adl adl

ESPB – najbitniji bodovi na fakultetu

ESPB – kao da je neko nasumično iz supe sa slovima izvukao 4. Ova skraćenica će vas pratiti celog studentskog života, i najbolje je na vreme se informisati šta zapravo ona znači. Ako niste sigurni – pročitajte ovaj tekst!

pisanje-beleski

Pre svega – Bolonja

Često ćete čuti da se na fakultetu razlikuju stari studenti i oni koji studiraju ,,po Bolonji“. Postoji mnogo nedoumica po tome šta je ta famozna Bolonja, o kojoj se možete detaljno informisati ovde, ali ovde ćemo samo ukratko izneti glavne tačke.

Bolonja je ideja po kojoj bi svi evropski univerziteti bili povezani u jedan odličan i konkurentan mehanizam obrazovanja. Ovo bi omogućilo bolji kvalitet obrazovanja, bolju mobilnost među fakultetima i razvijeniju naučnu podlogu za razne projekte.

ESPB = Bolonjski novac

ESPB je skraćenica za Evropski Sistem Prenosa Bodova, ili na engleskom European Credit Transfer System (ECTS). Na fakultetima se oni najčešće zovu samo bodovi.

Ovi bodovi označavaju koliko ste vi (kvantitativno) naučili na fakultetu.

Ako bismo ceo sistem univerziteta posmatrali kao radnju koja pruža neku uslugu (što nije netačno), ESPB bi bio novac kojim mi plaćamo tu uslugu. Svaki ESPB ,,vredi“ 25-30 sati rada.

Pod radom se ne podrazumevaju samo pojedinačni časovi, već celokupan rad koji taj predmet zahteva, uključujući razne domaće, seminarske, naučne ili druge radove.

Samim tim, ovi bodovi pokazuju drugima koliko ste vi utrošili truda na fakultetu, a pošto bi trebalo da je jedinstven za sve fakultete koji su potpisali Bolonjsku deklaraciju, ovo je takođe u teoriji i jednostavan način akreditacije prilikom razmene studenata ili prebacivanja sa jednog na drugi fakultet.

Obično se tokom jedne studijske godine od studenata očekuje da skupe 60 ESPB, odn. 30 po semestru, i ovo se smatra optimalnim zalaganjem.

naocare-na-udzbeniku

Kako dobiti ESPB bodove?

Svaki predmet ili kurs na fakultetu, svako zalaganje i rad ima određeni broj ESPB. Koliko predmet nosi bodova zavisi od same strukture predmeta, i akreditacije fakulteta.

Predmet može biti čisto teorijski, ili može sadržati i vežbe, disertacije, seminarske ili negi drugi vid rada koji nije jednostavno predavanje. Oni predmeti koji su složeniji obično nose veći broj bodova od onih koji zahtevaju samo sedenje u slušaonici.

Po pravilu će obimniji predmet, odn. onaj koji zahteva više uloženog rada i vremena, nositi više ESPB od nekog manje obimnog.

Poeni vs bodovi

Postoji velika debata po pitanju toga šta su poeni a šta bodovi na fakultetu, pa ćemo i to razmrsiti sada.

Poeni su ono što skupljate tokom samog trajanja kursa, a što vam dodeljuje nastavnik onako kako on smatra shodno. Poeni su, dakle, ono što profesor koristi da bi vam dao ocenu.

Predmeti obično imaju maksimum od 100 poena. Neki profesori će odrediti da možete dobiti 30 poena na prisustvo, a 70 na ispitu. Drugi će podeliti poene ovako: 2 kolokvijuma po 5 poena svaki, 10 poena prisustvo, 20 poena seminarski, 10 poena aktivnost na času, 50 poena ispit.

Bodove vam dodeljuje sam fakultet. ESPB vi dobijate odjednom, pošto položite ispit za taj predmet. Da biste dobili ESPB vi morate imati prolazni broj poena (recimo 51) za taj predmet.

Većina profesora će kao lep, okrugao broj poena uzeti 100 (mada ima i onih koji koriste 5 ili 10, ili ne koriste poene uopšte), ali kao što smo objasnili gore, svaki predmet ima svoj unapred određen broj bodova (ESPB) koji zavisi od njegove obimnosti.

ESPB nisu ocene, ili zamena za ocene. One su, u neku ruku, nagrada na položenom ispitu – korak bliže konačnoj diplomi. Bodovi nekom sa strane kažu da ste vi taj određeni predmet položili, a ocena bliže opisuje vaš učinak na kursu.

Vannastavne aktivnosti i ESPB

Ono što je retko ko zna jeste da se i vannastavne aktivnosti mogu bodovati i prevesti u ESPB sistem.

Od samog fakulteta zavisi koja vrsta aktivnosti će biti priznata, ali većina fakulteta zadržava uslov od 25-30 sati rada za 1 ESPB.

Primer aktivnosti koje se ovako nagrađuju je: angažovanje u radu fakulteta ili u radu sa studentima (npr. Studentski parlament), stručne prakse na fakultetu, dobrovoljni rad u lokalnoj zajednici iliti volontiranje, takmičenja kako sportska tako i naučna, kao i pomoć studentima sa hendikepom.

Ukratko, sve relevantne aktivnosti koje nisu veoma usko vezane za sam fakultet i rad na njemu mogu ipak biti nagrađene.

Neke aktivnosti će zaslužiti veći broj ESPB, neke manje, ali je generalno sistem da ovi bodovi ne ulaze u ukupan broj bodova, odnosno ne mogu se koristiti za rangiranje. Obično se na kraju stavljaju u tzv. dodatak diplomi, i u nekim slučajevima ćete morati i da ih platite.

zaposlene-osobe-za-stolom

Ukupan broj ESPB

U zavisnosti od smera, ukupan broj bodova koji vi možete da skupite tokom školovanja je različit.

Ugrubo rečeno, zavisi od toga koliko godina vam traju studije. Ukoliko su trogodišnje skupićete (najverovatnije) 3×60, dakle 180 bodova, a ako su četvorogodišnje imaćete na kraju 240 bodova.

ESPB se skupljaju i tokom mastera, koji takođe mogu imati različit ukupan broj bodova, u zavisnosti od toga da li sam program traje jednu ili dve godine.

U praksi

Iako su ESPB stvoreni da bi prikazali objektivan rad studenata, u našem školstvu se često dešava da manje obiman predmet ima više ESPB i obrnuto.

Ovo je jedna od najvećih zamerki studenata svugde – da ne osećaju da su pravilno i pravedno ocenjeni i nagrađeni za svoj trud, a da uz to moraju da uče i predmete koji objektivno nemaju nikakvog uticaja na njihove buduće karijere.

Raspitajte se o raspodeli ESP Bodova na svom fakultetu, i dobro isplanirajte svoje školovanje da posle ne biste muku mučili pokušavajući da nadoknadite propušteni broj bodova. Vaš Studentski parlament je tu da odgovori na sva vaša pitanja.

Da li se slažete sa ovim vidom praćenja školovanja? Recite nam u komentarima!

Podeli