Energija i značaj energije

Energetika kao naučna disciplina bavi se izučavanjem energije, pretvaranjem nekih oblika u

–         industrija (metalurgija, hemijska industrija, industrija nemetala)

–         široka potrošnja (rasveta, zagrevanje, ventilacija)

–         transport (automobili, avioni, vozovi)

 

Značaj: sa pojmom energije dolaze nove tehnologije. Negativni uticaj energije, stvaranje dva štetna efekta:

–         efekat staklene bašte, iz automobila, dimnjaka izlaze razni gasovi, pepeo, ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, oksidi azota.  Ti gasovi odlaze i sagorevaju u atmosferi, što pravi „staklo“ koje ne dopušta sunčevim zracima da se vrate u vasionu. Zbog toga temperatura vremenom sve više raste. Posledice su otopljavanje snega, povećanje nivoa mora, povećavanje površina pustinja.

–         Kisele kiše, gasovi koji se nalaze u atmosferi čekaju kišu koja ih rastvara i na zemlju pada kao kisela kiša. Tada strada visoko drveće, metalni krovovi, remeti se kiselost reka, jezera. Ima ih blizu aerodroma, automobilske industrije, saobraćaja.

 

Energija je sposobnost nekog tela da vrši rad.

Osnovni oblici energije:

1. Toplotna energija – posledica zagrevanja tela (usred kretanja čestica)
2. Električna energija – posledica naelektrisanosti tela. Ljudi provode struju, zbog jona koji se nalaze u telu.
3. Mehanička energija, kinetička ( Ek, energija kretanja) i potencijalna (Ep, energija mirovanja)
4. Hemijska energija, posledica hemijskih veza u elemetima (jedinjenja)
5. Nuklearna energija, nastaje sagoreanjem nuklearnih goriva
6. Energija zračenja, elektromagnetna, dolazi sa Sunca.

 

Izvori energije:

1. Prema tome kako su nastali:

–         primarni (nastali u prirodi) goriva, ugalj, navfta, drvo, vazdušne mase, rečni tokovi, kretanje energije sa sunca.

–         Sekundarni, nastaju transformacijom primarnih, to su toplotna, mehanička energija.

 

2. Prema frekvenciji upotrebe

–         klasični, konvencionalni, za njih se traže povoljnija ekološka rešenja, mogu biti obnovljivi i neobnovljivi. U neobnovljive spadaju ugalj, sifrova nafta, zemni gas, rude(nuklearna goriva), a u obnovljive vodeni tokovi, drvo i drugi biljni materijali.

–         nekonvencionalni, mogu biti obnovljivi i neobnovljivi. Neobnovljivi su bitumenozni pesak i škriljci. Obnovljivi su energija vetra, plime i oseke, unurašnja energija okeana, sunčeva. Bio gas – smeša metana i CO₂ – nastaje raspadanjem organskih supstanci bez vazduha.