adl adl

Evo kako muzika utiče na mozak ljudi

2

Muzika utiče na različita područja mozga. Mi obično biramo koja je pesma ili melodija, po našem sudu vesela ili tužna, međutim reakcije našeg mozga nisu iste kada slušamo veselu melodiju i kada slušamo tužnu. Da li vas je nekada zanimalo kako muzika koju volite utiče na vaš mozak?

Devojka sluša muziku - kako muzika utiče na mozak

Jedna od studija, pokazala je da nakon što bismo poslušali kraći deo melodije, verovatno bismo (svesno ili nesvesno) izrazili doživljaj melodije kroz ekspresije na našem licu, koje bi uglavnom bile vesele ili tužne. Ekspresije lica ispitanika, najčešće su se slagale sa veselim ili tužnim raspoloženjem melodije koju su slušali. To je dovodilo do zaključka da se naš mozak veoma brzo povezuje sa melodijom i prati je.

Nešto što je veoma interesantno povodom toga, jeste kako muzika utiče na naše emocije. Postoje dve vrste emocija koje se odnose na melodije, a to su:

  1. emocija spoznaje
  2. emocija osećanja

Zašto navodimo ovu podelu emocija? Zato što ona objašnjava slučaj u kojem, prema mnogim studijama, mi smo u stanju da spoznamo emociju određene melodije i da je razumemo, a da zapravo, uopšte i ne moramo da je osećamo. To objašnjava zašto neki ljudi mogu da uživaju dok slušaju neku tužnu melodiju, koja je po pravilu depresivna, a da se uopšte ne osećaju tako.

Za razliku od realnih životnih situacija, mi ne osećamo istinske opasnosti ili neke vrste tegoba dok slušamo muziku. Ona nas opušta. Zbog toga i možemo slušati melodiju na taj način, ne osećajući se kao što nam pesma nalaže. Ipak i tada, mi osećamo neku vrstu emocije. Takva emocije se naziva – indirektna emocija.

Bez muzike, život bi bio greška.” – Fridrih Niče

Mislim da bi se i Joda složio. Neka sila bude s vama!

Najpogodniji muzički ambijent za kreativnost?

Ukoliko želite da podstaknete svoju kreativnost, glasna muzika je najgore rešenje. Da, dragi ljubitelji zvuka “pojačaj do daske”, dobro ste pročitali. Tiha muzika pak, takođe nije u opticaju. Najpogodnija je osrednja jačina zvuka kada slušate muziku. Smatra se da takav tonalitet najbolje utiče, ako ne i pokreće vašu kreativnost. Za dobre ideje i kreativna razmišljanja potrebna je smirenost, stoga visoka jačina zvuka nije poželjna jer nas ometa u pronalaženju ideja i tako staje na put našoj potencijalnoj kreativnosti.

Ambijetalna muzika za razliku od neke glasne muzike, pojačava opuštenost i razvija talase kreativnosti u našem mozgu. Naravno, ukoliko joj se prepustimo.

Muzika izražava ono što se ne može reći, a o čemu je nemoguće ćutati.” – Viktor Igo

Muzički ukus otkriva našu ličnost?

Smatra se da je jedan od veoma uticajnih faktora pri upoznavanju naš muzički ukus ili jednostavnije rečeno, muzika koju slušamo. Verovatno ste se nekada pitali da li osoba koja vam se dopada sluša istu ili makar sličnu muziku kao i vi? Da li imate neki zajednički bend?

Dobro ste se pitali, jer su studije pokazale, da su parovi pri upoznavanju uspeli da pogode neke od bitnih osobina dotične osobe, imajući u vidu desetak njihovih omiljenih pesama. Dakle, na osnovu liste pesama, mi smo u mogućnosti da zaključimo njene/njegove karakterne osobine.

Muzika ima moć da oblikuje karakter.” – Aristotel

Svakom od nas odgovaraju različiti žanrovi. Na univerzitetu “Heriot-Watt” u Edinburgu, za svaki muzički žanr odredili su odgovarajući karakter.

Rezultati istraživanja su sledeći:

  • Bluz fanovi –  imaju veliko samopouzdanje, kreativni su, prijatne su osobe i vole da izlaze.
  • Džez fanovi – imaju veliko samopouzdanje, krativni su i vole da izlaze.
  • Fanovi klasične muzike – imaju veliko samopouzdanje, krativni su, ali introvertni, tako da ne izlaze često.
  • Rep fanovi – veliko samopouzdanje, vole često da izlaze.
  • Fanovi opere – imaju veliko samopuzdanje, krativni su; ove osobe su veoma nežne i prijatne.
  • Fanovi kantri i vestern muzike – ove osobe su vredne, radne i vole da izlaze.
  • Rege fanovi – imaju veliko samopouzdanje, veoma su kreativni, nisu baš radni, ali vole često da izlaze.
  • Rok i hevi metal fanovi – imaju nisko samopouzdanje, kreativni su veoma, nisu radni i ne izlaze često, ali su prijatne osobe.
  • Pop fanovi – imaju visoko samopouzdanje, radni su, prijatne su osobe i vole često da izlaze, ali nisu kreativni.
  • Tehno/Haus fanovi – ove osobe su kreativne, vole da izlaze i često izlaze, ali nisu baš prijatne osobe.
  • Fanovi soul muzike – imaju visoko samopouzdanje, kreativni su, vole da izlaze i veoma su prijatne osobe.
  • Fanovi indi muzike – imaju nisko samopuzdanje, introvertni su, kreativni, ne izlaze često i nisu prijatne osobe.

Kakav uticaj na ličnost ima bavljenje muzikom?

Verovali ili ne, veoma je značajno da li ste se iole bavili muzikom u nekom segmentu vašeg života. Sviranje nekog instrumenta moglo vam je biti od velike koristi za vaše sposobnosti.  Zašto?

Zato što su studije pokazale da deca koja su svirala određeni instrument u nekom periodu, imaju razvijenije sposobnosti sluha, ali i motorike i racionalnog razmišljanja.

Takođe, njihove jezičke sposobnosti su mnogo razvijenije, što uključuje i jake vizuelne veštine (razumevanje i analiza vizuelnih informacija). Neki od primera za to su: lakše uočavanje veza, otkrivanje sličnosti i razlika među određenim oblicima ili predmetima i drugo.

Dakle, učenje nekog od instrumenata, može vam značajno pomoći u razvijanju mnogih sposobnosti, a između ostalog može i podstaći sposobnost učenja!

“Jedina stvar čudesnija od muzike je čovek iza nje.”Rej Čarls

Kako se slažu muzika i trening

Mnogi od nas ne obavljaju nijedan trening, ne slušajući neku muziku ili omiljenu plejlistu koju nosimo sa sobom. Zašto nam toliko prija muzika dok treniramo?

Dok treniramo, naše telo nakon određenog vremena postaje veoma umorno, stoga našem mozgu šalje signale da prestanemo sa treningom i napravimo pauzu. To zvuči i logično zar ne?

Slušajući muziku, odvraćamo pažnju našeg mozga od umora, što nam pomaže da prevaziđemmo te signale i nastavimo sa treningom.

Još jedna zanimljivost povodom treniranjana, jeste da svaki od muzičkih žanrova ima poseban tempo i oni različito deluju na naš trening. Smatra se da bi trebalo uskladiti taj tempo sa tempom treninga. U zavisnosti šta vežbamo, muziku koja tome odgovara bi trebalo da slušamo.

Hej! Svako od nas ima nešto svoje, neki svoj način, svoju muziku. Da li su ova istraživanja tačna ili ne, muzika je svakako jedna od najboljih stvari ovoga sveta. Ako vam je bilo zanimljivo, ostavite komentar. 😀

Komentari2 коментара

Ostavite komentar