljaj čiste, netaknute prirode. Znamo da putovanja imaju tu moć da zaštite prirodu, ona donose dobrobit zajednici i doprinose očuvanju kulturnog nasleđa. Ova tri principa trebaju postati ne samo naš cilj već i naša odgovornost.

Ekoturizam je u neposrednoj funkcionalnoj vezi sa životnom sredinom. Zemljište i ekosistem treba na svaki način sačuvati. Tu se misli na zaštitu i obnovu ekološki osetljivog zemljišta, prirodnih resursa, poljoprivrednog zemljišta, slivova i vodenih resursa, kulturnih i istorijskih prostora, povećanje kvaliteta i dostupnosti otvorenog prostora i rekreativnih mogućnosti.

• Treba pametno iskoristiti prirodne resurse: graditi objekte i infrastrukturu za turiste, ali uz očuvanje prirodnih resursa, redukciju otpada i smanjenje zagađenja kroz efikasno korišćenje zemljišta, energije, vode i materijala. Što se transporta tiče, ima mesta poboljšanju – srediti staze biciklistima i pešacima, očistiti rečne kanale i obale, iskoristiti kopneni tranzit. Ovde su jako važni razvojni projekti u oblasti transporta i stanovanja. Trend održivog razvoja je opšteprisutan i sve više u razvoju.
• Promocija čiste energije: povećanje energetske efikasnosti kroz sistem obnovljive energije i sistema distribucije energije. Nastojati da se smanji emisija gasova staklene bašte i potrošnja veštačkih goriva.
• Zaštita autohtone kulture i tradicije: očuvanje kulture i tradicije autohtonog stanovništva regiona, konzerviranje i očuvanje arheoloških nalazišta i istorijskih prostora. Pored navedenih pozitivnih uticaja ekoturizma na životnu sredinu i lokalnu zajednicu, postoji i veliki broj negativnih parametara o kojima se mora voditi računa kad se radi o zaštićenoj oblasti ili netaknutoj prirodi. Sve u svemu, ovaj vid održivog turizma podrazumeva svaki vid turizma koji doprinosi zaštiti životne sredine, socijalnog i ekonomskog integriteta, unapređivanju prirodnih vrednosti.

Nažalost, u Srbiji je evidentan nedostatak odgovarajuće infrastrukture, koja bi podržala razvoj održivog turizma. Takođe nedostaje efikasno i adekvatno planiranje upravljanja otpadom u turističkim mestima, u funkciji što manjeg negativnog uticaja turističkih aktivnosti na životnu sredinu. Poseban akcenat potrebno je staviti na razvoj „ekološki prijateljskih tehnologija“ kao što je eko wc, koje su za sada u Srbiji nedovoljno prisutne.

Šta je Ekodesetinacija?

Kao turisti odlazimo u šume, pored reka, na selo da bi osetili bliskost sa prirodom. Moramo imati na umu da svaka od ovih destinacija ima obavezu da štiti svoje resurse. Kako ih šititi? Tako što brine i čuva prirodne atraktivnosti u okviru zaštićenog predela. Ekoturizam ima izraženu aktivnu društvenu komponentu lokalnog stanovništva:

• Pokreću mala lokalna preduzeća, uključujući i tezge sa hranom i druge vrste zanatskih preduzeća čiji su vlasnici lokalni stanovnici.
• Trude se da naprave što više mesta namenjenih rekreaciji na otvorenom (staze za bicikle i šumske staze, koje koristi i lokalno stanovništvo).
• Unapređujuju objekate za smeštaj (hotele, restorane i ostala preduzeća u vlasništvu lokalnog stanovništva)
• Organizuju lokalne festivale i manifestacije i tako promovišu svoje kulturno nasleđe.
• Postavljaju čiste javne objekte koje koriste i turisti i lokalni stanovnici, kao što su javni tuševi i toaleti.

Od presudne je važnosti da ove aktivnosti ne štete prirodi (vodenim tokovima, priobalnim područjima, divljim životinjama)

Manifestacije, festivali i koncerti

Koncerti i festivali ogromnih proporcija su nezaobilazan vid turističke ponude. Što ih više ljudi poseti, tim bolje, jednostavan recept. Svaki od tih događaja je poseban turistički dragulj, u sebi nosi tradiciju, kulturu, umetnost. Svaki ima za cilj da privuče što više turista i posetilaca. I svako ovakvo dešavanje je, moramo naglasiti – potencijalna opasnost za zagađenje životne sredine.

Zato je od ogromne važnosti u organizaciji ovih manifestacija obezbediti očuvanje i održavanje higijene. Postavljanje česmi, javnih pokretnih toaleta i kontejnera za odlaganje otpada za reciklažu je danas obavezna procedura.

Ne znam da li je na Vudstoku 1969. bilo ikakvih uslužnih higijenskih pomagala i infrastrukture koja je morala zadovoljiti potrebe 400.000 ljudi. Ili da li je 1994. na koncertu Rod Stjuarta na plaži Kopakabana gde je 3.5 miliona ljudi uživalo u rok muzici bilo kontejnera i pokretnih toaletnih kabina. Ali ko god je poslednjih godina posetio Belgrade Beer Festival (kad u pet dana 300.000 ljudi prodefiluje Ušćem) mogao je da se uveri da su tu postavljeni svi neophodni sistemi i objekti koji služe zaštiti i očuvanju životne sredine.

Postoji u Srbiji još manifestacija ovih razmera, npr. Exit, najveći regionalni muzički festival, koji za 7 dana poseti 40.000 ljudi. Ili festival Gitarijada u Zaječaru, pa Župska berba, manifestacija koja se održava krajem septembra u Aleksandrovcu u čast vina i vinogradarstva.

Kobasicijade, Pršutijade, Festivali brodova, Ulica otvorenog srca su sve divne manifestacije gde je neophodno održavati ne samo higijenu ljudi i same lokacije, već i zaštititi sredinu od degradacije i uništavanja.

Postavlja se jedno pitanje: da li posetioci imaju svest o čistoći, higijeni i zaštiti prirode i okoline?