banner-2

Fakultet bezbednosti – Moj (budući) fakultet #5

Džejms Bond, Džejson Born, MUP, BIA, CIA, VOA, VBA, KGB i druge troslovne skraćenice su prva stvar koja svima nama proleti kroz glavu kada se pomene Fakultet bezbednosti. U pravu sam, je l’ da? Ako to i nije slučaj sa ostalima, mogu da potvrdim da je to prvo što sam ja pomislio pri samoj ideji o tom fakultetu, već videvši sebe kako kradem top secret podatke iz maksimalno obezbeđenog industrijskog postrojenja i gubim se u nepoznatom pravcu uz zvuke John Barry-a!

Telefon i poverljiva dokumentaNe moram mnogo da vam govorim da biste pretpostavili da stvar ne izgleda baš onako kao što sam je zamislio. Međutim, to ne znači da izgleda loše, već naprotiv, izgleda vrlo dobro, primereno realnosti daleko od holivudskih svetala. Fakultet bezbednosti objedinjuje raznovrsna znanja koja pružaju društvene nauke, bazirana u sferi menadžmenta u okviru bezbednosnih pitanja, u zavisnosti od smera za koji će se student tokom studija odlučiti. Čak i tada, sva četiri smera su blisko povezana, jer je bezbednost integralna pojava koja postoji u svim oblastima ljudskog društva.

Sociologija, psihologija, pravo, filozofija, istorija, ekologija, bezbednost, odbrana, geografija, kriminologija… Ma koliko ovi predmeti delovali nepovezano, zapravo čine bitnu celinu u bezbednosnoj nauci.

Smerovi koje ovaj fakultet nudi su:

  1. Studije bezbednosti
  2. Studije odbrane
  3. Civilna odbrana i zaštita životne sredine
  4. Menadžment ljudskih i socijalnih resursa

Uz to, postoje i različite specijalizacije nakon završenih osnovnih akademskih studija. Možda na prvi pogled nije svima jasno čime biste se tačno bavili ukoliko bi u trećoj godini studija odabrali neki od ovih smerova, ali nakon opšte prve dve godine, stvari počinju da se kristalizuju i dobijenom osnovom stiče se ideja o tome šta bi vaša struka na kraju završenog smera bila. Stoga smatram da nema mnogo poente objašnjavati unapred suštinu svakog smera ponaosob, jer ni sam, kao student treće godine Fakulteta bezbednosti, ne umem apsolutno jasno da objasnim samom sebi.

Šta se uči na Fakultetu bezbednosti i lični utisak

Svakako, fakultet obučava za rad kako u javnom tako i u privatnom sektoru (MUP (jer kriminal nikad ne spava), M.O., diplomatska predstavništva, bezbednosno i vojno obaveštajne agencije, kompanije koje se bave ili ne bave pitanjima bezbednosti itd.) To je ono što je njegova najveća prednost, jer bezbednost je oblast koja nikada ne može da „presuši“, a tiče se same države. To automatski govori o neophodnosti školovanog kadra za pitanja bezbednosti, a zna se stav u Srbiji – država je najbolji poslodavac. Kao što sam pomenuo, smerovi su vrlo blisko povezani, a s obzirom na to da je moguće i kombinovanje izbornih predmeta sa različitih smerova, moguće je dobiti i opštu diplomu, na kojoj bi pisalo „Diplomirani menadžer bezbednosti“.

Iako sve što sam najpre objasnio i pomenuo jeste istina, naravno moram reći da nije sve baš glatko. Naime, iz lične perspektive smatram da tolika različitost i sveobuhvatnost učenja, koje ovaj fakultet podrazumeva (a samim tim i česta nepotrebnost gradiva), ne mogu apsolutno konkretizovati znanje iz jedne oblasti, što dovodi do česte zbunjenosti studenata o tome šta zapravo postižu studiranjem na ovom fakultetu. Ukoliko student poseduje manjak ambicija i konkretne ideje šta želi, može zalutati između “znam” i “ne znam” šta zapravo ovde tražim.

Ja sam, kao budžetski student treće godine, takođe imao nekoliko kriza koje su se ticale akreditacije fakulteta, iako ne sumnjam u znanje koje stičem i rešenost za studiranje (u suprotnom ne bih bio tu). Ono što dovodi do toga, jeste sveopšte stanje u kom mnogo ljudi nema predstavu šta je zapravo Fakultet bezbednosti, mešajući ga sa određenim privatnim višim školama i to sve u trenutku kada otvorenih radnih mesta manjka, a skupština podržava osnivanje Akademije za nacionalnu bezbednost, o kojoj se praktično ne zna ništa, osim onog najbitnijeg – obezbeđuje direktan kadar bezbednosnim službama (čitaj – (skoro sigurno) radna mesta koja bi trebalo da pripadnu nama). Da li će to uticati na buduće zaposlenje naših studenata? Kakva se znanja, da li znatno konkretnija i praktičnija, dobijaju tamo? Sve su to pitanja na koja ni sam Fakultet bezbednosti ne ume da pruži odgovor svojim studentima, a to upravo pravi uvod u sledeći problem koji ću pomenuti.

Nedovoljna organizovanost

Pomenuta neorganizovanost se ne odnosi na predavanja, koja su, mora se priznati, organizovana tako da ne oduzimaju puno vremena i ne uzrokuju mnoštvo besmislenih pauza, što je čest slučaj na drugim fakultetima, već sveopšte neorganizovanost u donošenju odluka, blagovremenom obaveštavanju studenata, radu studentske službe, koja više podseća na uslužnu službu za radnike te iste službe sa povlašćenim radnim vremenom i uvek “lepim rečima” za studente (zbog kojih su prevashodno tu).

Neretki (da ne kažem stalni) su slučajevi kada ćete morati da prijavite ispite bez znanja o tome kada će se oni zapravo održati, pa čak i bez znanja o tome da li ste neki ispit položili, a vreme za prijavljivanje ispita za sledeći rok ističe kroz par sati. Zatim, nakon objave tačnih datuma kada će se određeni ispit realizovati, može se desiti da saznate da ste zapali za datum koji je već sutradan, bez mogućnosti da ispit odložite. No, to sve spada u čari Fakulteta bezbednosti na koje vremenom oguglate a koje očigledno nemaju nameru da nestanu.

Neki ispiti i profesori

Imam potrebu da upozorim potencijalne brucoše F.B.-a i na brojne kolokvijume tokom semestara, za koje ne postoji uvek garancija da se neće polagati i usmeno na završnom delu ispita. Predmeti koji se izučavaju se kreću od izrazito dosadnih sa izuzetno zanimljivim nadarenim profesorima i asistentima, ali i do izrazito zanimljivih predmeta sa izuzetno monotonim i ne tako sjajnim predavačima. Dr Ljubomir Stajić, koji predaje Osnove bezbednosti u prvom semestru prve godine studija, svakako predstavlja fakultetsku legendu i verovatno najboljeg profesora/predavača na fakultetu, koji ume da dopre do studenata i svoj predmet učini zanimljivim, ali isto tako i izuzetno zahtevnog ispitivača od kog mnogi imaju noćne more. Međutim, sve te noćne more nestaju kada se ispit konačno ljudski spremi i uz dosta sreće (koja je izuzetno bitan faktor u „formuli položenog ispita“, koju je sam Stajić predstavio) i posle naizgled nedostižne nagradne bombone u činijici na profesorovom stolu, koju dobijate uz upisanu ocenu u indeks. Tu je i čuvena Regionalna geografija sa druge godine studija, od koje imate osećaj da ne znate više kako se zovete jer ste upamtili “broj zrnaca zemlje na jednom hektaru obradive površine regije zapadna Srbija”. 🙂

Troškovi, školarina, prijemni, upis

Kao i na drugim društvenim fakultetima, školarina je, bez nama poznatog opravdanja, izuzetno visoka (106.500 RSD), s obzirom na to da je u pitanju fakultet baziran isključivo na teorijskoj nastavi.  Neki govore da je cifra tolika usled nedovoljnog prostora za predavanja u sedištu faksa, što iziskuje iznajmljivanje prostora za predavanje na Vojnoj akademiji, dok neki govore da se time skuplja novac za izgradnju novog sedišta fakulteta za koji postoji idejno rešenje već godinama (ruku na srce, ako i kada se ta zgrada bude izgradila, biće to sjajan visokoškolski objekat po svetskim standardima).

No, bilo kako bilo, to su stvari na koje ja nemam tačan odgovor, ali ono za šta vas mogu još pripremiti, jesu dodatni troškovi prilikom upisivanja fakulteta! 🙂 Kada sam upisivao fakultet, 2011. godine. troškovi upisa su bili ogromni, a sada su sigurno za bar po hiljadu dinara viši. Za prijavljivanje prijemnog ispita na kome polažete 2 od 3 predmeta za koja se odlučite (sociologija, psihologija i ekologija) bilo je neophodno izdvojiti 7.500 RSD, da bi nakon položenog prijemnog ispita bilo neophodno doplatiti još 7.500 RSD za troškove upisa na fakultet (u koje je, pazite sad – uračunat indeks i nekoliko ŠV obrazaca). Fakultet organizuje pripremnu nastavu u trajanju od mesec dana (vikendima) koja je takođe skupa (8.500 RSD) po predmetu, a na kojima ćete, istina, dobiti veoma korisne informacije o tome na šta se bazirati prilikom učenja, kako učiti, probne testove i slično.

Nabrojao sam dosta mana i prednosti fakulteta koji studiram, nabrojao sam i neke osnovne informacije o predmetu izučavanja bezbednosti koje su mene privukle i usled kojih sam se odlučio za ovaj fakultet, i zaključak je sledeći:

Istina je da živimo u Srbiji, u zemlji u kojoj nikada ništa nije bilo stabilno i u kojoj verovatno nikada ništa neće ni biti, a u kojoj najčešće „diploma nije trijumf nego briga“ (Furio Đunta), pa su tako zvanično “konkretni fakulteti” poput mašinstva, elektrotehnike, ekonomije bili sigurnija varijanta za odabir budućeg poziva, ali ako imate nešto avanturističkog duha, želje za bavljenjem organizovanjem i upravljanjem kriznim situacijama na unutrašnjem i spoljnom planu, unutrašnjim poslovima, ali i odnosima među državama, koordinisanjem ljudskih i socijalnih resursa, bavljenje diplomatijom i suočavanjem sa vanrednim situacijama, ovo je definitivno fakultet koji će vam pružiti potrebna znanja, i uz nešto ambicije pomenutu brigu pretvoriti u trijumf!

Podeli